Рјечник

sr Сати   »   ar ‫التوقيت‬

8 [осам]

Сати

Сати

‫8 [ثمانٍية]‬

8 [thmaniny]

‫التوقيت‬

[altawqit]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски арапски Игра Више
Извините! ‫إذ--س------ -فو---‬ ‫___ س____ / ع_____ ‫-ذ- س-ح-! / ع-و-ً-‬ -------------------- ‫إذا سمحت! / عفواً!‬ 0
'--dha-----a-----efw--n! '_____ s______ / e______ '-i-h- s-m-a-! / e-w-a-! ------------------------ 'iidha samhat! / efwaan!
Молим Вас, колико је сати? ‫-ف-اً---م --س----‬ ‫_____ ك_ ا_______ ‫-ف-ا-، ك- ا-س-ع-؟- ------------------- ‫عفواً، كم الساعة؟‬ 0
e----n- k-m a----e--? e______ k__ a________ e-w-a-, k-m a-s-a-a-? --------------------- efwaan, kam alsaaeat?
Много хвала! ‫شك--- جزيلاً.‬ ‫____ ج______ ‫-ك-ً- ج-ي-ا-.- --------------- ‫شكرًا جزيلاً.‬ 0
shk-ana -zylaan. s______ j_______ s-k-a-a j-y-a-n- ---------------- shkrana jzylaan.
Један је сат. ‫إ-ه- -ل---د--‬ ‫____ ا________ ‫-ن-ا ا-و-ح-ة-‬ --------------- ‫إنها الواحدة.‬ 0
'--na----l-ahi-at-. '______ a__________ '-i-a-a a-w-h-d-t-. ------------------- 'iinaha alwahidata.
Два су сата. ‫--ها -----ية-‬ ‫____ ا________ ‫-ن-ا ا-ث-ن-ة-‬ --------------- ‫إنها الثانية.‬ 0
'-in-h- --t--ania--. '______ a___________ '-i-i-a a-t-a-n-a-a- -------------------- 'iiniha althaaniata.
Три су сата. ‫-ن-ا-ا---ل-ة.‬ ‫____ ا________ ‫-ن-ا ا-ث-ل-ة-‬ --------------- ‫إنها الثالثة.‬ 0
'-i-a-a--lt-aa-i--a-a. '______ a_____________ '-i-a-a a-t-a-l-t-a-a- ---------------------- 'iinaha althaalithata.
Четири су сата. ‫---------بع--‬ ‫____ ا________ ‫-ن-ا ا-ر-ب-ة-‬ --------------- ‫إنها الرابعة.‬ 0
'---i-a---r--b-ea-a. '______ a___________ '-i-i-a a-r-a-i-a-a- -------------------- 'iiniha alraabieata.
Пет је сати. ‫-ن---------ة-‬ ‫____ ا________ ‫-ن-ا ا-خ-م-ة-‬ --------------- ‫إنها الخامسة.‬ 0
'i-n----al---m---ta. '______ a___________ '-i-a-a a-k-a-i-a-a- -------------------- 'iinaha alkhamisata.
Шест је сати. ‫-----ال--د---‬ ‫____ ا________ ‫-ن-ا ا-س-د-ة-‬ --------------- ‫إنها السادسة.‬ 0
'i-ni---als-adi--t-. '______ a___________ '-i-i-a a-s-a-i-a-a- -------------------- 'iiniha alsaadisata.
Седам је сати. ‫--ه- ا---بعة.‬ ‫____ ا________ ‫-ن-ا ا-س-ب-ة-‬ --------------- ‫إنها السابعة.‬ 0
'i--i----l-------t. '______ a__________ '-i-i-a a-s-a-i-a-. ------------------- 'iiniha alsaabieat.
Осам је сати. ‫إ-ه- --ث-م---‬ ‫____ ا________ ‫-ن-ا ا-ث-م-ة-‬ --------------- ‫إنها الثامنة.‬ 0
'i----- -lth-a-i----. '______ a____________ '-i-i-a a-t-a-m-n-t-. --------------------- 'iiniha althaaminata.
Девет је сати . ‫---------سعة.‬ ‫____ ا________ ‫-ن-ا ا-ت-س-ة-‬ --------------- ‫إنها التاسعة.‬ 0
'i-n-h- al---------. '______ a___________ '-i-a-a a-t-a-i-a-a- -------------------- 'iinaha altaasieata.
Десет је сати. ‫إ--- --عا-ر--‬ ‫____ ا________ ‫-ن-ا ا-ع-ش-ة-‬ --------------- ‫إنها العاشرة.‬ 0
'--nih- aleas--rata. '______ a___________ '-i-i-a a-e-s-i-a-a- -------------------- 'iiniha aleashirata.
Једанаест је сати. ‫-ن-ا-ا--ادي- ---ة-‬ ‫____ ا______ ع_____ ‫-ن-ا ا-ح-د-ة ع-ر-.- -------------------- ‫إنها الحادية عشرة.‬ 0
'iinah---lhadia- -u-h--ta. '______ a_______ e________ '-i-a-a a-h-d-a- e-s-r-t-. -------------------------- 'iinaha alhadiat eushrata.
Дванаест је сати. ‫إن-- ال-ا-ية ع--ة.‬ ‫____ ا______ ع_____ ‫-ن-ا ا-ث-ن-ة ع-ر-.- -------------------- ‫إنها الثانية عشرة.‬ 0
'-i---- -l-hth-n-----ushr-t-. '______ a__________ e________ '-i-a-a a-t-t-a-i-t e-s-r-t-. ----------------------------- 'iinaha alththaniat eushrata.
Једна минута има шездесет секунди. ‫الد---ة فيه- -ت-ن ث---ة-‬ ‫_______ ف___ س___ ث______ ‫-ل-ق-ق- ف-ه- س-و- ث-ن-ة-‬ -------------------------- ‫الدقيقة فيها ستون ثانية.‬ 0
a-dq-------h--s-tu- -hany. a_______ f___ s____ t_____ a-d-i-a- f-h- s-t-n t-a-y- -------------------------- aldqiqat fiha situn thany.
Један сат има шездесет минута. ‫ال-----في-ا----ن-دق-قة-‬ ‫______ ف___ س___ د______ ‫-ل-ا-ة ف-ه- س-و- د-ي-ة-‬ ------------------------- ‫الساعة فيها ستون دقيقة.‬ 0
a--a--at f-h--sat-n-d----a-a. a_______ f___ s____ d________ a-s-a-a- f-h- s-t-n d-q-q-t-. ----------------------------- alsaaeat fiha satun daqiqata.
Један дан има двадесет и четири сата. ‫-ل-وم -ي--أر-- -عش----س-ع-.‬ ‫_____ ف__ أ___ و_____ س_____ ‫-ل-و- ف-ه أ-ب- و-ش-ي- س-ع-.- ----------------------------- ‫اليوم فيه أربع وعشرين ساعة.‬ 0
al---w-----------w-sh-y- saea-a. a______ f__ a___ w______ s______ a-i-a-m f-h a-b- w-s-r-n s-e-t-. -------------------------------- aliyawm fih arbe weshryn saeata.

