Рјечник

sr Радити   »   en Working

55 [педесет и пет]

Радити

Радити

55 [fifty-five]

Working

Изаберите како желите да видите превод:   
српски енглески (UK) Игра Више
Шта сте по занимању? W--- -o---u d--f-----l----g? W___ d_ y__ d_ f__ a l______ W-a- d- y-u d- f-r a l-v-n-? ---------------------------- What do you do for a living? 0
Мој муж је по занимању доктор. M- -us--nd -- a---ctor. M_ h______ i_ a d______ M- h-s-a-d i- a d-c-o-. ----------------------- My husband is a doctor. 0
Ја радим пола радног времена као медицинска сестра. I -o-- a--a -urs- --rt-----. I w___ a_ a n____ p_________ I w-r- a- a n-r-e p-r---i-e- ---------------------------- I work as a nurse part-time. 0
Ускоро ћемо добити пензију. We-w-ll-soon r-c---e o-r -e--io-. W_ w___ s___ r______ o__ p_______ W- w-l- s-o- r-c-i-e o-r p-n-i-n- --------------------------------- We will soon receive our pension. 0
Али су порези високи. But t---- -----i--. B__ t____ a__ h____ B-t t-x-s a-e h-g-. ------------------- But taxes are high. 0
И здравствено осигурање је високо. An--he---h----ura-c--i--e--ens---. A__ h_____ i________ i_ e_________ A-d h-a-t- i-s-r-n-e i- e-p-n-i-e- ---------------------------------- And health insurance is expensive. 0
Шта желиш једном постати? W--- w---d--o--l--e t- -e--------e----? W___ w____ y__ l___ t_ b_____ s___ d___ W-a- w-u-d y-u l-k- t- b-c-m- s-m- d-y- --------------------------------------- What would you like to become some day? 0
Ја желим постати инжењер. I -ou-d-lik- -o b--om- a- e-gi--er. I w____ l___ t_ b_____ a_ e________ I w-u-d l-k- t- b-c-m- a- e-g-n-e-. ----------------------------------- I would like to become an engineer. 0
Желим да студирам на универзитету. I--an- t- -------o-le-e. I w___ t_ g_ t_ c_______ I w-n- t- g- t- c-l-e-e- ------------------------ I want to go to college. 0
Ја сам приправник. I ---an ---e--. I a_ a_ i______ I a- a- i-t-r-. --------------- I am an intern. 0
Ја не зарађујем много. I -o---- ea-- mu--. I d_ n__ e___ m____ I d- n-t e-r- m-c-. ------------------- I do not earn much. 0
Ја одрађујем приправнички стаж у иностранству. I a- d--n--a- in-e---hip---r---. I a_ d____ a_ i_________ a______ I a- d-i-g a- i-t-r-s-i- a-r-a-. -------------------------------- I am doing an internship abroad. 0
Ово је мој шеф. T-at is -y---ss. T___ i_ m_ b____ T-a- i- m- b-s-. ---------------- That is my boss. 0
Имам драге колеге. I--ave ni-e-co-lea--e-. I h___ n___ c__________ I h-v- n-c- c-l-e-g-e-. ----------------------- I have nice colleagues. 0
У подне увек идемо у кантину. We--lw--s-go to-the ----teria at -o-n. W_ a_____ g_ t_ t__ c________ a_ n____ W- a-w-y- g- t- t-e c-f-t-r-a a- n-o-. -------------------------------------- We always go to the cafeteria at noon. 0
Ја тражим радно место. I-a--l---i-g-f---- job. I a_ l______ f__ a j___ I a- l-o-i-g f-r a j-b- ----------------------- I am looking for a job. 0
Ја сам већ годину дана незапослен / незапослена. I--a---------y------u-e------d f-- --y-ar. I h___ a______ b___ u_________ f__ a y____ I h-v- a-r-a-y b-e- u-e-p-o-e- f-r a y-a-. ------------------------------------------ I have already been unemployed for a year. 0
У овој земљи има превише незапослених. The-- -r--to---a-y ---mp---ed-p---l---n-t--- c---t-y. T____ a__ t__ m___ u_________ p_____ i_ t___ c_______ T-e-e a-e t-o m-n- u-e-p-o-e- p-o-l- i- t-i- c-u-t-y- ----------------------------------------------------- There are too many unemployed people in this country. 0

Меморији је потребан говор

Већина људи памти свој први дан у школи. Многи од њих се ипак не сећају шта је било пре тога. Скоро да немамо сећање на прве дане нашег живота. Али зашто? Зашто се не сећамо искустава које смо имали кад смо били бебе? Разлог лежи у развоју. Говор и меморија се развијају готово истовремено. Да би се нечега сетила, особи је неопходан језик. То значи да мора имати речи којима би означила своја искуства. Научници су децу тестирали на различите начине. Том приликом дошли су до занимљивог открића. Чим науче да говоре, деца забораве све што је било пре тог тренутка. Зато је почетак говора истовремено и почетак меморије. Прве три године живота деца уче огроман број ствари. Свакога дана доживљавају нове ствари. У тој животној доби стичу многа важна искуства. Па ипак све то нестане. Психолози овај феномен називају инфантилном амнезијом. У памћењу остају само ствари које су деца у стању да именују. Аутобиографско памћење чува лично доживљено. Ово ради на принципу вођења дневника. У њему је записано све што нам је у животу важно. На тај начин аутобиографска меморија формира наш идентитет. Али њен развој зависи од учења матерњег језика. Њу можемо активирати искључиво путем говора. Ствари које смо као беба научили нису нестале. Све оне су меморисане негде у мозгу. Једино их се не можемо сетити... Заиста штета, зар не?