Рјечник

sr Куповина   »   em Shopping

54 [педесет и четири]

Куповина

Куповина

54 [fifty-four]

Shopping

Изаберите како желите да видите превод:   
српски енглески (US) Игра Више
Ја желим купити поклон. I w--- t---uy ---r-se--. I want to buy a present. I w-n- t- b-y a p-e-e-t- ------------------------ I want to buy a present. 0
Али ништа превише скупо. But -----n- ----e-p-n-iv-. But nothing too expensive. B-t n-t-i-g t-o e-p-n-i-e- -------------------------- But nothing too expensive. 0
Имате ли можда ташну? Mayb- a -a-dba-? Maybe a handbag? M-y-e a h-n-b-g- ---------------- Maybe a handbag? 0
Коју боју желите? W-i-h-col-r ----d yo- --ke? Which color would you like? W-i-h c-l-r w-u-d y-u l-k-? --------------------------- Which color would you like? 0
Црну, браон или белу? B---k--b------r------? Black, brown or white? B-a-k- b-o-n o- w-i-e- ---------------------- Black, brown or white? 0
Велику или малу? A-lar-e on--o- -----ll -n-? A large one or a small one? A l-r-e o-e o- a s-a-l o-e- --------------------------- A large one or a small one? 0
Могу ли видети ову? M-y-I --e-t-i---ne--p---s-? May I see this one, please? M-y I s-e t-i- o-e- p-e-s-? --------------------------- May I see this one, please? 0
Је ли од коже? Is--- --de -f le-the-? Is it made of leather? I- i- m-d- o- l-a-h-r- ---------------------- Is it made of leather? 0
Или је од вештачког материјала? Or -s -- m-de-of-----t-c? Or is it made of plastic? O- i- i- m-d- o- p-a-t-c- ------------------------- Or is it made of plastic? 0
Наравно, од коже. Of l-a----, o- ---rs-. Of leather, of course. O- l-a-h-r- o- c-u-s-. ---------------------- Of leather, of course. 0
То је нарочито добар квалитет. Th-s--- v-r- g-o- -u----y. This is very good quality. T-i- i- v-r- g-o- q-a-i-y- -------------------------- This is very good quality. 0
А ташна је заиста повољна. An- --e-ba- -- r-a-ly--ery -ea--na---. And the bag is really very reasonable. A-d t-e b-g i- r-a-l- v-r- r-a-o-a-l-. -------------------------------------- And the bag is really very reasonable. 0
Ова ми се допада. I --k- --. I like it. I l-k- i-. ---------- I like it. 0
Ову ћу узети. I--l--ake -t. I’ll take it. I-l- t-k- i-. ------------- I’ll take it. 0
Могу ли је евентуално заменити? Ca- - -xc-a--e-i- -f ---ded? Can I exchange it if needed? C-n I e-c-a-g- i- i- n-e-e-? ---------------------------- Can I exchange it if needed? 0
Подразумева се. O- co----. Of course. O- c-u-s-. ---------- Of course. 0
Запаковаћемо је као поклон. We-ll g--t-w------. We’ll gift wrap it. W-’-l g-f- w-a- i-. ------------------- We’ll gift wrap it. 0
Тамо преко је благајна. T-- c--hi-- -s ove---he-e. The cashier is over there. T-e c-s-i-r i- o-e- t-e-e- -------------------------- The cashier is over there. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Ко разуме кога?

На земаљској кугли живи око седам милијарди људи, Сви они говоре неким језиком. Нажалост, то није увек исти језик. Да бисмо могли да комуницирамо с другим народима, морамо учити стране језике. Ово веома често изискује велике напоре. Али, има и језика који су врло слични. Они који их говоре, међусобно се разумеју, мада не говоре течно језик оних других. Овај феномен назива се mutual intelligibility . У оквиру ње разликујемо две подврсте. Прва је усмено обострано разумевање. Овде се људи међусобно разумеју у разговору. Али, они не разумеју писмени облик језика. Зато што језици имају различит писани облик. Као пример можемо навести урду и хинди. У другу варијанту спада писано међусобно разумевање. У овом случају, разумемо други језик у његовом писаном облику. При томе у разговору не разумемо шта онај други каже. Разлог томе су огромне разлике у изговору. Добру илустрацију нам пружају немачки и холандски језик. Језици са високим степеном сродности садрже обе варијанте. Они су узајамно разумљиви и у писаном и у говорном облику. Пример за ово су руски и украински или тајландски и лаоски. Постоји и један асиметричан облик узајамне разумљивости. То је слуњај кад се говорници различито разумеју. Португалци разумеју Шпанце боље него Шпанци њих. Аустријанци разумеју Немце много боље него Немци Аустријанце. У овом случају, сметњу представља изговор или дијалект. Онај ко стварно жели да води добар разговор мора бити спреман да научи нешто ново.