Рјечник

sr Прошлост 3   »   en Past tense 3

83 [осамдесет и три]

Прошлост 3

Прошлост 3

83 [eighty-three]

Past tense 3

Изаберите како желите да видите превод:   
српски енглески (UK) Игра Више
телефонирати t- m--- a call t_ m___ a c___ t- m-k- a c-l- -------------- to make a call 0
Ја сам телефонирао / телефонирала. I --d- ---all. I m___ a c____ I m-d- a c-l-. -------------- I made a call. 0
Ја сам цело време телефонирао / телефонирала. I was -alk-n---n -h- -h-n---l- -h----me. I w__ t______ o_ t__ p____ a__ t__ t____ I w-s t-l-i-g o- t-e p-o-e a-l t-e t-m-. ---------------------------------------- I was talking on the phone all the time. 0
питати to -sk t_ a__ t- a-k ------ to ask 0
Ја сам питао / питала. I-as--d. I a_____ I a-k-d- -------- I asked. 0
Ја сам увек питао / питала. I---------sk-d. I a_____ a_____ I a-w-y- a-k-d- --------------- I always asked. 0
испричати to -a-r--e t_ n______ t- n-r-a-e ---------- to narrate 0
Ја сам испричао / испричала. I ------e-. I n________ I n-r-a-e-. ----------- I narrated. 0
Ја сам испричао / испричала целу причу. I -arra-ed ----wh--e-sto-y. I n_______ t__ w____ s_____ I n-r-a-e- t-e w-o-e s-o-y- --------------------------- I narrated the whole story. 0
учити t- -t--y t_ s____ t- s-u-y -------- to study 0
Ја сам учио / учила. I-stu-i-d. I s_______ I s-u-i-d- ---------- I studied. 0
Ја сам учио / учила цело вече. I --u--e--the w-o-e evenin-. I s______ t__ w____ e_______ I s-u-i-d t-e w-o-e e-e-i-g- ---------------------------- I studied the whole evening. 0
радити t- -o-k t_ w___ t- w-r- ------- to work 0
Ја сам радио / радила. I-work--. I w______ I w-r-e-. --------- I worked. 0
Ја сам радио / радила цели дан. I ------ --l--ay l-n-. I w_____ a__ d__ l____ I w-r-e- a-l d-y l-n-. ---------------------- I worked all day long. 0
јести to---t t_ e__ t- e-t ------ to eat 0
Ја сам јео / јела. I-at-. I a___ I a-e- ------ I ate. 0
Ја сам појео / појела сву храну. I-at- all-th---ood. I a__ a__ t__ f____ I a-e a-l t-e f-o-. ------------------- I ate all the food. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + енглески (UK) (1-100) МП3 енглески (UK) (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Историја лингвистике

Људи су одувек били фасцинирани језицима. Зато је и историја лингвистике врло дуга. Лингвистика је систематично проучавање језика. Људи су се чак и пре 10.000 година бавили размишљањем о језицима. Тако су се у различитим културама развили и различити језички системи. На тај начин су настали и различити описи језика. Данашња лингвистика се у највећој мери заснива на античким теоријама. Посебно у Грчкој су постојале многе традиције. Ипак, најстарији познати спис о језику потиче из Индије. Сачинио га је познати граматичар Сакатајана пре 3000 година. У античка времена су се философи попут Платона бавили језицима. Касније су римски аутори наставили са развојем својих теорија. Арапи су такође развили сопственe традицијe у 8. веку. У њиховим радовима наилазимо на прецизан опис арапског језика. У модерној ери је човек првенствено хтео да сазна одакле језик потиче. Учени људи су се посебно занимали за историју језика. У 18. веку људи су почели да упоређују језике. Желели су да сазнају како су се језици развили. Касније је пажња посвеђена језичким системима. Централно место имало је питање на који начин језици функционишу. У данашње време у оквиру лингвистике постоје бројни правци. Од педесетих година наовамо су се развиле многе различите дисциплине. Оне су делимично биле под јаким утицајем других наука. Као пример може се навести психолингвистика или међукултурна комуникација. Нови лингвистички правци су врло специјализовани. На пример феминистичка лингвистика. И тако се историја лингвистике наставља. Све док постоје језици, човек ће о њима размишљати.