Рјечник

sr Прошлост 2   »   hy անցյալ 2

82 [осамдесет и два]

Прошлост 2

Прошлост 2

82 [ութանասուներկու]

82 [ut’anasunerku]

անցյալ 2

ants’yal 2

Изаберите како желите да видите превод:   
српски јерменски Игра Више
Јеси ли морао / морала звати хитну помоћ? Պե-ք-է--շ--պոգ-ո---ո-ն--ա--եի՞ր: Պ___ է_ շ_____________ կ________ Պ-տ- է- շ-ա-ո-ն-ւ-յ-ւ- կ-ն-ե-՞-: -------------------------------- Պետք էր շտապոգնություն կանչեի՞ր: 0
P---’-e---h-apo-n--’y------ch’yei-r P____ e_ s_____________ k__________ P-t-’ e- s-t-p-g-u-’-u- k-n-h-y-i-r ----------------------------------- Petk’ er shtapognut’yun kanch’yei՞r
Јеси ли морао / морала звати доктора? Պետք -ր--ժիշ--- կ-ն-----: Պ___ է_ բ______ կ________ Պ-տ- է- բ-ի-կ-ն կ-ն-ե-՞-: ------------------------- Պետք էր բժիշկին կանչեի՞ր: 0
P-----er -zhi-hki- ka-ch--e--r P____ e_ b________ k__________ P-t-’ e- b-h-s-k-n k-n-h-y-i-r ------------------------------ Petk’ er bzhishkin kanch’yei՞r
Јеси ли морао / морала звати полицију? Պետ--էր ---ի----ւ-յ--ը --նչ-ի՞-: Պ___ է_ ո_____________ կ________ Պ-տ- է- ո-տ-կ-ն-ւ-յ-ն- կ-ն-ե-՞-: -------------------------------- Պետք էր ոստիկանությանը կանչեի՞ր: 0
Pet-’-----os-ik--u---a-- k--ch---i՞r P____ e_ v______________ k__________ P-t-’ e- v-s-i-a-u-’-a-y k-n-h-y-i-r ------------------------------------ Petk’ er vostikanut’yany kanch’yei՞r
Имате ли број телефона? Управо сам га имао / имала. Հ-ռախ---հ---րը ու-ե-------ք-չ-ա--- ու-ե-: Հ_____________ ո______ Մ_ ք__ ա___ ո_____ Հ-ռ-խ-ս-հ-մ-ր- ո-ն-՞-: Մ- ք-չ ա-ա- ո-ն-ի- ----------------------------------------- Հեռախոսահամարը ունե՞ք: Մի քիչ առաջ ունեի: 0
He-rakhosa-a-ar- un-՞k- -i k’ic-’----aj unei H_______________ u_____ M_ k_____ a____ u___ H-r-a-h-s-h-m-r- u-e-k- M- k-i-h- a-r-j u-e- -------------------------------------------- Herrakhosahamary une՞k’ Mi k’ich’ arraj unei
Имате ли адресу? Управо сам је имао / имала. Հա-ցեն ո--ե՞ք:--ի-քի--առաջ --ն--: Հ_____ ո______ Մ_ ք__ ա___ ո_____ Հ-ս-ե- ո-ն-՞-: Մ- ք-չ ա-ա- ո-ն-ի- --------------------------------- Հասցեն ունե՞ք: Մի քիչ առաջ ունեի: 0
Ha-t-’ye- --e--’-M--k’i-h--a---- --ei H________ u_____ M_ k_____ a____ u___ H-s-s-y-n u-e-k- M- k-i-h- a-r-j u-e- ------------------------------------- Hasts’yen une՞k’ Mi k’ich’ arraj unei
Имате ли план града? Управо сам га имао / имала. Ք-ղ-ք- --րտ--- ո--ե՞-:-Մի-ք------ջ--ւնե-: Ք_____ ք______ ո______ Մ_ ք__ ա___ ո_____ Ք-ղ-ք- ք-ր-ե-ը ո-ն-՞-: Մ- ք-չ ա-ա- ո-ն-ի- ----------------------------------------- Քաղաքի քարտեզը ունե՞ք: Մի քիչ առաջ ունեի: 0
K-agha--i k---t--y-u----’--i k---h’--rraj un-i K________ k_______ u_____ M_ k_____ a____ u___ K-a-h-k-i k-a-t-z- u-e-k- M- k-i-h- a-r-j u-e- ---------------------------------------------- K’aghak’i k’artezy une՞k’ Mi k’ich’ arraj unei
Да ли је дошао на време? Он није могао доћи на време. Ն---շ-ա--հ-ե--՞վ- -- չ-ր --րո- -շ-ա-ահ -ալ: Ն_ ճ______ ե_____ Ն_ չ__ կ____ ճ______ գ___ Ն- ճ-տ-պ-հ ե-ա-վ- Ն- չ-ր կ-ր-ղ ճ-տ-պ-հ գ-լ- ------------------------------------------- Նա ճշտապահ եկա՞վ: Նա չէր կարող ճշտապահ գալ: 0
