Рјечник

sr Куповина   »   ar ‫التسوق / التبضّع‬

54 [педесет и четири]

Куповина

Куповина

‫54 [أربعة وخمسون]‬

54 [arabeat wakhamsuna]

‫التسوق / التبضّع‬

[altasawq / altbdde]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски арапски Игра Више
Ја желим купити поклон. ‫أ-يد--ن-أش-ر----ي--‬ ‫أريد أن أشتري هدية.‬ ‫-ر-د أ- أ-ت-ي ه-ي-.- --------------------- ‫أريد أن أشتري هدية.‬ 0
ari--'a- '---ta-i -a------. arid 'an 'ashtari hadiatan. a-i- '-n '-s-t-r- h-d-a-a-. --------------------------- arid 'an 'ashtari hadiatan.
Али ништа превише скупо. ‫و-كن-ألا--ك-ن مك--ة.‬ ‫ولكن ألا تكون مكلفة.‬ ‫-ل-ن أ-ا ت-و- م-ل-ة-‬ ---------------------- ‫ولكن ألا تكون مكلفة.‬ 0
w-uk-n--al----ak-n---k--f--an. wlukun 'alaa takun muklifatan. w-u-u- '-l-a t-k-n m-k-i-a-a-. ------------------------------ wlukun 'alaa takun muklifatan.
Имате ли можда ташну? ‫ربما-حقي-ة ي-.‬ ‫ربما حقيبة يد.‬ ‫-ب-ا ح-ي-ة ي-.- ---------------- ‫ربما حقيبة يد.‬ 0
r-u---h---b-t-n-y-. rbuma haqibatan yd. r-u-a h-q-b-t-n y-. ------------------- rbuma haqibatan yd.
Коју боју желите? ‫----ل--ن--لذي -ر-د--ه-؟‬ ‫ما اللون الذي تريدينه ؟‬ ‫-ا ا-ل-ن ا-ذ- ت-ي-ي-ه ؟- ------------------------- ‫ما اللون الذي تريدينه ؟‬ 0
m--alla-n-al--y tu-idinah-? ma allawn aldhy turidinah ? m- a-l-w- a-d-y t-r-d-n-h ? --------------------------- ma allawn aldhy turidinah ?
Црну, браон или белу? ‫--ود،-----أم --ي- -‬ ‫أسود، بني أم أبيض ؟‬ ‫-س-د- ب-ي أ- أ-ي- ؟- --------------------- ‫أسود، بني أم أبيض ؟‬ 0
asw-- b-n---a- --b----? aswd, bani 'am 'abyad ? a-w-, b-n- '-m '-b-a- ? ----------------------- aswd, bani 'am 'abyad ?
Велику или малу? ‫ح-يبة---ي---أ- صغيرة ؟‬ ‫حقيبة كبيرة أم صغيرة ؟‬ ‫-ق-ب- ك-ي-ة أ- ص-ي-ة ؟- ------------------------ ‫حقيبة كبيرة أم صغيرة ؟‬ 0
hq-b-t-k--ir-t-'a-- s--h----? hqibat kabirat 'ama saghira ? h-i-a- k-b-r-t '-m- s-g-i-a ? ----------------------------- hqibat kabirat 'ama saghira ?
Могу ли видети ову? ‫-م-ن-----رى -ذه -‬ ‫ممكن أن أرى هذه ؟‬ ‫-م-ن أ- أ-ى ه-ه ؟- ------------------- ‫ممكن أن أرى هذه ؟‬ 0
mm-- 'an -araa -----h-? mmkn 'an 'araa hadhih ? m-k- '-n '-r-a h-d-i- ? ----------------------- mmkn 'an 'araa hadhih ?
Је ли од коже? ‫----ي-م----- -‬ ‫هل هي من جلد ؟‬ ‫-ل ه- م- ج-د ؟- ---------------- ‫هل هي من جلد ؟‬ 0
h- -i m-n -uld ? hl hi min juld ? h- h- m-n j-l- ? ---------------- hl hi min juld ?
Или је од вештачког материјала? ‫أ- ه- -ن -------ط-اع-ة؟-( ا-ب-----ك -‬ ‫أم هي من مادة اصطناعية؟ ( البلاستيك )‬ ‫-م ه- م- م-د- ا-ط-ا-ي-؟ ( ا-ب-ا-ت-ك )- --------------------------------------- ‫أم هي من مادة اصطناعية؟ ( البلاستيك )‬ 0
a- -- m-n m--a---is----ei-?-----bl-st-- ) am hi min madat aistinaeia? ( alblastyk ) a- h- m-n m-d-t a-s-i-a-i-? ( a-b-a-t-k ) ----------------------------------------- am hi min madat aistinaeia? ( alblastyk )
Наравно, од коже. ‫---ا- ،--- -ل-.‬ ‫طبعا- ، من جلد.‬ ‫-ب-ا- ، م- ج-د-‬ ----------------- ‫طبعاً ، من جلد.‬ 0
t-e--- - -in j--id-. tbeaan , min julida. t-e-a- , m-n j-l-d-. -------------------- tbeaan , min julida.
То је нарочито добар квалитет. ‫-----ن-ن--ي- جي-ة---غاية.‬ ‫وهي من نوعية جيدة للغاية.‬ ‫-ه- م- ن-ع-ة ج-د- ل-غ-ي-.- --------------------------- ‫وهي من نوعية جيدة للغاية.‬ 0
wh----- n--e-at---yid----il--a--ta. whi min naweiat jayidat lilghayata. w-i m-n n-w-i-t j-y-d-t l-l-h-y-t-. ----------------------------------- whi min naweiat jayidat lilghayata.
А ташна је заиста повољна. ‫وا-ح-يب--ث--ه- منا-ب -----‬ ‫والحقيبة ثمنها مناسب جدا-.‬ ‫-ا-ح-ي-ة ث-ن-ا م-ا-ب ج-ا-.- ---------------------------- ‫والحقيبة ثمنها مناسب جداً.‬ 0
w--h---bt --amana-a-m--a--- j---n. walhaqibt thamanaha munasib jdaan. w-l-a-i-t t-a-a-a-a m-n-s-b j-a-n- ---------------------------------- walhaqibt thamanaha munasib jdaan.
Ова ми се допада. ‫-----ت-جب-ي.‬ ‫إنها تعجبني.‬ ‫-ن-ا ت-ج-ن-.- -------------- ‫إنها تعجبني.‬ 0
'ii-----tu--a-n-. 'iinaha tuejabni. '-i-a-a t-e-a-n-. ----------------- 'iinaha tuejabni.
Ову ћу узети. ‫-آ-ذ-ا.‬ ‫سآخذها.‬ ‫-آ-ذ-ا-‬ --------- ‫سآخذها.‬ 0
sa-h--hu-a. sakhadhuha. s-k-a-h-h-. ----------- sakhadhuha.
Могу ли је евентуално заменити? ‫ي-كن-ي-تبديله--؟‬ ‫يمكنني تبديلها ؟‬ ‫-م-ن-ي ت-د-ل-ا ؟- ------------------ ‫يمكنني تبديلها ؟‬ 0
ym-n--------l--a ? ymknny tabdiluha ? y-k-n- t-b-i-u-a ? ------------------ ymknny tabdiluha ?
Подразумева се. ‫-ا----.‬ ‫بالطبع.‬ ‫-ا-ط-ع-‬ --------- ‫بالطبع.‬ 0
b-lta--e. baltabae. b-l-a-a-. --------- baltabae.
Запаковаћемо је као поклон. ‫س---فه--ل- ك-د-ة.‬ ‫سنغلفها لك كهدية.‬ ‫-ن-ل-ه- ل- ك-د-ة-‬ ------------------- ‫سنغلفها لك كهدية.‬ 0
snag---f----la--ka---a--. snaghlifuha lak kahdiata. s-a-h-i-u-a l-k k-h-i-t-. ------------------------- snaghlifuha lak kahdiata.
Тамо преко је благајна. ‫ا-ص---- ه-ا-.‬ ‫الصندوق هناك.‬ ‫-ل-ن-و- ه-ا-.- --------------- ‫الصندوق هناك.‬ 0
alsu-duq--una-a. alsunduq hunaka. a-s-n-u- h-n-k-. ---------------- alsunduq hunaka.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Ко разуме кога?

