Рјечник

sr Присвојне заменице 2   »   af Besitlike voornaamwoorde 2

67 [шездесет и седам]

Присвојне заменице 2

Присвојне заменице 2

67 [sewe en sestig]

Besitlike voornaamwoorde 2

Изаберите како желите да видите превод:   
српски африкански Игра Више
наочале d-e bril d__ b___ d-e b-i- -------- die bril 0
Он је заборавио своје наочале. Hy --t -----il v-rg-e-. H_ h__ s_ b___ v_______ H- h-t s- b-i- v-r-e-t- ----------------------- Hy het sy bril vergeet. 0
Ма где су му наочале? Waa---et ---s--b-il gelos? W___ h__ h_ s_ b___ g_____ W-a- h-t h- s- b-i- g-l-s- -------------------------- Waar het hy sy bril gelos? 0
сат d-- horlos-e d__ h_______ d-e h-r-o-i- ------------ die horlosie 0
Његов сат је покварен. S---or-osie--s -tu--e-d. S_ h_______ i_ s________ S- h-r-o-i- i- s-u-k-n-. ------------------------ Sy horlosie is stukkend. 0
Сат виси на зиду. Di- -or--sie hang-teen--i--m---. D__ h_______ h___ t___ d__ m____ D-e h-r-o-i- h-n- t-e- d-e m-u-. -------------------------------- Die horlosie hang teen die muur. 0
пасош d-e ---poort d__ p_______ d-e p-s-o-r- ------------ die paspoort 0
Он је изгубио свој пасош. Hy---t--y--a--oo-- v-r--o-. H_ h__ s_ p_______ v_______ H- h-t s- p-s-o-r- v-r-o-r- --------------------------- Hy het sy paspoort verloor. 0
Где је онда његов пасош? W-ar--s s- -a----r- d-n? W___ i_ s_ p_______ d___ W-a- i- s- p-s-o-r- d-n- ------------------------ Waar is sy paspoort dan? 0
они – њихов / њихова / њихово hull--–-h---e h____ – h____ h-l-e – h-l-e ------------- hulle – hulle 0
Деца не могу наћи њихове родитеље. D-e -inders k-n nie-----e ou-r-----d n-e. D__ k______ k__ n__ h____ o____ v___ n___ D-e k-n-e-s k-n n-e h-l-e o-e-s v-n- n-e- ----------------------------------------- Die kinders kan nie hulle ouers vind nie. 0
Али ето долазе њихови родитељи! Maa- d----kom-hu--e-o---s ---! M___ d___ k__ h____ o____ n___ M-a- d-a- k-m h-l-e o-e-s n-u- ------------------------------ Maar daar kom hulle ouers nou! 0
Ви – Ваш / Ваша / Ваше u---u u – u u – u ----- u – u 0
Какво је било Ваше путовање, господине Милер? Hoe-was-u ----,-Me-e-r M-lle-? H__ w__ u r____ M_____ M______ H-e w-s u r-i-, M-n-e- M-l-e-? ------------------------------ Hoe was u reis, Meneer Müller? 0
Где је Ваша жена, господине Милер? Waa---- u v--u- Me--er M----r? W___ i_ u v____ M_____ M______ W-a- i- u v-o-, M-n-e- M-l-e-? ------------------------------ Waar is u vrou, Meneer Müller? 0
Ви – Ваш / Ваша / Ваше u---u u – u u – u ----- u – u 0
Какво је било Ваше путовање, госпођо Шмидт? H-- --s-- r-i-, mev-o- --hmidt? H__ w__ u r____ m_____ S_______ H-e w-s u r-i-, m-v-o- S-h-i-t- ------------------------------- Hoe was u reis, mevrou Schmidt? 0
Где је Ваш муж, госпођо Шмидт? W--r -s-- -a-- m-v--u Sch--dt? W___ i_ u m___ m_____ S_______ W-a- i- u m-n- m-v-o- S-h-i-t- ------------------------------ Waar is u man, mevrou Schmidt? 0

Генетска мутација омогућава говор

Човек је једино живо биће које поседује моћ говора. Овим се разликује од животиња и биљака. Разуме се да и биљке и животиње комуницирају једне с другима. Ипак, у питању није језик компликованих слогова. Али зашто човек може говорити? Да би могли да говоримо, неопходно је да имамо одређене органске карактеристике. На ове карактеристике наилазимо само код човека. Али не разуме се само по себи да их је он развио. . У еволуцији се ништа не догађа без разлога. У једном тренутку човек је почео да говори. У ком тренутку тачно се не зна. Мора бити да се догодило нешто што је човеку подарило моћ говора. Научници верују да је за ово била одговорна извесна генетска мутација. Антрополози су упоређивали генетски код различитих живих бића. Познато је да један одређени ген условљава говор. Људи код којих је овај ген оштећен имају проблема са говором. Такви људи нису у стању да се добро изразе, а теже им је и да разумеју речи. Овај ген испитиван је код човека, мајмуна и миша. Код човека и шимпанзе је врло сличан. Изузетак су две мале разлике. Ове разлике најбоље се примећују у мозгу. Заједно са другим генима утичу на одређене мождане функције. Зато човек може говорити, а мајмун не. Али, тиме загонетка људског говора још није решена. Јер генетска мутација није довољна да се говори. Научници су варијанту људског гена имплантирали мишевима. Мишеви захваљујући томе ипак нису проговорили. Ипак, њихово цијукање звучало је другачије!