Рјечник

sr Сати   »   af Die tyd

8 [осам]

Сати

Сати

8 [agt]

Die tyd

Изаберите како желите да видите превод:   
српски африкански Игра Више
Извините! V--sk--n-my! V_______ m__ V-r-k-o- m-! ------------ Verskoon my! 0
Молим Вас, колико је сати? H-e -a-t -s-di----sse--ief? H__ l___ i_ d___ a_________ H-e l-a- i- d-t- a-s-b-i-f- --------------------------- Hoe laat is dit, asseblief? 0
Много хвала! B-ie danki-. B___ d______ B-i- d-n-i-. ------------ Baie dankie. 0
Један је сат. D-t -s---n--r. D__ i_ e______ D-t i- e-n-u-. -------------- Dit is eenuur. 0
Два су сата. Di- ---tw----u-. D__ i_ t________ D-t i- t-e---u-. ---------------- Dit is twee-uur. 0
Три су сата. D-t is------u-r. D__ i_ d________ D-t i- d-i---u-. ---------------- Dit is drie-uur. 0
Четири су сата. Dit--- v-er-ur. D__ i_ v_______ D-t i- v-e-u-r- --------------- Dit is vieruur. 0
Пет је сати. Dit-i--v----r. D__ i_ v______ D-t i- v-f-u-. -------------- Dit is vyfuur. 0
Шест је сати. Dit is-sesu-r. D__ i_ s______ D-t i- s-s-u-. -------------- Dit is sesuur. 0
Седам је сати. D-t------we---r. D__ i_ s________ D-t i- s-w---u-. ---------------- Dit is sewe-uur. 0
Осам је сати. D-t -s a---ur. D__ i_ a______ D-t i- a-t-u-. -------------- Dit is agtuur. 0
Девет је сати . D-t-is ne------. D__ i_ n________ D-t i- n-g---u-. ---------------- Dit is nege-uur. 0
Десет је сати. Dit -- ti-n-u-. D__ i_ t_______ D-t i- t-e-u-r- --------------- Dit is tienuur. 0
Једанаест је сати. D-- -- el---r. D__ i_ e______ D-t i- e-f-u-. -------------- Dit is elfuur. 0
Дванаест је сати. D-t is-twa---u--. D__ i_ t_________ D-t i- t-a-l-u-r- ----------------- Dit is twaalfuur. 0
Једна минута има шездесет секунди. Een-m-nuu- het -e-t---seko-d--. E__ m_____ h__ s_____ s________ E-n m-n-u- h-t s-s-i- s-k-n-e-. ------------------------------- Een minuut het sestig sekondes. 0
Један сат има шездесет минута. E-n ----h-t ---tig m----e. E__ u__ h__ s_____ m______ E-n u-r h-t s-s-i- m-n-t-. -------------------------- Een uur het sestig minute. 0
Један дан има двадесет и четири сата. Een d-- h-t-v--r -- -win-i- -r-. E__ d__ h__ v___ e_ t______ u___ E-n d-g h-t v-e- e- t-i-t-g u-e- -------------------------------- Een dag het vier en twintig ure. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + африкански (1-100) МП3 африкански (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Језичке породице

На земаљској кугли живи око седам милијарди становника. И тих седам милијарди говори седам хиљада језика! Баш као и људи, и језици имају рођаке. То значи да они воде порекло из заједничког прајезика. Такође има језика који су у потпуности изоловани. Генетски гледано нису у роду ни са једним другим језиком. У Европи на пример, баскијски језик, потпуно је изолован. Већина језика има “родитеље”, “децу”, “браћу и сестре”. Они дакле припадају одређеној језичкој породици. Путем поређења можемо схватити до које мере су језици слични. Лингвисти сматрају да у данашње време постоји око три стотине оваквих генетских ентитета. Ту спада 180 породица које се састоје од више од једног језика. Осталих 120 спадају у изоловане језике. Индоевропска језичка породица је највећа. Она обухвата отприлике 280 језика. Ту спадају романски, германски и словенски језици. То значи да се преко три милијарде становника свих континената њима служи. У Азији преовлађују сино-тибетански језици. Њима говори преко 1,300 милиона људи. Најважнији сино-тибетански језик је кинески. У Африци наилазимо на језичку породицу која је трећа по величини. Назив је добила по области у којој је распрострањена - у питању је нигер-конгоанска језична група. Представља говорно подручје “само” 350 милиона људи. Главни језик ове групе је свахили. У већини случајева влада правило да што је језичка сродност већа и разумевање је боље. Људи који се служе сродним језицима врло добро разумеју једни друге. Они могу релативно брзо да науче други језик. Према томе: учите језике, породична окупљања су увек лепа!
Да ли си знао?
Немачки је матерњи језик за више од 90 милиона људи. Они живе углавном у Немачкој, Аустрији и Швајцарској. И у Белгији, Лихтенштајну, северној Италији и Луксембургу се говори немачки. Поред матерњих говорника има још 80 милиона људи који разумеју њемачки. Немачки је, наиме, страни језик који учи највише људи. Као и енглески и холандски спада у западногерманске језике. Кроз многе векове је био под утицајем других језика. Разлог томе је што се подручје језика налази у средишту Европе. Данас се пре свега енглеске речи интегришу у немачки лексички фонд. Следећа карактеристика немачког језика су разни дијалекти. Међутим, они јако губе на значају. Пре свега путем медија се све више шири стандарни језик. Зато многе школе желе да се у њима опет изучавају дијелекти. Граматика немачког није баш једноставна, али труд се исплати! Јер немачки спада у десет најважнијих језика на свету...