Рјечник

sr Прошлост 3   »   te భూత కాలం 3

83 [осамдесет и три]

Прошлост 3

Прошлост 3

83 [ఎనభై మూడు]

83 [Enabhai mūḍu]

భూత కాలం 3

[Bhūta kālaṁ 3]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски телугу Игра Више
телефонирати ట-లి--న్-చే--ం ట-ల-ఫ-న- చ-యడ- ట-ల-ఫ-న- చ-య-ం -------------- టెలిఫోన్ చేయడం 0
Ṭe-i-hō- cēy--aṁ Ṭeliphōn cēyaḍaṁ Ṭ-l-p-ō- c-y-ḍ-ṁ ---------------- Ṭeliphōn cēyaḍaṁ
Ја сам телефонирао / телефонирала. న-న- ట-లి---- చ--ాను న-న- ట-ల-ఫ-న- చ-స-న- న-న- ట-ల-ఫ-న- చ-స-న- -------------------- నేను టెలిఫోన్ చేసాను 0
Nēn- ṭ----h-n-c-s-nu Nēnu ṭeliphōn cēsānu N-n- ṭ-l-p-ō- c-s-n- -------------------- Nēnu ṭeliphōn cēsānu
Ја сам цело време телефонирао / телефонирала. నేను -ప-పు-ూ ఫో-- లో-మాట---డు--న- -న్--ను న-న- ఎప-ప-డ- ఫ-న- ల- మ-ట-ల-డ-త-న- ఉన-న-న- న-న- ఎ-్-ు-ూ ఫ-న- ల- మ-ట-ల-డ-త-న- ఉ-్-ా-ు ----------------------------------------- నేను ఎప్పుడూ ఫోన్ లో మాట్లాడుతూనే ఉన్నాను 0
N--u e---ḍū ph-n--ō --ṭlā--tūn----n--u Nēnu eppuḍū phōn lō māṭlāḍutūnē unnānu N-n- e-p-ḍ- p-ō- l- m-ṭ-ā-u-ū-ē u-n-n- -------------------------------------- Nēnu eppuḍū phōn lō māṭlāḍutūnē unnānu
питати అడగటం అడగట- అ-గ-ం ----- అడగటం 0
Aḍa---aṁ Aḍagaṭaṁ A-a-a-a- -------- Aḍagaṭaṁ
Ја сам питао / питала. నేను---ిగా-ు న-న- అడ-గ-న- న-న- అ-ి-ా-ు ------------ నేను అడిగాను 0
Nē-----ig-nu Nēnu aḍigānu N-n- a-i-ā-u ------------ Nēnu aḍigānu
Ја сам увек питао / питала. న-ను-ఎప--ు-ూ-అడ--ుత--ే--న-నాను న-న- ఎప-ప-డ- అడ-గ-త-న- ఉన-న-న- న-న- ఎ-్-ు-ూ అ-ి-ు-ూ-ే ఉ-్-ా-ు ------------------------------ నేను ఎప్పుడూ అడిగుతూనే ఉన్నాను 0
Nēnu-e-pu-ū -ḍ--ut--ē unn-nu Nēnu eppuḍū aḍigutūnē unnānu N-n- e-p-ḍ- a-i-u-ū-ē u-n-n- ---------------------------- Nēnu eppuḍū aḍigutūnē unnānu
испричати చె--పుట చ-ప-ప-ట చ-ప-ప-ట ------- చెప్పుట 0
C-ppu-a Ceppuṭa C-p-u-a ------- Ceppuṭa
Ја сам испричао / испричала. న--ు--ెప్--ను న-న- చ-ప-ప-న- న-న- చ-ప-ప-న- ------------- నేను చెప్పాను 0
Nē-- -----nu Nēnu ceppānu N-n- c-p-ā-u ------------ Nēnu ceppānu
Ја сам испричао / испричала целу причу. న-న- మొత-తం------చెప్--ను న-న- మ-త-త- కధన- చ-ప-ప-న- న-న- మ-త-త- క-న- చ-ప-ప-న- ------------------------- నేను మొత్తం కధని చెప్పాను 0
N-n--m--ta----d-a-i -e-pānu Nēnu mottaṁ kadhani ceppānu N-n- m-t-a- k-d-a-i c-p-ā-u --------------------------- Nēnu mottaṁ kadhani ceppānu
учити చదువుట చద-వ-ట చ-ు-ు- ------ చదువుట 0
Cad-vuṭa Caduvuṭa C-d-v-ṭ- -------- Caduvuṭa
Ја сам учио / учила. నే-ు --ివ-ను న-న- చద-వ-న- న-న- చ-ి-ా-ు ------------ నేను చదివాను 0
Nēn---a-iv-nu Nēnu cadivānu N-n- c-d-v-n- ------------- Nēnu cadivānu
Ја сам учио / учила цело вече. న-న--స----్-ం--ొ-్-- చద----ు న-న- స-య-త-ర- మ-త-త- చద-వ-న- న-న- స-య-త-ర- మ-త-త- చ-ి-ా-ు ---------------------------- నేను సాయంత్రం మొత్తం చదివాను 0
Nēn- s---n-ra--mo---- -ad----u Nēnu sāyantraṁ mottaṁ cadivānu N-n- s-y-n-r-ṁ m-t-a- c-d-v-n- ------------------------------ Nēnu sāyantraṁ mottaṁ cadivānu
радити ప----ేయ-ట పన- చ-య-ట ప-ి చ-య-ట --------- పని చేయుట 0
Pan- --y-ṭa Pani cēyuṭa P-n- c-y-ṭ- ----------- Pani cēyuṭa
Ја сам радио / радила. నే---ప-ి చే-ా-ు న-న- పన- చ-స-న- న-న- ప-ి చ-స-న- --------------- నేను పని చేసాను 0
Nē------i-cēsānu Nēnu pani cēsānu N-n- p-n- c-s-n- ---------------- Nēnu pani cēsānu
Ја сам радио / радила цели дан. రో-ం-- న------ి -----ు ర-జ-త- న-న- పన- చ-స-న- ర-జ-త- న-న- ప-ి చ-స-న- ---------------------- రోజంతా నేను పని చేసాను 0
R--antā-n-nu pan- -ē---u Rōjantā nēnu pani cēsānu R-j-n-ā n-n- p-n- c-s-n- ------------------------ Rōjantā nēnu pani cēsānu
јести త--ుట త-న-ట త-న-ట ----- తినుట 0
T-n--a Tinuṭa T-n-ṭ- ------ Tinuṭa
Ја сам јео / јела. నేను తి-్నా-ు న-న- త-న-న-న- న-న- త-న-న-న- ------------- నేను తిన్నాను 0
Nē-- ti---nu Nēnu tinnānu N-n- t-n-ā-u ------------ Nēnu tinnānu
Ја сам појео / појела сву храну. నేను---్-- మ-త--ం-----నాను న-న- అన-న- మ-త-త- త-న-న-న- న-న- అ-్-ం మ-త-త- త-న-న-న- -------------------------- నేను అన్నం మొత్తం తిన్నాను 0
Nēn--ann----ot--ṁ-tinn-nu Nēnu annaṁ mottaṁ tinnānu N-n- a-n-ṁ m-t-a- t-n-ā-u ------------------------- Nēnu annaṁ mottaṁ tinnānu

