Рјечник

sr Куповина   »   da Købe ind

54 [педесет и четири]

Куповина

Куповина

54 [fireoghalvtreds]

Købe ind

Изаберите како желите да видите превод:   
српски дански Игра Више
Ја желим купити поклон. J-g vil-ge-ne--øb- e--ga--. J__ v__ g____ k___ e_ g____ J-g v-l g-r-e k-b- e- g-v-. --------------------------- Jeg vil gerne købe en gave. 0
Али ништа превише скупо. Men-ik-- -------lt-f-- dy--. M__ i___ n____ a__ f__ d____ M-n i-k- n-g-t a-t f-r d-r-. ---------------------------- Men ikke noget alt for dyrt. 0
Имате ли можда ташну? Mås-e-en ---dt----? M____ e_ h_________ M-s-e e- h-n-t-s-e- ------------------- Måske en håndtaske? 0
Коју боју желите? Hv---e---a--- ---l --- v-r-? H______ f____ s___ d__ v____ H-i-k-n f-r-e s-a- d-n v-r-? ---------------------------- Hvilken farve skal den være? 0
Црну, браон или белу? Sor-- -r----l--- ----? S____ b___ e____ h____ S-r-, b-u- e-l-r h-i-? ---------------------- Sort, brun eller hvid? 0
Велику или малу? En-st-- -l--- ---li--e? E_ s___ e____ e_ l_____ E- s-o- e-l-r e- l-l-e- ----------------------- En stor eller en lille? 0
Могу ли видети ову? M- j-g se p- -e---e-? M_ j__ s_ p_ d__ d___ M- j-g s- p- d-n d-r- --------------------- Må jeg se på den der? 0
Је ли од коже? Er d-n af ---n-? E_ d__ a_ s_____ E- d-n a- s-i-d- ---------------- Er den af skind? 0
Или је од вештачког материјала? El--r ---d-- -f ---s-st--? E____ e_ d__ a_ k_________ E-l-r e- d-n a- k-n-t-t-f- -------------------------- Eller er den af kunststof? 0
Наравно, од коже. A- læd-- na--rli----. A_ l____ n___________ A- l-d-r n-t-r-i-v-s- --------------------- Af læder naturligvis. 0
То је нарочито добар квалитет. D-- e- -- s-r-i- --- kv----et. D__ e_ e_ s_____ g__ k________ D-t e- e- s-r-i- g-d k-a-i-e-. ------------------------------ Det er en særlig god kvalitet. 0
А ташна је заиста повољна. Og--ånd-a-k----r v--keli- --g-t--il--g. O_ h_________ e_ v_______ m____ b______ O- h-n-t-s-e- e- v-r-e-i- m-g-t b-l-i-. --------------------------------------- Og håndtasken er virkelig meget billig. 0
Ова ми се допада. J----an--odt-lid-----. J__ k__ g___ l___ d___ J-g k-n g-d- l-d- d-n- ---------------------- Jeg kan godt lide den. 0
Ову ћу узети. D----a-er-j-g. D__ t____ j___ D-n t-g-r j-g- -------------- Den tager jeg. 0
Могу ли је евентуално заменити? K-n---n--ve-t--lt -y---s? K__ d__ e________ b______ K-n d-n e-e-t-e-t b-t-e-? ------------------------- Kan den eventuelt byttes? 0
Подразумева се. S-lv--l-eli-. S____________ S-l-f-l-e-i-. ------------- Selvfølgelig. 0
Запаковаћемо је као поклон. V- -akk----e--i-d---- gave. V_ p_____ d__ i__ s__ g____ V- p-k-e- d-n i-d s-m g-v-. --------------------------- Vi pakker den ind som gave. 0
Тамо преко је благајна. Ka-s-n-e- --r---e. K_____ e_ d_______ K-s-e- e- d-r-v-e- ------------------ Kassen er derovre. 0

Ко разуме кога?

На земаљској кугли живи око седам милијарди људи, Сви они говоре неким језиком. Нажалост, то није увек исти језик. Да бисмо могли да комуницирамо с другим народима, морамо учити стране језике. Ово веома често изискује велике напоре. Али, има и језика који су врло слични. Они који их говоре, међусобно се разумеју, мада не говоре течно језик оних других. Овај феномен назива се mutual intelligibility . У оквиру ње разликујемо две подврсте. Прва је усмено обострано разумевање. Овде се људи међусобно разумеју у разговору. Али, они не разумеју писмени облик језика. Зато што језици имају различит писани облик. Као пример можемо навести урду и хинди. У другу варијанту спада писано међусобно разумевање. У овом случају, разумемо други језик у његовом писаном облику. При томе у разговору не разумемо шта онај други каже. Разлог томе су огромне разлике у изговору. Добру илустрацију нам пружају немачки и холандски језик. Језици са високим степеном сродности садрже обе варијанте. Они су узајамно разумљиви и у писаном и у говорном облику. Пример за ово су руски и украински или тајландски и лаоски. Постоји и један асиметричан облик узајамне разумљивости. То је слуњај кад се говорници различито разумеју. Португалци разумеју Шпанце боље него Шпанци њих. Аустријанци разумеју Немце много боље него Немци Аустријанце. У овом случају, сметњу представља изговор или дијалект. Онај ко стварно жели да води добар разговор мора бити спреман да научи нешто ново.