Рјечник

sr Сати   »   hy ժամեր

8 [осам]

Сати

Сати

8 [ութ]

8 [ut’]

ժամեր

[zhamer]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски јерменски Игра Више
Извините! Նե---եք: Ն_______ Ն-ր-ց-ք- -------- Ներեցեք: 0
N----s-ye-’ N__________ N-r-t-’-e-’ ----------- Nerets’yek’
Молим Вас, колико је сати? Ժ-մը --ն-՞-ն -: Ժ___ ք______ է_ Ժ-մ- ք-ն-՞-ն է- --------------- Ժամը քանի՞սն է: 0
Z-amy-k--ni-sn e Z____ k_______ e Z-a-y k-a-i-s- e ---------------- Zhamy k’ani՞sn e
Много хвала! Շ------րհա-ա-ո-թյ-ւն: Շ__ շ________________ Շ-տ շ-ո-հ-կ-լ-ւ-յ-ւ-: --------------------- Շատ շնորհակալություն: 0
S------no--ak--u-’yun S___ s_______________ S-a- s-n-r-a-a-u-’-u- --------------------- Shat shnorhakalut’yun
Један је сат. Ժ--- մ--ն է- -տա-ն-ր--- է) Ժ___ մ___ է_ (_________ է_ Ժ-մ- մ-կ- է- (-ա-ն-ր-ք- է- -------------------------- Ժամը մեկն է: (տասներեքն է) 0
Z--my ------ (-a-n-rek-n-e) Z____ m___ e (__________ e_ Z-a-y m-k- e (-a-n-r-k-n e- --------------------------- Zhamy mekn e (tasnerek’n e)
Два су сата. Ժա-ը--րկ-ւ----:-(տաս-չ-ր-ն -) Ժ___ ե______ է_ (_________ է_ Ժ-մ- ե-կ-ւ-ն է- (-ա-ն-ո-ս- է- ----------------------------- Ժամը երկուսն է: (տասնչորսն է) 0
Zh--- -e-kus-----ta-n--’v--s--e) Z____ y______ e (____________ e_ Z-a-y y-r-u-n e (-a-n-h-v-r-n e- -------------------------------- Zhamy yerkusn e (tasnch’vorsn e)
Три су сата. Ժ-մը երե------տաս-հի--- է) Ժ___ ե____ է___________ է_ Ժ-մ- ե-ե-ն է-(-ա-ն-ի-գ- է- -------------------------- Ժամը երեքն է:(տասնհինգն է) 0
Z--my------’n --ta-nh--gn e) Z____ y______ e__________ e_ Z-a-y y-r-k-n e-t-s-h-n-n e- ---------------------------- Zhamy yerek’n e(tasnhingn e)
Четири су сата. Ժամ--չ--սն----(տա-ն------) Ժ___ չ____ է_ (________ է_ Ժ-մ- չ-ր-ն է- (-ա-ն-ե-ն է- -------------------------- Ժամը չորսն է: (տասնվեցն է) 0
Zh-m----’--rs- e-(--sn-et-’--e) Z____ c_______ e (__________ e_ Z-a-y c-’-o-s- e (-a-n-e-s-n e- ------------------------------- Zhamy ch’vorsn e (tasnvets’n e)
Пет је сати. Ժ--ը --նգ- -: -տա-նյ-թն--) Ժ___ հ____ է_ (________ է_ Ժ-մ- հ-ն-ն է- (-ա-ն-ո-ն է- -------------------------- Ժամը հինգն է: (տասնյոթն է) 0
Zham--hing- e-(-asnyo----e) Z____ h____ e (_________ e_ Z-a-y h-n-n e (-a-n-o-’- e- --------------------------- Zhamy hingn e (tasnyot’n e)
