Рјечник

sr Присвојне заменице 1   »   ar ‫ضمائر الملكية 1‬

66 [шездесет и шест]

Присвојне заменице 1

Присвојне заменице 1

‫66 [ستة وستون]‬

66 [stat wastun]

‫ضمائر الملكية 1‬

idmayir almalakiat 1

Изаберите како желите да видите превод:   
српски арапски Игра Више
ја – мој / моја / моје ‫أن- ـ--ـ--ـــ-- ----ـ--ي‬ ‫___ ـ________ ي / ـ______ ‫-ن- ـ-ـ-ـ-ـ-ـ ي / ـ-ـ-ـ-‬ -------------------------- ‫أنا ـــــــــ ي / ـــــي‬ 0
a-a---- - y a___ y / y a-a- y / y ----------- anaa y / y
Ја не могу наћи мој кључ. ‫-ا أجد-مف-ا--.‬ ‫__ أ__ م_______ ‫-ا أ-د م-ت-ح-.- ---------------- ‫لا أجد مفتاحي.‬ 0
la--'-j-d---u-a--h--. l__ '_____ m_________ l-a '-j-d- m-f-t-h-a- --------------------- laa 'ajidu mufatahia.
Ја не могу наћи моју возну карту. ‫-ا-أ---تذ-رة س-ر--‬ ‫__ أ__ ت____ س_____ ‫-ا أ-د ت-ك-ة س-ر-.- -------------------- ‫لا أجد تذكرة سفري.‬ 0
la- -ajidu ta--kir-ta--sa-ri. l__ '_____ t__________ s_____ l-a '-j-d- t-d-k-r-t-n s-f-i- ----------------------------- laa 'ajidu tadhkiratan safri.
ти – твој / твоја / твоје ‫ -ن- -ـــــ-- ---/ -‬ ‫ أ__ ـ_______ ـ___ ك_ ‫ أ-ت ـ-ـ-ـ-ـ- ـ-ك- ك- ---------------------- ‫ أنت ــــــــ ــك/ ك‬ 0
'a-t---- k '___ k_ k '-n- k- k ---------- 'ant k/ k
Јеси ли нашао твој кључ? ‫ه--------ف---ك؟‬ ‫__ و___ م_______ ‫-ل و-د- م-ت-ح-؟- ----------------- ‫هل وجدت مفتاحك؟‬ 0
h---a-ad-t-mif---k? h_ w______ m_______ h- w-j-d-t m-f-a-k- ------------------- hl wajadat miftahk?
Јеси ли нашао твоју возну карту? ‫هل--ج-ت ت-كرة-سفر-؟‬ ‫__ و___ ت____ س_____ ‫-ل و-د- ت-ك-ة س-ر-؟- --------------------- ‫هل وجدت تذكرة سفرك؟‬ 0
h- w-j-d-t-t-d-k--at saf-ka? h_ w______ t________ s______ h- w-j-d-t t-d-k-r-t s-f-k-? ---------------------------- hl wajadat tadhkirat safrka?
он – његов / његова / његово ‫-و -ـ--ــ--- ــــ--/-ه‬ ‫__ ـ________ ـ______ ه_ ‫-و ـ-ـ-ـ-ـ-ـ ـ-ـ-ـ-/ ه- ------------------------ ‫هو ـــــــــ ـــــه/ ه‬ 0
hw- h--h h_ h_ h h- h- h -------- hw h/ h
Знаш ли где је његов кључ? ‫-ت-لم أي- هو-م-ت--ه-‬ ‫_____ أ__ ه_ م_______ ‫-ت-ل- أ-ن ه- م-ت-ح-؟- ---------------------- ‫أتعلم أين هو مفتاحه؟‬ 0
a--e-a- 'ay-------fatahu-? a______ '___ h_ m_________ a-a-l-m '-y- h- m-f-t-h-h- -------------------------- ataelam 'ayn hu mufatahuh?
Знаш ли где је његова возна карта? ‫--عل- --ن--- تذ-ر--س--ه؟‬ ‫_____ أ__ ه_ ت____ س_____ ‫-ت-ل- أ-ن ه- ت-ك-ة س-ر-؟- -------------------------- ‫أتعلم أين هي تذكرة سفره؟‬ 0
a----a---a-n hi -ad-kir-t sa-a--? a______ '___ h_ t________ s______ a-a-l-m '-y- h- t-d-k-r-t s-f-r-? --------------------------------- ataelam 'ayn hi tadhkirat safarh?
она – њен / њена / њено ‫-ي-ــــــ-ـــ-------ــ-ا‬ ‫__ ـ_________ ه_ / ـ_____ ‫-ي ـ-ـ-ـ-ـ-ـ- ه- / ـ-ـ-ا- -------------------------- ‫هي ــــــــــ ها / ـــها‬ 0
h- h--- ha h_ h_ / h_ h- h- / h- ----------- hi ha / ha
Њен новац је нестао. ‫-ق--ف-دت-ن-ود--.‬ ‫___ ف___ ن_______ ‫-ق- ف-د- ن-و-ه-.- ------------------ ‫لقد فقدت نقودها.‬ 0
l-a- faq-d---nuq-----. l___ f______ n________ l-a- f-q-d-t n-q-d-h-. ---------------------- lqad faqadat nuquduha.
Њена кредитна картица је такође нестала. ‫ك---أ--ا --د--ب-اق-ه---لإ---ان-ة.‬ ‫___ أ___ ف___ ب______ ا___________ ‫-م- أ-ه- ف-د- ب-ا-ت-ا ا-إ-ت-ا-ي-.- ----------------------------------- ‫كما أنها فقدت بطاقتها الإئتمانية.‬ 0
kma --na-- faq---t bi-----i-a--l-i-ta-a-i-t-. k__ '_____ f______ b_________ a______________ k-a '-n-h- f-q-d-t b-t-q-t-h- a-'-i-a-a-i-t-. --------------------------------------------- kma 'anaha faqadat bitaqatiha al'iitamaniata.
ми – наш / наша / наше ‫نحن----ـــــ- نا‬ ‫___ ـ________ ن__ ‫-ح- ـ-ـ-ـ-ـ-ـ ن-‬ ------------------ ‫نحن ـــــــــ نا‬ 0
nhan--na n___ n_ n-a- n- -------- nhan na
Наш деда је болестан. ‫---ا م--ض.‬ ‫____ م_____ ‫-د-ا م-ي-.- ------------ ‫جدنا مريض.‬ 0
jd--a------a. j____ m______ j-u-a m-r-d-. ------------- jduna murida.
Наша бака је здрава. ‫-دتنا ب-----يد--‬ ‫_____ ب___ ج_____ ‫-د-ن- ب-ح- ج-د-.- ------------------ ‫جدتنا بصحة جيدة.‬ 0
j-a--a b--i--t --yida--. j_____ b______ j________ j-a-n- b-s-h-t j-y-d-t-. ------------------------ jdatna bisihat jayidata.
ви – ваш / ваша / ваше ‫أنت--ـ-ـ--ــــ--- ــــك---ن----ــ-----ـ ـ-كن‬ ‫____ ـ________ ك_ ـ__________ ـ_______ ـ____ ‫-ن-م ـ-ـ-ـ-ـ-ـ ك- ـ-ـ-ك-/-ن-ن- ـ-ـ-ـ-ـ- ـ-ك-‬ ---------------------------------------------- ‫أنتم ـــــــــ كم ــــكم/أنتنّ ــــــــ ــكن‬ 0
a-tum kam -m-an-- --n a____ k__ k______ k__ a-t-m k-m k-/-n-n k-n ----------------------- antum kam km/antn kin
Децо, где је ваш тата? ‫ي-----ال---ين والد-م-‬ ‫__ أ_____ أ__ و_______ ‫-ا أ-ف-ل- أ-ن و-ل-ك-؟- ----------------------- ‫يا أطفال، أين والدكم؟‬ 0
ya- '-t-----'ay- walda---? y__ '______ '___ w________ y-a '-t-a-, '-y- w-l-a-m-? -------------------------- yaa 'atfal, 'ayn waldakma?
Децо, где је ваша мама? ‫يا-أطف-ل، أ----ا---ك--‬ ‫__ أ_____ أ__ و________ ‫-ا أ-ف-ل- أ-ن و-ل-ت-م-‬ ------------------------ ‫يا أطفال، أين والدتكم؟‬ 0
y-a-'-tf-l, 'ay- w-l--tuka-? y__ '______ '___ w__________ y-a '-t-a-, '-y- w-l-a-u-a-? ---------------------------- yaa 'atfal, 'ayn waldatukam?

