Як- на--а-- --ў-----ш---?
Які на табе быў гальштук?
Я-і н- т-б- б-ў г-л-ш-у-?
-------------------------
Які на табе быў гальштук? 0 Y-k--n---a-e --- ga---h--k?Yakі na tabe byu gal’shtuk?Y-k- n- t-b- b-u g-l-s-t-k----------------------------Yakі na tabe byu gal’shtuk?
Я-і аўт-ма-і-ь ---ку-і-?
Які аўтамабіль ты купіў?
Я-і а-т-м-б-л- т- к-п-ў-
------------------------
Які аўтамабіль ты купіў? 0 Yakі-a---ma-іl- t- k-p-u?Yakі autamabіl’ ty kupіu?Y-k- a-t-m-b-l- t- k-p-u--------------------------Yakі autamabіl’ ty kupіu?
На--ку- га-е-- -ы-п-д-і-аў--?
На якую газету ты падпісаўся?
Н- я-у- г-з-т- т- п-д-і-а-с-?
-----------------------------
На якую газету ты падпісаўся? 0 Na-y-ku-- g-zetu -y--a-----us-a?Na yakuyu gazetu ty padpіsausya?N- y-k-y- g-z-t- t- p-d-і-a-s-a---------------------------------Na yakuyu gazetu ty padpіsausya?
Ка-- Вы --ч--і?
Калі Вы пачалі?
К-л- В- п-ч-л-?
---------------
Калі Вы пачалі? 0 Ka----y -----lі?Kalі Vy pachalі?K-l- V- p-c-a-і-----------------Kalі Vy pachalі?
К--- Вы -а------і?
Калі Вы закончылі?
К-л- В- з-к-н-ы-і-
------------------
Калі Вы закончылі? 0 K--- -y---ko-c---і?Kalі Vy zakonchylі?K-l- V- z-k-n-h-l-?-------------------Kalі Vy zakonchylі?
Ч----В- ---лі -аст-ў-і-ам?
Чаму Вы сталі настаўнікам?
Ч-м- В- с-а-і н-с-а-н-к-м-
--------------------------
Чаму Вы сталі настаўнікам? 0 Ch-m- -y --alі-na--aunіk--?Chamu Vy stalі nastaunіkam?C-a-u V- s-a-і n-s-a-n-k-m----------------------------Chamu Vy stalі nastaunіkam?
К--ы Вы п---л-?
Куды Вы пайшлі?
К-д- В- п-й-л-?
---------------
Куды Вы пайшлі? 0 K----Vy -a-sh--?Kudy Vy payshlі?K-d- V- p-y-h-і-----------------Kudy Vy payshlі?
Људи који говоре два језика боље чују.
Они много прецизније разликују различите звуке.
До овога је дошла једна америчка студија.
Научници су тестирали неколико тинејџера.
Један део испитаника растао је са два језика.
Радило се о енглеском и шпанском језику.
Други део испитаника говорио је само енглески.
Млaдим људима је дато да слушају један одређени слог.
Радило се о слогу “да”.
Овај слог не припада ни шпанском ни енглеском језику.
Испитаници су га слушали преко слушалица.
Истовремено су им мождане активности мерене путем електрода.
После овога су још једном морали да слушају тај исти слог.
Овог пута био је праћен разним другим звуцима који су ометали његово слушање.
У питању су били гласови који су изговарали несувисле реченице.
Двојезичнo одрасли тинејџери су интензивно реаговали на слог.
Њихов мозак показивао је огромну активност.
Били су у стању да тачно идентификују слог и са сметњама и без њих.
Монолингвалнима ово није успело.
Њихов слух није био толико добар као слух двојезичних испитаника.
Резултат је за истраживаче био право изненађење.
До тада је владало мишљење да само музичари имају изузетно добар слух.
Изгледа да и двојезичност такође изврсно тренира слух.
Људи који говоре два језика непрестано су конфронтирани са различитим звуцима.
Стога њихов мозак мора развити нове способности.
Он учи како да разликује различите језичне стимулусе.
Истраживачи се тренутно баве питањем на коjи начин страни језици утичуна мозак.
Можда и слух може имати користи ако се други језик учи касније у животу...