Рјечник

sr Прошлост 3   »   af Verlede tyd 3

83 [осамдесет и три]

Прошлост 3

Прошлост 3

83 [drie en tagtig]

Verlede tyd 3

Изаберите како желите да видите превод:   
српски африкански Игра Више
телефонирати b-l b__ b-l --- bel 0
Ја сам телефонирао / телефонирала. Ek--et g-be-. E_ h__ g_____ E- h-t g-b-l- ------------- Ek het gebel. 0
Ја сам цело време телефонирао / телефонирала. Ek --s-----------yd -- -----ele-oo-. E_ w__ d__ h___ t__ o_ d__ t________ E- w-s d-e h-e- t-d o- d-e t-l-f-o-. ------------------------------------ Ek was die heel tyd op die telefoon. 0
питати v-a v__ v-a --- vra 0
Ја сам питао / питала. E--he---e---. E_ h__ g_____ E- h-t g-v-a- ------------- Ek het gevra. 0
Ја сам увек питао / питала. Ek --t---t-d ge-r-. E_ h__ a____ g_____ E- h-t a-t-d g-v-a- ------------------- Ek het altyd gevra. 0
испричати ve--el v_____ v-r-e- ------ vertel 0
Ја сам испричао / испричала. Ek--e-----t--. E_ h__ v______ E- h-t v-r-e-. -------------- Ek het vertel. 0
Ја сам испричао / испричала целу причу. Ek he- --e -e-e-sto--e-ver---. E_ h__ d__ h___ s_____ v______ E- h-t d-e h-l- s-o-i- v-r-e-. ------------------------------ Ek het die hele storie vertel. 0
учити le-r l___ l-e- ---- leer 0
Ја сам учио / учила. Ek he--g-le-r. E_ h__ g______ E- h-t g-l-e-. -------------- Ek het geleer. 0
Ја сам учио / учила цело вече. Ek -e--d----e-e-aa-d-g-leer. E_ h__ d__ h___ a___ g______ E- h-t d-e h-l- a-n- g-l-e-. ---------------------------- Ek het die hele aand geleer. 0
радити we-k w___ w-r- ---- werk 0
Ја сам радио / радила. E- -e---e----. E_ h__ g______ E- h-t g-w-r-. -------------- Ek het gewerk. 0
Ја сам радио / радила цели дан. Ek--et -ie-h--e---g --we-k. E_ h__ d__ h___ d__ g______ E- h-t d-e h-l- d-g g-w-r-. --------------------------- Ek het die hele dag gewerk. 0
јести e-t e__ e-t --- eet 0
Ја сам јео / јела. E- --- ---et. E_ h__ g_____ E- h-t g-ë-t- ------------- Ek het geëet. 0
Ја сам појео / појела сву храну. E--h-------h-l- m-al-yd opgeëet. E_ h__ d__ h___ m______ o_______ E- h-t d-e h-l- m-a-t-d o-g-ë-t- -------------------------------- Ek het die hele maaltyd opgeëet. 0

Историја лингвистике

Људи су одувек били фасцинирани језицима. Зато је и историја лингвистике врло дуга. Лингвистика је систематично проучавање језика. Људи су се чак и пре 10.000 година бавили размишљањем о језицима. Тако су се у различитим културама развили и различити језички системи. На тај начин су настали и различити описи језика. Данашња лингвистика се у највећој мери заснива на античким теоријама. Посебно у Грчкој су постојале многе традиције. Ипак, најстарији познати спис о језику потиче из Индије. Сачинио га је познати граматичар Сакатајана пре 3000 година. У античка времена су се философи попут Платона бавили језицима. Касније су римски аутори наставили са развојем својих теорија. Арапи су такође развили сопственe традицијe у 8. веку. У њиховим радовима наилазимо на прецизан опис арапског језика. У модерној ери је човек првенствено хтео да сазна одакле језик потиче. Учени људи су се посебно занимали за историју језика. У 18. веку људи су почели да упоређују језике. Желели су да сазнају како су се језици развили. Касније је пажња посвеђена језичким системима. Централно место имало је питање на који начин језици функционишу. У данашње време у оквиру лингвистике постоје бројни правци. Од педесетих година наовамо су се развиле многе различите дисциплине. Оне су делимично биле под јаким утицајем других наука. Као пример може се навести психолингвистика или међукултурна комуникација. Нови лингвистички правци су врло специјализовани. На пример феминистичка лингвистика. И тако се историја лингвистике наставља. Све док постоје језици, човек ће о њима размишљати.