Рјечник

sr Куповина   »   da Købe ind

54 [педесет и четири]

Куповина

Куповина

54 [fireoghalvtreds]

Købe ind

Изаберите како желите да видите превод:   
српски дански Игра Више
Ја желим купити поклон. J-g -i--g-rn--køb---n g-ve. J__ v__ g____ k___ e_ g____ J-g v-l g-r-e k-b- e- g-v-. --------------------------- Jeg vil gerne købe en gave. 0
Али ништа превише скупо. Me- -k---n-g-t --t -or-dyr-. M__ i___ n____ a__ f__ d____ M-n i-k- n-g-t a-t f-r d-r-. ---------------------------- Men ikke noget alt for dyrt. 0
Имате ли можда ташну? M-ske-en --nd-a---? M____ e_ h_________ M-s-e e- h-n-t-s-e- ------------------- Måske en håndtaske? 0
Коју боју желите? Hv-l--- far-e-s--l d---v--e? H______ f____ s___ d__ v____ H-i-k-n f-r-e s-a- d-n v-r-? ---------------------------- Hvilken farve skal den være? 0
Црну, браон или белу? S---,-br-n -ll---h-i-? S____ b___ e____ h____ S-r-, b-u- e-l-r h-i-? ---------------------- Sort, brun eller hvid? 0
Велику или малу? E--stor el-e--e---ill-? E_ s___ e____ e_ l_____ E- s-o- e-l-r e- l-l-e- ----------------------- En stor eller en lille? 0
Могу ли видети ову? M- j-g ---på den-d--? M_ j__ s_ p_ d__ d___ M- j-g s- p- d-n d-r- --------------------- Må jeg se på den der? 0
Је ли од коже? E--den-af--ki-d? E_ d__ a_ s_____ E- d-n a- s-i-d- ---------------- Er den af skind? 0
Или је од вештачког материјала? E-l-- er-d-- -- k--s--tof? E____ e_ d__ a_ k_________ E-l-r e- d-n a- k-n-t-t-f- -------------------------- Eller er den af kunststof? 0
Наравно, од коже. A-----er-n--u--i--is. A_ l____ n___________ A- l-d-r n-t-r-i-v-s- --------------------- Af læder naturligvis. 0
То је нарочито добар квалитет. De- e--e- s-r-ig-------a-i---. D__ e_ e_ s_____ g__ k________ D-t e- e- s-r-i- g-d k-a-i-e-. ------------------------------ Det er en særlig god kvalitet. 0
А ташна је заиста повољна. O- -ån--as-e- -r---rke-i----ge- bi---g. O_ h_________ e_ v_______ m____ b______ O- h-n-t-s-e- e- v-r-e-i- m-g-t b-l-i-. --------------------------------------- Og håndtasken er virkelig meget billig. 0
Ова ми се допада. Jeg kan-godt------de-. J__ k__ g___ l___ d___ J-g k-n g-d- l-d- d-n- ---------------------- Jeg kan godt lide den. 0
Ову ћу узети. De- -a--r -eg. D__ t____ j___ D-n t-g-r j-g- -------------- Den tager jeg. 0
Могу ли је евентуално заменити? K-n d-n-e-e-t-e-t-byt-e-? K__ d__ e________ b______ K-n d-n e-e-t-e-t b-t-e-? ------------------------- Kan den eventuelt byttes? 0
Подразумева се. S-lvfø-g-li-. S____________ S-l-f-l-e-i-. ------------- Selvfølgelig. 0
Запаковаћемо је као поклон. Vi--a-ker--e- i-d-s-----v-. V_ p_____ d__ i__ s__ g____ V- p-k-e- d-n i-d s-m g-v-. --------------------------- Vi pakker den ind som gave. 0
Тамо преко је благајна. Kasse- -r d-r--r-. K_____ e_ d_______ K-s-e- e- d-r-v-e- ------------------ Kassen er derovre. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + дански (1-100) МП3 дански (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Ко разуме кога?

На земаљској кугли живи око седам милијарди људи, Сви они говоре неким језиком. Нажалост, то није увек исти језик. Да бисмо могли да комуницирамо с другим народима, морамо учити стране језике. Ово веома често изискује велике напоре. Али, има и језика који су врло слични. Они који их говоре, међусобно се разумеју, мада не говоре течно језик оних других. Овај феномен назива се mutual intelligibility . У оквиру ње разликујемо две подврсте. Прва је усмено обострано разумевање. Овде се људи међусобно разумеју у разговору. Али, они не разумеју писмени облик језика. Зато што језици имају различит писани облик. Као пример можемо навести урду и хинди. У другу варијанту спада писано међусобно разумевање. У овом случају, разумемо други језик у његовом писаном облику. При томе у разговору не разумемо шта онај други каже. Разлог томе су огромне разлике у изговору. Добру илустрацију нам пружају немачки и холандски језик. Језици са високим степеном сродности садрже обе варијанте. Они су узајамно разумљиви и у писаном и у говорном облику. Пример за ово су руски и украински или тајландски и лаоски. Постоји и један асиметричан облик узајамне разумљивости. То је слуњај кад се говорници различито разумеју. Португалци разумеју Шпанце боље него Шпанци њих. Аустријанци разумеју Немце много боље него Немци Аустријанце. У овом случају, сметњу представља изговор или дијалект. Онај ко стварно жели да води добар разговор мора бити спреман да научи нешто ново.