Рјечник

sr Питати – прошлост 2   »   sl Vprašanja – preteklost 2

86 [осамдесет и шест]

Питати – прошлост 2

Питати – прошлост 2

86 [šestinosemdeset]

Vprašanja – preteklost 2

Изаберите како желите да видите превод:   
српски словеначки Игра Више
Коју кравату си носио / носила? Ka---o --a------i-i---(----a-sebi? Kakšno kravato si imel(a) na sebi? K-k-n- k-a-a-o s- i-e-(-) n- s-b-? ---------------------------------- Kakšno kravato si imel(a) na sebi? 0
Који ауто си купио / купила? Kak----avt-----k-pil-a-? Kakšen avto si kupil(a)? K-k-e- a-t- s- k-p-l-a-? ------------------------ Kakšen avto si kupil(a)? 0
На које новине си претплаћен / претплаћена? K-k--- časo-is-s- --r-----a)? Kakšen časopis si naročil(a)? K-k-e- č-s-p-s s- n-r-č-l-a-? ----------------------------- Kakšen časopis si naročil(a)? 0
Кога сте видели? Ko-- -t- v----i? Koga ste videli? K-g- s-e v-d-l-? ---------------- Koga ste videli? 0
Кога сте срели? Ko-- ----sreč--i? Koga ste srečali? K-g- s-e s-e-a-i- ----------------- Koga ste srečali? 0
Кога сте препознали? K-ga-s-e--r-po--al-? Koga ste prepoznali? K-g- s-e p-e-o-n-l-? -------------------- Koga ste prepoznali? 0
Када сте устали? Kd-j s-e ------? Kdaj ste vstali? K-a- s-e v-t-l-? ---------------- Kdaj ste vstali? 0
Када сте почели? K--j -t---a-eli? Kdaj ste začeli? K-a- s-e z-č-l-? ---------------- Kdaj ste začeli? 0
Када сте престали? Kd-j-st--k----li? Kdaj ste končali? K-a- s-e k-n-a-i- ----------------- Kdaj ste končali? 0
Зашто сте се пробудили? Z--a--s-e -e -b-----? Zakaj ste se zbudili? Z-k-j s-e s- z-u-i-i- --------------------- Zakaj ste se zbudili? 0
Зашто сте постали учитељ? Za----s-e---stal- učit---? Zakaj ste postali učitelj? Z-k-j s-e p-s-a-i u-i-e-j- -------------------------- Zakaj ste postali učitelj? 0
Зашто сте узели такси? Za--j-st- --el- ta---? Zakaj ste vzeli taksi? Z-k-j s-e v-e-i t-k-i- ---------------------- Zakaj ste vzeli taksi? 0
Одакле сте дошли? Od-o- s-----i-l-? Odkod ste prišli? O-k-d s-e p-i-l-? ----------------- Odkod ste prišli? 0
Где сте ишли? Kam-s-e-šl-? Kam ste šli? K-m s-e š-i- ------------ Kam ste šli? 0
Где сте били? Kj- s-e b-l-? Kje ste bili? K-e s-e b-l-? ------------- Kje ste bili? 0
Коме си помогао / помогла? Komu -i -o-agal-a)? Komu si pomagal(a)? K-m- s- p-m-g-l-a-? ------------------- Komu si pomagal(a)? 0
Коме си писао / писала? K--u s- ---a-(a-? Komu si pisal(a)? K-m- s- p-s-l-a-? ----------------- Komu si pisal(a)? 0
Коме си одговорио / одговорила? K-m--s---d-o-or-l---? Komu si odgovoril(a)? K-m- s- o-g-v-r-l-a-? --------------------- Komu si odgovoril(a)? 0

Двојезичност побољшава слух

Људи који говоре два језика боље чују. Они много прецизније разликују различите звуке. До овога је дошла једна америчка студија. Научници су тестирали неколико тинејџера. Један део испитаника растао је са два језика. Радило се о енглеском и шпанском језику. Други део испитаника говорио је само енглески. Млaдим људима је дато да слушају један одређени слог. Радило се о слогу “да”. Овај слог не припада ни шпанском ни енглеском језику. Испитаници су га слушали преко слушалица. Истовремено су им мождане активности мерене путем електрода. После овога су још једном морали да слушају тај исти слог. Овог пута био је праћен разним другим звуцима који су ометали његово слушање. У питању су били гласови који су изговарали несувисле реченице. Двојезичнo одрасли тинејџери су интензивно реаговали на слог. Њихов мозак показивао је огромну активност. Били су у стању да тачно идентификују слог и са сметњама и без њих. Монолингвалнима ово није успело. Њихов слух није био толико добар као слух двојезичних испитаника. Резултат је за истраживаче био право изненађење. До тада је владало мишљење да само музичари имају изузетно добар слух. Изгледа да и двојезичност такође изврсно тренира слух. Људи који говоре два језика непрестано су конфронтирани са различитим звуцима. Стога њихов мозак мора развити нове способности. Он учи како да разликује различите језичне стимулусе. Истраживачи се тренутно баве питањем на коjи начин страни језици утичуна мозак. Можда и слух може имати користи ако се други језик учи касније у животу...