Рјечник

sr Питати – прошлост 2   »   ar ‫أسئلة – صيغة الماضى 2‬

86 [осамдесет и шест]

Питати – прошлост 2

Питати – прошлост 2

‫86[ست وثمانون]‬

86[st wathamanun]

‫أسئلة – صيغة الماضى 2‬

[asyilat - sighat almadaa 2]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски арапски Игра Више
Коју кравату си носио / носила? ‫أ----بط---ن--ار--ي--‬ ‫___ ر___ ع__ ا_______ ‫-ي- ر-ط- ع-ق ا-ت-ي-؟- ---------------------- ‫أية ربطة عنق ارتديت؟‬ 0
a-at-r-b-a--e-nq-a-tadi-? a___ r_____ e___ a_______ a-a- r-b-a- e-n- a-t-d-t- ------------------------- ayat ribtat eanq artadit?
Који ауто си купио / купила? ‫--ة -ي-رة-ا------‬ ‫___ س____ ا_______ ‫-ي- س-ا-ة ا-ت-ي-؟- ------------------- ‫أية سيارة اشتريت؟‬ 0
a-a---a--rat--shta-a--? a___ s______ a_________ a-a- s-y-r-t a-h-a-a-t- ----------------------- ayat sayarat ashtarayt?
На које новине си претплаћен / претплаћена? ‫-ا-ال----ة--ل-ي-اش-ركت----؟‬ ‫__ ا______ ا___ ا_____ ب____ ‫-ا ا-ص-ي-ة ا-ت- ا-ت-ك- ب-ا-‬ ----------------------------- ‫ما الصحيفة التي اشتركت بها؟‬ 0
m----s-h--a- -l-y-ai--tar--a--bi-a? m_ a________ a___ a__________ b____ m- a-s-h-f-t a-t- a-s-t-r-k-t b-h-? ----------------------------------- ma alsahifat alty aishtarakat biha?
Кога сте видели? ‫-ن-رأ-ت؟‬ ‫__ ر_____ ‫-ن ر-ي-؟- ---------- ‫من رأيت؟‬ 0
m-----ta? m_ r_____ m- r-y-a- --------- mn rayta?
Кога сте срели? ‫من ---لت-‬ ‫__ ق______ ‫-ن ق-ب-ت-‬ ----------- ‫من قابلت؟‬ 0
mn -a-----? m_ q_______ m- q-b-l-a- ----------- mn qabalta?
Кога сте препознали? ‫--- م----رف-؟‬ ‫___ م_ ت______ ‫-ل- م- ت-ر-ت-‬ --------------- ‫على من تعرفت؟‬ 0
elaa min-t-----f--? e___ m__ t_________ e-a- m-n t-e-r-f-t- ------------------- elaa min taearafat?
Када сте устали? ‫متى -س-يقظت؟‬ ‫___ ا________ ‫-ت- ا-ت-ق-ت-‬ -------------- ‫متى استيقظت؟‬ 0
m---a -istay---a-? m____ a___________ m-t-a a-s-a-q-z-t- ------------------ mataa aistayqazat?
Када сте почели? ‫م-- ب-أ-؟‬ ‫___ ب_____ ‫-ت- ب-أ-؟- ----------- ‫متى بدأت؟‬ 0
mta- b--at? m___ b_____ m-a- b-d-t- ----------- mtaa badat?
Када сте престали? ‫-ت--ت-قف-؟‬ ‫___ ت______ ‫-ت- ت-ق-ت-‬ ------------ ‫متى توقفت؟‬ 0
m--a --wa----? m___ t________ m-a- t-w-q-f-? -------------- mtaa tawaqaft?
Зашто сте се пробудили? ‫ل-ا --تي--ت-‬ ‫___ ا________ ‫-م- ا-ت-ق-ت-‬ -------------- ‫لما استيقظت؟‬ 0
l-- ai-ta------? l__ a___________ l-a a-s-a-q-z-t- ---------------- lma aistayqazat?
Зашто сте постали учитељ? ‫ل-ا-أص-ح- م-ر-ا-؟‬ ‫___ أ____ م______ ‫-م- أ-ب-ت م-ر-ا-؟- ------------------- ‫لما أصبحت مدرساً؟‬ 0
lma--a-b-h-- m--sa-n? l__ '_______ m_______ l-a '-s-a-a- m-r-a-n- --------------------- lma 'asbahat mdrsaan?
Зашто сте узели такси? ‫لماذ- ----ل---سي-رة--جرة؟‬ ‫_____ ا______ س____ أ_____ ‫-م-ذ- ا-ت-ل-ت س-ا-ة أ-ر-؟- --------------------------- ‫لماذا استقليت سيارة أجرة؟‬ 0
l-adha--istaq--a- sa--ra-an-a-r? l_____ a_________ s________ a___ l-a-h- a-s-a-l-a- s-y-r-t-n a-r- -------------------------------- lmadha aistaqliat sayaratan ajr?
Одакле сте дошли? ‫-ن-أ-ن أ--- / ق-م-؟‬ ‫__ أ__ أ___ / ق_____ ‫-ن أ-ن أ-ي- / ق-م-؟- --------------------- ‫من أين أتيت / قدمت؟‬ 0
mn--ay----t-y-----ada-at? m_ '___ '_____ / q_______ m- '-y- '-t-y- / q-d-m-t- ------------------------- mn 'ayn 'atayt / qadamat?
Где сте ишли? ‫إلى-أ-ن تذه-؟‬ ‫___ أ__ ت_____ ‫-ل- أ-ن ت-ه-؟- --------------- ‫إلى أين تذهب؟‬ 0
'-i-a-------ta-hah-b? '_____ '___ t________ '-i-a- '-y- t-d-a-a-? --------------------- 'iilaa 'ayn tadhahab?
Где сте били? ‫أ---ك-ت؟‬ ‫___ ك____ ‫-ي- ك-ت-‬ ---------- ‫أين كنت؟‬ 0
a-- ----? a__ k____ a-n k-n-? --------- ayn kunt?
Коме си помогао / помогла? ‫م- س--دت؟‬ ‫__ س______ ‫-ن س-ع-ت-‬ ----------- ‫من ساعدت؟‬ 0
mn-s--id-? m_ s______ m- s-e-d-? ---------- mn saeidt?
Коме си писао / писала? ‫-م--كتب--‬ ‫___ ك_____ ‫-م- ك-ب-؟- ----------- ‫لمن كتبت؟‬ 0
l-----a-abt-? l___ k_______ l-a- k-t-b-a- ------------- lman katabta?
Коме си одговорио / одговорила? ‫-ن ---ت-‬ ‫__ أ_____ ‫-ن أ-ب-؟- ---------- ‫من أجبت؟‬ 0
mn-'a----? m_ '______ m- '-j-a-? ---------- mn 'ajbat?