Језичке породице

На земаљској кугли живи око седам милијарди становника. И тих седам милијарди говори седам хиљада језика! Баш као и људи, и језици имају рођаке. То значи да они воде порекло из заједничког прајезика. Такође има језика који су у потпуности изоловани. Генетски гледано нису у роду ни са једним другим језиком. У Европи на пример, баскијски језик, потпуно је изолован. Већина језика има “родитеље”, “децу”, “браћу и сестре”. Они дакле припадају одређеној језичкој породици. Путем поређења можемо схватити до које мере су језици слични. Лингвисти сматрају да у данашње време постоји око три стотине оваквих генетских ентитета. Ту спада 180 породица које се састоје од више од једног језика. Осталих 120 спадају у изоловане језике. Индоевропска језичка породица је највећа. Она обухвата отприлике 280 језика. Ту спадају романски, германски и словенски језици. То значи да се преко три милијарде становника свих континената њима служи. У Азији преовлађују сино-тибетански језици. Њима говори преко 1,300 милиона људи. Најважнији сино-тибетански језик је кинески. У Африци наилазимо на језичку породицу која је трећа по величини. Назив је добила по области у којој је распрострањена - у питању је нигер-конгоанска језична група. Представља говорно подручје “само” 350 милиона људи. Главни језик ове групе је свахили. У већини случајева влада правило да што је језичка сродност већа и разумевање је боље. Људи који се служе сродним језицима врло добро разумеју једни друге. Они могу релативно брзо да науче други језик. Према томе: учите језике, породична окупљања су увек лепа!
Да ли си знао?
Немачки је матерњи језик за више од 90 милиона људи. Они живе углавном у Немачкој, Аустрији и Швајцарској. И у Белгији, Лихтенштајну, северној Италији и Луксембургу се говори немачки. Поред матерњих говорника има још 80 милиона људи који разумеју њемачки. Немачки је, наиме, страни језик који учи највише људи. Као и енглески и холандски спада у западногерманске језике. Кроз многе векове је био под утицајем других језика. Разлог томе је што се подручје језика налази у средишту Европе. Данас се пре свега енглеске речи интегришу у немачки лексички фонд. Следећа карактеристика немачког језика су разни дијалекти. Међутим, они јако губе на значају. Пре свега путем медија се све више шири стандарни језик. Зато многе школе желе да се у њима опет изучавају дијелекти. Граматика немачког није баш једноставна, али труд се исплати! Јер немачки спада у десет најважнијих језика на свету...