Рјечник

sr Питати – прошлост 2   »   cs Otázky – minulý čas 2

86 [осамдесет и шест]

Питати – прошлост 2

Питати – прошлост 2

86 [osmdesát šest]

Otázky – minulý čas 2

Изаберите како желите да видите превод:   
српски чешки Игра Више
Коју кравату си носио / носила? J-kou k----t---si-----na ---ě? J____ k______ j__ m__ n_ s____ J-k-u k-a-a-u j-i m-l n- s-b-? ------------------------------ Jakou kravatu jsi měl na sobě? 0
Који ауто си купио / купила? Jaké au-- -is--------/ -o-pi-a? J___ a___ s__ k_____ / k_______ J-k- a-t- s-s k-u-i- / k-u-i-a- ------------------------------- Jaké auto sis koupil / koupila? 0
На које новине си претплаћен / претплаћена? Kte-é---v-ny--i---ř-dpl-ti--- př-d-l---la? K____ n_____ s__ p_________ / p___________ K-e-é n-v-n- s-s p-e-p-a-i- / p-e-p-a-i-a- ------------------------------------------ Které noviny sis předplatil / předplatila? 0
Кога сте видели? K--- ---e--id-- /-v-dě--? K___ j___ v____ / v______ K-h- j-t- v-d-l / v-d-l-? ------------------------- Koho jste viděl / viděla? 0
Кога сте срели? K--o---t-------l-/----ka--? K___ j___ p_____ / p_______ K-h- j-t- p-t-a- / p-t-a-a- --------------------------- Koho jste potkal / potkala? 0
Кога сте препознали? Koho-j----po-n-l / -oznala? K___ j___ p_____ / p_______ K-h- j-t- p-z-a- / p-z-a-a- --------------------------- Koho jste poznal / poznala? 0
Када сте устали? K----s-- v---va- - v---vala? K__ j___ v______ / v________ K-y j-t- v-t-v-l / v-t-v-l-? ---------------------------- Kdy jste vstával / vstávala? 0
Када сте почели? K----ste-----l-/-z-čal-? K__ j___ z____ / z______ K-y j-t- z-č-l / z-č-l-? ------------------------ Kdy jste začal / začala? 0
Када сте престали? K-y-j----s-onči- - s-on----? K__ j___ s______ / s________ K-y j-t- s-o-č-l / s-o-č-l-? ---------------------------- Kdy jste skončil / skončila? 0
Зашто сте се пробудили? P-oč j----se---b------ -zbu-ila? P___ j___ s_ v______ / v________ P-o- j-t- s- v-b-d-l / v-b-d-l-? -------------------------------- Proč jste se vzbudil / vzbudila? 0
Зашто сте постали учитељ? Pr---jst--s- --a--/ sta-----ite-em-/-u-it-lk-u? P___ j___ s_ s___ / s____ u_______ / u_________ P-o- j-t- s- s-a- / s-a-a u-i-e-e- / u-i-e-k-u- ----------------------------------------------- Proč jste se stal / stala učitelem / učitelkou? 0
Зашто сте узели такси? P-o- --t---i-vz-l / -z--- ----? P___ j___ s_ v___ / v____ t____ P-o- j-t- s- v-a- / v-a-a t-x-? ------------------------------- Proč jste si vzal / vzala taxi? 0
Одакле сте дошли? Od--- js-e---i-el /-p-i-l-? O____ j___ p_____ / p______ O-k-d j-t- p-i-e- / p-i-l-? --------------------------- Odkud jste přišel / přišla? 0
Где сте ишли? Kam--ste š---/---a? K__ j___ š__ / š___ K-m j-t- š-l / š-a- ------------------- Kam jste šel / šla? 0
Где сте били? K-- js-e -yl /--y--? K__ j___ b__ / b____ K-e j-t- b-l / b-l-? -------------------- Kde jste byl / byla? 0
Коме си помогао / помогла? K------i-p------------h-a? K___ j__ p_____ / p_______ K-m- j-i p-m-h- / p-m-h-a- -------------------------- Komu jsi pomohl / pomohla? 0
Коме си писао / писала? Kom- js------al --na---la? K___ j__ n_____ / n_______ K-m- j-i n-p-a- / n-p-a-a- -------------------------- Komu jsi napsal / napsala? 0
Коме си одговорио / одговорила? Kom--j-i -d---ě-ěl / -dp--ěd---? K___ j__ o________ / o__________ K-m- j-i o-p-v-d-l / o-p-v-d-l-? -------------------------------- Komu jsi odpověděl / odpověděla? 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + чешки (1-100) МП3 чешки (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Двојезичност побољшава слух

Људи који говоре два језика боље чују. Они много прецизније разликују различите звуке. До овога је дошла једна америчка студија. Научници су тестирали неколико тинејџера. Један део испитаника растао је са два језика. Радило се о енглеском и шпанском језику. Други део испитаника говорио је само енглески. Млaдим људима је дато да слушају један одређени слог. Радило се о слогу “да”. Овај слог не припада ни шпанском ни енглеском језику. Испитаници су га слушали преко слушалица. Истовремено су им мождане активности мерене путем електрода. После овога су још једном морали да слушају тај исти слог. Овог пута био је праћен разним другим звуцима који су ометали његово слушање. У питању су били гласови који су изговарали несувисле реченице. Двојезичнo одрасли тинејџери су интензивно реаговали на слог. Њихов мозак показивао је огромну активност. Били су у стању да тачно идентификују слог и са сметњама и без њих. Монолингвалнима ово није успело. Њихов слух није био толико добар као слух двојезичних испитаника. Резултат је за истраживаче био право изненађење. До тада је владало мишљење да само музичари имају изузетно добар слух. Изгледа да и двојезичност такође изврсно тренира слух. Људи који говоре два језика непрестано су конфронтирани са различитим звуцима. Стога њихов мозак мора развити нове способности. Он учи како да разликује различите језичне стимулусе. Истраживачи се тренутно баве питањем на коjи начин страни језици утичуна мозак. Можда и слух може имати користи ако се други језик учи касније у животу...