Рјечник

sr Куповина   »   en Shopping

54 [педесет и четири]

Куповина

Куповина

54 [fifty-four]

Shopping

Изаберите како желите да видите превод:   
српски енглески (UK) Игра Више
Ја желим купити поклон. I----t-to---y-- prese--. I w___ t_ b__ a p_______ I w-n- t- b-y a p-e-e-t- ------------------------ I want to buy a present. 0
Али ништа превише скупо. B-- -o----g to---xpe--iv-. B__ n______ t__ e_________ B-t n-t-i-g t-o e-p-n-i-e- -------------------------- But nothing too expensive. 0
Имате ли можда ташну? M--be - ha---a-? M____ a h_______ M-y-e a h-n-b-g- ---------------- Maybe a handbag? 0
Коју боју желите? W-ic--c-l-r--o--- --- -ike? W____ c____ w____ y__ l____ W-i-h c-l-r w-u-d y-u l-k-? --------------------------- Which color would you like? 0
Црну, браон или белу? Bl-ck,--ro-- or w-it-? B_____ b____ o_ w_____ B-a-k- b-o-n o- w-i-e- ---------------------- Black, brown or white? 0
Велику или малу? A-la--e---- -r-a s--ll-on-? A l____ o__ o_ a s____ o___ A l-r-e o-e o- a s-a-l o-e- --------------------------- A large one or a small one? 0
Могу ли видети ову? M-y I--ee --is o-e- -l-a--? M__ I s__ t___ o___ p______ M-y I s-e t-i- o-e- p-e-s-? --------------------------- May I see this one, please? 0
Је ли од коже? Is--t --d- -f leath-r? I_ i_ m___ o_ l_______ I- i- m-d- o- l-a-h-r- ---------------------- Is it made of leather? 0
Или је од вештачког материјала? O- -- it -a------pla---c? O_ i_ i_ m___ o_ p_______ O- i- i- m-d- o- p-a-t-c- ------------------------- Or is it made of plastic? 0
Наравно, од коже. O- l--t--r, o----ur--. O_ l_______ o_ c______ O- l-a-h-r- o- c-u-s-. ---------------------- Of leather, of course. 0
То је нарочито добар квалитет. This is------go---q-al-t-. T___ i_ v___ g___ q_______ T-i- i- v-r- g-o- q-a-i-y- -------------------------- This is very good quality. 0
А ташна је заиста повољна. A-- t-e--a- ---r-a-l- v-r- ---s-n--le. A__ t__ b__ i_ r_____ v___ r__________ A-d t-e b-g i- r-a-l- v-r- r-a-o-a-l-. -------------------------------------- And the bag is really very reasonable. 0
Ова ми се допада. I li-e it. I l___ i__ I l-k- i-. ---------- I like it. 0
Ову ћу узети. I--l-ta-- it. I___ t___ i__ I-l- t-k- i-. ------------- I’ll take it. 0
Могу ли је евентуално заменити? Ca- I --c-an-e i- -- -e-d-d? C__ I e_______ i_ i_ n______ C-n I e-c-a-g- i- i- n-e-e-? ---------------------------- Can I exchange it if needed? 0
Подразумева се. Of c-u--e. O_ c______ O- c-u-s-. ---------- Of course. 0
Запаковаћемо је као поклон. W-’-- -i-t --ap -t. W____ g___ w___ i__ W-’-l g-f- w-a- i-. ------------------- We’ll gift wrap it. 0
Тамо преко је благајна. Th--cash-er-is-o-er-the--. T__ c______ i_ o___ t_____ T-e c-s-i-r i- o-e- t-e-e- -------------------------- The cashier is over there. 0

Ко разуме кога?

На земаљској кугли живи око седам милијарди људи, Сви они говоре неким језиком. Нажалост, то није увек исти језик. Да бисмо могли да комуницирамо с другим народима, морамо учити стране језике. Ово веома често изискује велике напоре. Али, има и језика који су врло слични. Они који их говоре, међусобно се разумеју, мада не говоре течно језик оних других. Овај феномен назива се mutual intelligibility . У оквиру ње разликујемо две подврсте. Прва је усмено обострано разумевање. Овде се људи међусобно разумеју у разговору. Али, они не разумеју писмени облик језика. Зато што језици имају различит писани облик. Као пример можемо навести урду и хинди. У другу варијанту спада писано међусобно разумевање. У овом случају, разумемо други језик у његовом писаном облику. При томе у разговору не разумемо шта онај други каже. Разлог томе су огромне разлике у изговору. Добру илустрацију нам пружају немачки и холандски језик. Језици са високим степеном сродности садрже обе варијанте. Они су узајамно разумљиви и у писаном и у говорном облику. Пример за ово су руски и украински или тајландски и лаоски. Постоји и један асиметричан облик узајамне разумљивости. То је слуњај кад се говорници различито разумеју. Португалци разумеју Шпанце боље него Шпанци њих. Аустријанци разумеју Немце много боље него Немци Аустријанце. У овом случају, сметњу представља изговор или дијалект. Онај ко стварно жели да води добар разговор мора бити спреман да научи нешто ново.