На земаљској кугли живи око седам милијарди људи, Сви они говоре неким језиком. Нажалост, то није увек исти језик. Да бисмо могли да комуницирамо с другим народима, морамо учити стране језике. Ово веома често изискује велике напоре. Али, има и језика који су врло слични. Они који их говоре, међусобно се разумеју, мада не говоре течно језик оних других. Овај феномен назива се mutual intelligibility . У оквиру ње разликујемо две подврсте. Прва је усмено обострано разумевање. Овде се људи међусобно разумеју у разговору. Али, они не разумеју писмени облик језика. Зато што језици имају различит писани облик. Као пример можемо навести урду и хинди. У другу варијанту спада писано међусобно разумевање. У овом случају, разумемо други језик у његовом писаном облику. При томе у разговору не разумемо шта онај други каже. Разлог томе су огромне разлике у изговору. Добру илустрацију нам пружају немачки и холандски језик. Језици са високим степеном сродности садрже обе варијанте. Они су узајамно разумљиви и у писаном и у говорном облику. Пример за ово су руски и украински или тајландски и лаоски. Постоји и један асиметричан облик узајамне разумљивости. То је слуњај кад се говорници различито разумеју. Португалци разумеју Шпанце боље него Шпанци њих. Аустријанци разумеју Немце много боље него Немци Аустријанце. У овом случају, сметњу представља изговор или дијалект. Онај ко стварно жели да води добар разговор мора бити спреман да научи нешто ново.