Na----h-apa- -eka՞---a ch’e---a-ogh-c--h-ap-- gal N_ c________ y_____ N_ c____ k_____ c________ g__ N- c-s-t-p-h y-k-՞- N- c-’-r k-r-g- c-s-t-p-h g-l ------------------------------------------------- Na chshtapah yeka՞v Na ch’er karogh chshtapah gal
Је ли пронашао пут? Он није могао пронаћи пут. Ն----ն-պարհ- -տա՞վ:--ա-չէ- կար----ան--ար-ը գտնե-: Ն_ ճ________ գ_____ Ն_ չ__ կ____ ճ________ գ_____ Ն- ճ-ն-պ-ր-ը գ-ա-վ- Ն- չ-ր կ-ր-ղ ճ-ն-պ-ր-ը գ-ն-լ- ------------------------------------------------- Նա ճանապարհը գտա՞վ: Նա չէր կարող ճանապարհը գտնել: 0
N--c--n-----y--t--v Na ch--r ka-og- c---a---hy---nel N_ c_________ g____ N_ c____ k_____ c_________ g____ N- c-a-a-a-h- g-a-v N- c-’-r k-r-g- c-a-a-a-h- g-n-l ---------------------------------------------------- Na chanaparhy gta՞v Na ch’er karogh chanaparhy gtnel
Да ли те је он разумео? Он ме није могао разумети. Նա-ք----ա---ց------ա -է--կ-ր-ղ -ն- -ա-կա---: Ն_ ք__ հ_________ Ն_ չ__ կ____ ի__ հ________ Ն- ք-զ հ-ս-ա-ա-վ- Ն- չ-ր կ-ր-ղ ի-ձ հ-ս-ա-ա-: -------------------------------------------- Նա քեզ հասկացա՞վ: Նա չէր կարող ինձ հասկանալ: 0
N--k’y----aska-s’a՞--Na ------ka--g--i--- h-s-a-al N_ k____ h__________ N_ c____ k_____ i___ h_______ N- k-y-z h-s-a-s-a-v N- c-’-r k-r-g- i-d- h-s-a-a- -------------------------------------------------- Na k’yez haskats’a՞v Na ch’er karogh indz haskanal
Зашто ниси могао / могла доћи на време? Ին-ու՞ --- --ր---ցել --մանակին----: Ի_____ չ__ կ________ ժ________ գ___ Ի-չ-ւ- չ-ս կ-ր-ղ-ց-լ ժ-մ-ն-կ-ն գ-լ- ----------------------------------- Ինչու՞ չես կարողացել ժամանակին գալ: 0
I--h’-՞-ch’ye---a-og--t----l-zha-an--in -al I______ c_____ k____________ z_________ g__ I-c-’-՞ c-’-e- k-r-g-a-s-y-l z-a-a-a-i- g-l ------------------------------------------- Inch’u՞ ch’yes karoghats’yel zhamanakin gal
Зашто ниси могао / могла пронаћи пут? Ին--ւ----ս-կա-ող-ց-----ն-պ--հ- ---ել: Ի_____ չ__ կ________ ճ________ գ_____ Ի-չ-ւ- չ-ս կ-ր-ղ-ց-լ ճ-ն-պ-ր-ը գ-ն-լ- ------------------------------------- Ինչու՞ չես կարողացել ճանապարհը գտնել: 0
I-ch--՞----y-s--arog-a---ye----an--a-h--gt--l I______ c_____ k____________ c_________ g____ I-c-’-՞ c-’-e- k-r-g-a-s-y-l c-a-a-a-h- g-n-l --------------------------------------------- Inch’u՞ ch’yes karoghats’yel chanaparhy gtnel
Зашто га ниси могао / могла разумети? Ի-չ-ւ՞ չե--կար-ղ---- ---ն -ա-կ-նա-: Ի_____ չ__ կ________ ն___ հ________ Ի-չ-ւ- չ-ս կ-ր-ղ-ց-լ ն-ա- հ-ս-ա-ա-: ----------------------------------- Ինչու՞ չես կարողացել նրան հասկանալ: 0
I--h’u՞--h’y-s ka-o-h-t--y-- ---n --s--nal I______ c_____ k____________ n___ h_______ I-c-’-՞ c-’-e- k-r-g-a-s-y-l n-a- h-s-a-a- ------------------------------------------ Inch’u՞ ch’yes karoghats’yel nran haskanal
Ја нисам могао / могла доћи на време, јер није било аутобуса. Ե- չե--կա-ո-աց-- ժամանա-ի- գալ, -ր--հե-և-ավտո----ս չ-ար: Ե_ չ__ կ________ ժ________ գ___ ո_______ ա________ չ____ Ե- չ-մ կ-ր-ղ-ց-լ ժ-մ-ն-կ-ն գ-լ- ո-ո-հ-տ- ա-տ-ւ-ո-ս չ-ա-: -------------------------------------------------------- Ես չեմ կարողացել ժամանակին գալ, որովհետև ավտուբուս չկար: 0
