Рјечник

sr Куповина   »   af Inkopies

54 [педесет и четири]

Куповина

Куповина

54 [vier en vyftig]

Inkopies

Изаберите како желите да видите превод:   
српски африкански Игра Више
Ја желим купити поклон. E- --- ’- g--ke-k ----. E_ w__ ’_ g______ k____ E- w-l ’- g-s-e-k k-o-. ----------------------- Ek wil ’n geskenk koop. 0
Али ништа превише скупо. M-----ie----d--- -ie. M___ n__ t_ d___ n___ M-a- n-e t- d-u- n-e- --------------------- Maar nie te duur nie. 0
Имате ли можда ташну? M-s---- ’----nd-ak? M______ ’_ h_______ M-s-i-n ’- h-n-s-k- ------------------- Miskien ’n handsak? 0
Коју боју желите? Watt-- k-e----oek -? W_____ k____ s___ u_ W-t-e- k-e-r s-e- u- -------------------- Watter kleur soek u? 0
Црну, браон или белу? Sw--t,--r-i--o- -it? S_____ b____ o_ w___ S-a-t- b-u-n o- w-t- -------------------- Swart, bruin of wit? 0
Велику или малу? ’n Gro-e-of-’n--le-n--ie? ’_ G____ o_ ’_ k_________ ’- G-o-e o- ’- k-e-n-j-e- ------------------------- ’n Grote of ’n kleintjie? 0
Могу ли видети ову? Mag-ek-di- een----n -s-ebl--f? M__ e_ d__ e__ s___ a_________ M-g e- d-e e-n s-e- a-s-b-i-f- ------------------------------ Mag ek die een sien asseblief? 0
Је ли од коже? Is d-t-van le-- g-ma-k? I_ d__ v__ l___ g______ I- d-t v-n l-e- g-m-a-? ----------------------- Is dit van leer gemaak? 0
Или је од вештачког материјала? O- -s -it v-n-p-a-tiek? O_ i_ d__ v__ p________ O- i- d-t v-n p-a-t-e-? ----------------------- Of is dit van plastiek? 0
Наравно, од коже. Van l--r- n-t-url--. V__ l____ n_________ V-n l-e-, n-t-u-l-k- -------------------- Van leer, natuurlik. 0
То је нарочито добар квалитет. D-- is-bes---er-e g-eie---a---eit. D__ i_ b_________ g____ k_________ D-t i- b-s-n-e-s- g-e-e k-a-i-e-t- ---------------------------------- Dit is besonderse goeie kwaliteit. 0
А ташна је заиста повољна. E----e -a-ds-- ----erklik b--l-k. E_ d__ h______ i_ w______ b______ E- d-e h-n-s-k i- w-r-l-k b-l-i-. --------------------------------- En die handsak is werklik billik. 0
Ова ми се допада. Ek h-u-d-a-van. E_ h__ d_______ E- h-u d-a-v-n- --------------- Ek hou daarvan. 0
Ову ћу узети. E- sa- d---n-em. E_ s__ d__ n____ E- s-l d-t n-e-. ---------------- Ek sal dit neem. 0
Могу ли је евентуално заменити? K-- -k --t --ru-- -n--en n---g? K__ e_ d__ o_____ i_____ n_____ K-n e- d-t o-r-i- i-d-e- n-d-g- ------------------------------- Kan ek dit omruil indien nodig? 0
Подразумева се. V-----fs--e--n-. V_______________ V-n-e-f-p-e-e-d- ---------------- Vanselfsprekend. 0
Запаковаћемо је као поклон. On--s-- -----s -----s---- t-ed-aa-. O__ s__ d__ a_ ’_ g______ t________ O-s s-l d-t a- ’- g-s-e-k t-e-r-a-. ----------------------------------- Ons sal dit as ’n geskenk toedraai. 0
Тамо преко је благајна. Da-- a-d--kan--is-d-- kassi-r. D___ a________ i_ d__ k_______ D-a- a-d-r-a-t i- d-e k-s-i-r- ------------------------------ Daar anderkant is die kassier. 0

Ко разуме кога?

На земаљској кугли живи око седам милијарди људи, Сви они говоре неким језиком. Нажалост, то није увек исти језик. Да бисмо могли да комуницирамо с другим народима, морамо учити стране језике. Ово веома често изискује велике напоре. Али, има и језика који су врло слични. Они који их говоре, међусобно се разумеју, мада не говоре течно језик оних других. Овај феномен назива се mutual intelligibility . У оквиру ње разликујемо две подврсте. Прва је усмено обострано разумевање. Овде се људи међусобно разумеју у разговору. Али, они не разумеју писмени облик језика. Зато што језици имају различит писани облик. Као пример можемо навести урду и хинди. У другу варијанту спада писано међусобно разумевање. У овом случају, разумемо други језик у његовом писаном облику. При томе у разговору не разумемо шта онај други каже. Разлог томе су огромне разлике у изговору. Добру илустрацију нам пружају немачки и холандски језик. Језици са високим степеном сродности садрже обе варијанте. Они су узајамно разумљиви и у писаном и у говорном облику. Пример за ово су руски и украински или тајландски и лаоски. Постоји и један асиметричан облик узајамне разумљивости. То је слуњај кад се говорници различито разумеју. Португалци разумеју Шпанце боље него Шпанци њих. Аустријанци разумеју Немце много боље него Немци Аустријанце. У овом случају, сметњу представља изговор или дијалект. Онај ко стварно жели да води добар разговор мора бити спреман да научи нешто ново.