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + арапски (1-100) МП3 арапски (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Креативан језик

Креативност је у данашње време једно веома важно својство. Сви желе да буду креативни. То је зато што се креативни људи сматрају инелигентним. И наш језик треба да буде креативан. Раније су људи настојали да говоре исправно. У данашње време човек мора бити у стању да креативно говори. Пример за то су реклама и нови медији. Они нам показују како се језиком може играти. За последњих педесет година је значај креативности умногоме порастао. Овим феноменом баве се чак и научници. Изучавањем креативних процеса баве се психолози, педагози и философи. Креативност се дефинише као способност да се створи нешто ново. На тај начин креативни говорник производи нове лингвистичке форме. Може се радити о речима или граматичким структурама. Проучавањем креативног језика лингвисти долазе до тока како се језикмења. Нови лингвистички елементи ипак нису разумљиви за свакога. Да би разумели креативни језик потребно нам је знање. Морамо знати како језик функционише. Такође морамо познавати окружење оних који овим језиком говоре. Само тада смо у могућности да разумемо ста се жели рећи. Добар пример за ово је сленг тинејџера. Деца и млади људи непрекидно измишљају нове појмове. Одраслима су често ове речи стране. Сада имамо речнике сленга тинејџера. Али они врло брзо застаревају, односно трају само једну генерацију. Ипак се креативни језик може научити! Чак се нуде и специјални курсеви у том правцу. При томе је најважније правило : активирајте свој унутрaшњи глас!