Рјечник

sr Радити   »   af Werk

55 [педесет и пет]

Радити

Радити

55 [vyf en vyftig]

Werk

Изаберите како желите да видите превод:   
српски африкански Игра Више
Шта сте по занимању? W-t--- u-van --ro-p? W__ i_ u v__ b______ W-t i- u v-n b-r-e-? -------------------- Wat is u van beroep? 0
Мој муж је по занимању доктор. M- -a- ---’n -o----. M_ m__ i_ ’_ d______ M- m-n i- ’- d-k-e-. -------------------- My man is ’n dokter. 0
Ја радим пола радног времена као медицинска сестра. E--wer- --e-tyds-a-----v--p---gste-. E_ w___ d_______ a_ ’_ v____________ E- w-r- d-e-t-d- a- ’- v-r-l-e-s-e-. ------------------------------------ Ek werk deeltyds as ’n verpleegster. 0
Ускоро ћемо добити пензију. On- sal -in-eko-----s--en---e---ntva-g. O__ s__ b________ o__ p_______ o_______ O-s s-l b-n-e-o-t o-s p-n-i-e- o-t-a-g- --------------------------------------- Ons sal binnekort ons pensioen ontvang. 0
Али су порези високи. Ma-r--ie -el-s-in--is-h--g. M___ d__ b________ i_ h____ M-a- d-e b-l-s-i-g i- h-o-. --------------------------- Maar die belasting is hoog. 0
И здравствено осигурање је високо. En m-d-es--vers--ering--s--uur. E_ m______ v__________ i_ d____ E- m-d-e-e v-r-e-e-i-g i- d-u-. ------------------------------- En mediese versekering is duur. 0
Шта желиш једном постати? Wa---i- -- g--a-----d-------? W__ w__ j_ g____ e_____ w____ W-t w-l j- g-a-g e-n-a- w-r-? ----------------------------- Wat wil jy graag eendag word? 0
Ја желим постати инжењер. E--wi--g---g ’n-i---nieu--wo--. E_ w__ g____ ’_ i________ w____ E- w-l g-a-g ’- i-g-n-e-r w-r-. ------------------------------- Ek wil graag ’n ingenieur word. 0
Желим да студирам на универзитету. E--wil -ni-e---t--- to- g---. E_ w__ u___________ t__ g____ E- w-l u-i-e-s-t-i- t-e g-a-. ----------------------------- Ek wil universiteit toe gaan. 0
Ја сам приправник. E---s--- -i------. E_ i_ ’_ „________ E- i- ’- „-n-e-n-. ------------------ Ek is ’n „intern“. 0
Ја не зарађујем много. E- -e---en ----veel n-e. E_ v______ n__ v___ n___ E- v-r-i-n n-e v-e- n-e- ------------------------ Ek verdien nie veel nie. 0
Ја одрађујем приправнички стаж у иностранству. E- doe- -y --te-ns-a--i- d-e-b--tela--. E_ d___ m_ i_________ i_ d__ b_________ E- d-e- m- i-t-r-s-a- i- d-e b-i-e-a-d- --------------------------------------- Ek doen my internskap in die buiteland. 0
Ово је мој шеф. D-t i- -y b--s. D__ i_ m_ b____ D-t i- m- b-a-. --------------- Dit is my baas. 0
Имам драге колеге. E----t---we -----g--. E_ h__ g___ k________ E- h-t g-w- k-l-e-a-. --------------------- Ek het gawe kollegas. 0
У подне увек идемо у кантину. S-i--ags--aan--n- al-y- --oeg t-e. S_______ g___ o__ a____ k____ t___ S-i-d-g- g-a- o-s a-t-d k-o-g t-e- ---------------------------------- Smiddags gaan ons altyd kroeg toe. 0
Ја тражим радно место. Ek-i- -- ---k -------. E_ i_ o_ s___ n_ w____ E- i- o- s-e- n- w-r-. ---------------------- Ek is op soek na werk. 0
Ја сам већ годину дана незапослен / незапослена. E--is-al-’n---a--w-r--oo-. E_ i_ a_ ’_ j___ w________ E- i- a- ’- j-a- w-r-l-o-. -------------------------- Ek is al ’n jaar werkloos. 0
У овој земљи има превише незапослених. Daa- is t- -e-l --r-l-se ---s--in -i--la--. D___ i_ t_ v___ w_______ m____ i_ d__ l____ D-a- i- t- v-e- w-r-l-s- m-n-e i- d-é l-n-. ------------------------------------------- Daar is te veel werklose mense in dié land. 0

Меморији је потребан говор

Већина људи памти свој први дан у школи. Многи од њих се ипак не сећају шта је било пре тога. Скоро да немамо сећање на прве дане нашег живота. Али зашто? Зашто се не сећамо искустава које смо имали кад смо били бебе? Разлог лежи у развоју. Говор и меморија се развијају готово истовремено. Да би се нечега сетила, особи је неопходан језик. То значи да мора имати речи којима би означила своја искуства. Научници су децу тестирали на различите начине. Том приликом дошли су до занимљивог открића. Чим науче да говоре, деца забораве све што је било пре тог тренутка. Зато је почетак говора истовремено и почетак меморије. Прве три године живота деца уче огроман број ствари. Свакога дана доживљавају нове ствари. У тој животној доби стичу многа важна искуства. Па ипак све то нестане. Психолози овај феномен називају инфантилном амнезијом. У памћењу остају само ствари које су деца у стању да именују. Аутобиографско памћење чува лично доживљено. Ово ради на принципу вођења дневника. У њему је записано све што нам је у животу важно. На тај начин аутобиографска меморија формира наш идентитет. Али њен развој зависи од учења матерњег језика. Њу можемо активирати искључиво путем говора. Ствари које смо као беба научили нису нестале. Све оне су меморисане негде у мозгу. Једино их се не можемо сетити... Заиста штета, зар не?