Двојезичност побољшава слух

Људи који говоре два језика боље чују. Они много прецизније разликују различите звуке. До овога је дошла једна америчка студија. Научници су тестирали неколико тинејџера. Један део испитаника растао је са два језика. Радило се о енглеском и шпанском језику. Други део испитаника говорио је само енглески. Млaдим људима је дато да слушају један одређени слог. Радило се о слогу “да”. Овај слог не припада ни шпанском ни енглеском језику. Испитаници су га слушали преко слушалица. Истовремено су им мождане активности мерене путем електрода. После овога су још једном морали да слушају тај исти слог. Овог пута био је праћен разним другим звуцима који су ометали његово слушање. У питању су били гласови који су изговарали несувисле реченице. Двојезичнo одрасли тинејџери су интензивно реаговали на слог. Њихов мозак показивао је огромну активност. Били су у стању да тачно идентификују слог и са сметњама и без њих. Монолингвалнима ово није успело. Њихов слух није био толико добар као слух двојезичних испитаника. Резултат је за истраживаче био право изненађење. До тада је владало мишљење да само музичари имају изузетно добар слух. Изгледа да и двојезичност такође изврсно тренира слух. Људи који говоре два језика непрестано су конфронтирани са различитим звуцима. Стога њихов мозак мора развити нове способности. Он учи како да разликује различите језичне стимулусе. Истраживачи се тренутно баве питањем на коjи начин страни језици утичуна мозак. Можда и слух може имати користи ако се други језик учи касније у животу...