Y-- --’yem ----gha--’ye--z-a---aki- --l,--o-o-h-t----v--b-s c-’-ar Y__ c_____ k____________ z_________ g___ v_________ a______ c_____ Y-s c-’-e- k-r-g-a-s-y-l z-a-a-a-i- g-l- v-r-v-e-e- a-t-b-s c-’-a- ------------------------------------------------------------------ Yes ch’yem karoghats’yel zhamanakin gal, vorovhetev avtubus ch’kar
Ја нисам могао / могла пронаћи пут, јер нисам имао / имала план града. Ե- չ-մ --րող--ե- ճա----րհը-գ-նել- ----հե-և ք---քի -ա-տ-- չուն-ի: Ե_ չ__ կ________ ճ________ գ_____ ո_______ ք_____ ք_____ չ______ Ե- չ-մ կ-ր-ղ-ց-լ ճ-ն-պ-ր-ը գ-ն-լ- ո-ո-հ-տ- ք-ղ-ք- ք-ր-ե- չ-ւ-ե-: ---------------------------------------------------------------- Ես չեմ կարողացել ճանապարհը գտնել, որովհետև քաղաքի քարտեզ չունեի: 0
Ye--ch’ye- k-ro-h--s--e- -h--a-ar------el, ---ov---ev--’-gh-k’- ----tez-c-’---i Y__ c_____ k____________ c_________ g_____ v_________ k________ k______ c______ Y-s c-’-e- k-r-g-a-s-y-l c-a-a-a-h- g-n-l- v-r-v-e-e- k-a-h-k-i k-a-t-z c-’-n-i ------------------------------------------------------------------------------- Yes ch’yem karoghats’yel chanaparhy gtnel, vorovhetev k’aghak’i k’artez ch’unei
Ја га нисам могао / могла разумети, јер је музика била прегласна. Ե- -ր-ն չ-------- -ասկա--լ- ո--վ-ե-և-ե--ժշ--ւթ-ունը -ատ բ-ր-- -ր: Ե_ ն___ չ__ կ____ հ________ ո_______ ե_____________ շ__ բ____ է__ Ե- ն-ա- չ-մ կ-ր-ղ հ-ս-ա-ա-, ո-ո-հ-տ- ե-ա-շ-ո-թ-ո-ն- շ-տ բ-ր-ր է-: ----------------------------------------------------------------- Ես նրան չեմ կարող հասկանալ, որովհետև երաժշտությունը շատ բարձր էր: 0
Y-s---a--ch-yem-k-r-g--h--kan--, v-rovh--e- --razh--tut-yun---ha---ardzr--r Y__ n___ c_____ k_____ h________ v_________ y_______________ s___ b_____ e_ Y-s n-a- c-’-e- k-r-g- h-s-a-a-, v-r-v-e-e- y-r-z-s-t-t-y-n- s-a- b-r-z- e- --------------------------------------------------------------------------- Yes nran ch’yem karogh haskanal, vorovhetev yerazhshtut’yuny shat bardzr er
Ја сам морао / морала узети такси. Ես ---ք-է -ա-սի վե-ց---: Ե_ պ___ է տ____ վ_______ Ե- պ-տ- է տ-ք-ի վ-ր-ն-ի- ------------------------ Ես պետք է տաքսի վերցնեի: 0
Y-s pe--- ----k-si-v-rts’nei Y__ p____ e t_____ v________ Y-s p-t-’ e t-k-s- v-r-s-n-i ---------------------------- Yes petk’ e tak’si verts’nei
Ја сам морао / морала купити план града. Ես---տք է-քաղա-ի քա---զ-գ-եի: Ե_ պ___ է ք_____ ք_____ գ____ Ե- պ-տ- է ք-ղ-ք- ք-ր-ե- գ-ե-: ----------------------------- Ես պետք է քաղաքի քարտեզ գնեի: 0
Yes--e--’ --k-aghak’i k-ar--z ---i Y__ p____ e k________ k______ g___ Y-s p-t-’ e k-a-h-k-i k-a-t-z g-e- ---------------------------------- Yes petk’ e k’aghak’i k’artez gnei
Ја сам морао / морала искључити радио. Ե- պե-- է ռ-դ-ոն---ջ-տե-: Ե_ պ___ է ռ_____ ա_______ Ե- պ-տ- է ռ-դ-ո- ա-ջ-տ-ի- ------------------------- Ես պետք է ռադիոն անջատեի: 0
Ye--pet-’-e--ra-io- -nja-ei Y__ p____ e r______ a______ Y-s p-t-’ e r-a-i-n a-j-t-i --------------------------- Yes petk’ e rradion anjatei

