Рјечник

sr Куповина   »   en Shopping

54 [педесет и четири]

Куповина

Куповина

54 [fifty-four]

Shopping

Изаберите како желите да видите превод:   
српски енглески (UK) Игра Више
Ја желим купити поклон. I-want to b-- - -----nt. I w___ t_ b__ a p_______ I w-n- t- b-y a p-e-e-t- ------------------------ I want to buy a present. 0
Али ништа превише скупо. B-- -o-h--g t-o-------i--. B__ n______ t__ e_________ B-t n-t-i-g t-o e-p-n-i-e- -------------------------- But nothing too expensive. 0
Имате ли можда ташну? Mayb-----andb-g? M____ a h_______ M-y-e a h-n-b-g- ---------------- Maybe a handbag? 0
Коју боју желите? W---- co-or-w--ld--o---i--? W____ c____ w____ y__ l____ W-i-h c-l-r w-u-d y-u l-k-? --------------------------- Which color would you like? 0
Црну, браон или белу? B-a--,---o-n-----h-t-? B_____ b____ o_ w_____ B-a-k- b-o-n o- w-i-e- ---------------------- Black, brown or white? 0
Велику или малу? A --r-e--n- -- a-sm-l- -ne? A l____ o__ o_ a s____ o___ A l-r-e o-e o- a s-a-l o-e- --------------------------- A large one or a small one? 0
Могу ли видети ову? M-y I s---th---o-e- pl-a-e? M__ I s__ t___ o___ p______ M-y I s-e t-i- o-e- p-e-s-? --------------------------- May I see this one, please? 0
Је ли од коже? Is -t----e -f le-ther? I_ i_ m___ o_ l_______ I- i- m-d- o- l-a-h-r- ---------------------- Is it made of leather? 0
Или је од вештачког материјала? Or i--i- m-de o--p---t--? O_ i_ i_ m___ o_ p_______ O- i- i- m-d- o- p-a-t-c- ------------------------- Or is it made of plastic? 0
Наравно, од коже. Of--e-----, -- c-ur-e. O_ l_______ o_ c______ O- l-a-h-r- o- c-u-s-. ---------------------- Of leather, of course. 0
То је нарочито добар квалитет. T--s--s --r- good q----ty. T___ i_ v___ g___ q_______ T-i- i- v-r- g-o- q-a-i-y- -------------------------- This is very good quality. 0
А ташна је заиста повољна. And-t-e -a---- reall--ve---rea-o---l-. A__ t__ b__ i_ r_____ v___ r__________ A-d t-e b-g i- r-a-l- v-r- r-a-o-a-l-. -------------------------------------- And the bag is really very reasonable. 0
Ова ми се допада. I --k- -t. I l___ i__ I l-k- i-. ---------- I like it. 0
Ову ћу узети. I--- -a-e --. I___ t___ i__ I-l- t-k- i-. ------------- I’ll take it. 0
Могу ли је евентуално заменити? Can----xcha-ge i--i- ne---d? C__ I e_______ i_ i_ n______ C-n I e-c-a-g- i- i- n-e-e-? ---------------------------- Can I exchange it if needed? 0
Подразумева се. O- c-u-se. O_ c______ O- c-u-s-. ---------- Of course. 0
Запаковаћемо је као поклон. W---- gi-t wra- i-. W____ g___ w___ i__ W-’-l g-f- w-a- i-. ------------------- We’ll gift wrap it. 0
Тамо преко је благајна. T-- c--hie- -- o-e--th-r-. T__ c______ i_ o___ t_____ T-e c-s-i-r i- o-e- t-e-e- -------------------------- The cashier is over there. 0

Ко разуме кога?

На земаљској кугли живи око седам милијарди људи, Сви они говоре неким језиком. Нажалост, то није увек исти језик. Да бисмо могли да комуницирамо с другим народима, морамо учити стране језике. Ово веома често изискује велике напоре. Али, има и језика који су врло слични. Они који их говоре, међусобно се разумеју, мада не говоре течно језик оних других. Овај феномен назива се mutual intelligibility . У оквиру ње разликујемо две подврсте. Прва је усмено обострано разумевање. Овде се људи међусобно разумеју у разговору. Али, они не разумеју писмени облик језика. Зато што језици имају различит писани облик. Као пример можемо навести урду и хинди. У другу варијанту спада писано међусобно разумевање. У овом случају, разумемо други језик у његовом писаном облику. При томе у разговору не разумемо шта онај други каже. Разлог томе су огромне разлике у изговору. Добру илустрацију нам пружају немачки и холандски језик. Језици са високим степеном сродности садрже обе варијанте. Они су узајамно разумљиви и у писаном и у говорном облику. Пример за ово су руски и украински или тајландски и лаоски. Постоји и један асиметричан облик узајамне разумљивости. То је слуњај кад се говорници различито разумеју. Португалци разумеју Шпанце боље него Шпанци њих. Аустријанци разумеју Немце много боље него Немци Аустријанце. У овом случају, сметњу представља изговор или дијалект. Онај ко стварно жели да води добар разговор мора бити спреман да научи нешто ново.