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Историја лингвистике

Људи су одувек били фасцинирани језицима. Зато је и историја лингвистике врло дуга. Лингвистика је систематично проучавање језика. Људи су се чак и пре 10.000 година бавили размишљањем о језицима. Тако су се у различитим културама развили и различити језички системи. На тај начин су настали и различити описи језика. Данашња лингвистика се у највећој мери заснива на античким теоријама. Посебно у Грчкој су постојале многе традиције. Ипак, најстарији познати спис о језику потиче из Индије. Сачинио га је познати граматичар Сакатајана пре 3000 година. У античка времена су се философи попут Платона бавили језицима. Касније су римски аутори наставили са развојем својих теорија. Арапи су такође развили сопственe традицијe у 8. веку. У њиховим радовима наилазимо на прецизан опис арапског језика. У модерној ери је човек првенствено хтео да сазна одакле језик потиче. Учени људи су се посебно занимали за историју језика. У 18. веку људи су почели да упоређују језике. Желели су да сазнају како су се језици развили. Касније је пажња посвеђена језичким системима. Централно место имало је питање на који начин језици функционишу. У данашње време у оквиру лингвистике постоје бројни правци. Од педесетих година наовамо су се развиле многе различите дисциплине. Оне су делимично биле под јаким утицајем других наука. Као пример може се навести психолингвистика или међукултурна комуникација. Нови лингвистички правци су врло специјализовани. На пример феминистичка лингвистика. И тако се историја лингвистике наставља. Све док постоје језици, човек ће о њима размишљати.