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + јерменски (1-100) МП3 јерменски (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Много је боље учити језик у иностранству!

Одрасли уче језике теже од деце. Њихов мозак је у потпуности развијен. Зато му је теже да успостави нову мрежу. Одрасли ипак још увек успешно могу учити језике. Најбоље је да отпутују у иностранство и ту уче страни језик. Страни језик се најбоље учи у иностранству. Ово је познато сваком ко је похађао језичке курсеве у иностранству. Језик се учи боље у природном окружењу. Једна нова студија је дошла до интересантног закључка. Показала је да се у иностранству језик учи и другачије! Мозак је у стању да страни језик обрађује као и матерњи. Научници су дуго времена веровали да је у питању различит процес учења. Један експеримент изгледа да је ово и доказао. Групи испитаника наложено је да учи један непостојећи језик. Део испитаника ишао је редовно на наставу. Други га је учио у ситуацији симулираног иностранства. Ови испитаници морали су се оријентисати у непознатој околини. Сви са којима су дошли у контакт говорили су поменутим језиком. Значи: испитаници ове групе нису били типични ученици језика. Припадали су једној непознатој групи људи која је говорила овим језиком. На тај начин су били принуђени да се сналазе уз помоћ новог језика. После извесног времена, испитаници су били подвргнути тесту. Обе групе показале су једнако добро познавање новог језика. Али њихов мозак је обрађивао језик на сасвим другачији начин. Мозак оних који су учили у иностранству показивао је запањујуће активности. Прерађивао је граматику датог језика као да је у питању нјихов матерњи језик. Механизми су били идентични онима који се појављују код оних који говоре матерњи језик. Одмор на којем ћете учити страни језик најлепши је и најефикаснији облик учења!