Шест је сати. Ժամը-վեցն----(-աս-ո-թ--է) Ժ___ վ___ է_ (________ է_ Ժ-մ- վ-ց- է- (-ա-ն-ւ-ն է- ------------------------- Ժամը վեցն է: (տասնութն է) 0
Z--m- v--s-- ---tas-u-----) Z____ v_____ e (________ e_ Z-a-y v-t-’- e (-a-n-t-n e- --------------------------- Zhamy vets’n e (tasnut’n e)
Седам је сати. Ժա-ը յ--- -- ( --ս-ի-ն -) Ժ___ յ___ է_ ( տ______ է_ Ժ-մ- յ-թ- է- ( տ-ս-ի-ն է- ------------------------- Ժամը յոթն է: ( տասնինն է) 0
Zh------t-n --- ---ninn--) Z____ y____ e ( t______ e_ Z-a-y y-t-n e ( t-s-i-n e- -------------------------- Zhamy yot’n e ( tasninn e)
Осам је сати. Ժամ-----ն է- --սա-- է) Ժ___ ո___ է_ (_____ է_ Ժ-մ- ո-թ- է- (-ս-ն- է- ---------------------- Ժամը ութն է: (քսանն է) 0
Z-----u--n ----’s-nn-e) Z____ u___ e (______ e_ Z-a-y u-’- e (-’-a-n e- ----------------------- Zhamy ut’n e (k’sann e)
Девет је сати . Ժ-----նն է- (--սա--ե-ն -) Ժ___ ի__ է_ ( ք_______ է_ Ժ-մ- ի-ն է- ( ք-ա-մ-կ- է- ------------------------- Ժամը ինն է: ( քսանմեկն է) 0
Zham- i---e ---’-a--e-- -) Z____ i__ e ( k________ e_ Z-a-y i-n e ( k-s-n-e-n e- -------------------------- Zhamy inn e ( k’sanmekn e)
Десет је сати. Ժ-մ- -ա----:-- ք-ա---կ-ւ-ն--) Ժ___ տ___ է_ ( ք__________ է_ Ժ-մ- տ-ս- է- ( ք-ա-ե-կ-ւ-ն է- ----------------------------- Ժամը տասն է: ( քսաներկուսն է) 0
Z-----t--- e - k--a-e---s- -) Z____ t___ e ( k__________ e_ Z-a-y t-s- e ( k-s-n-r-u-n e- ----------------------------- Zhamy tasn e ( k’sanerkusn e)
Једанаест је сати. Ժ--- տա-ն--կն-է:-(քսա-եր----է) Ժ___ տ_______ է_ (_________ է_ Ժ-մ- տ-ս-մ-կ- է- (-ս-ն-ր-ք- է- ------------------------------ Ժամը տասնմեկն է: (քսաներեքն է) 0
Z-am- ta----kn e-(--s-ne-e-----) Z____ t_______ e (___________ e_ Z-a-y t-s-m-k- e (-’-a-e-e-’- e- -------------------------------- Zhamy tasnmekn e (k’sanerek’n e)
Дванаест је сати. Ժ-մը -ա----կու---է: -քսան--ր-ն է) Ժ___ տ__________ է_ (_________ է_ Ժ-մ- տ-ս-ե-կ-ւ-ն է- (-ս-ն-ո-ս- է- --------------------------------- Ժամը տասներկուսն է: (քսանչորսն է) 0
Zh-my--asne--u-n-- (k------’v-----e) Z____ t_________ e (_____________ e_ Z-a-y t-s-e-k-s- e (-’-a-c-’-o-s- e- ------------------------------------ Zhamy tasnerkusn e (k’sanch’vorsn e)
Једна минута има шездесет секунди. Մ-- --պ-- ո--ի վա--ու- -ա--կյա-: Մ__ ր____ ո___ վ______ վ________ Մ-կ ր-պ-ն ո-ն- վ-թ-ո-ն վ-յ-կ-ա-: -------------------------------- Մեկ րոպեն ունի վաթսուն վայրկյան: 0
Me- r---- -ni--at---n v--r---n M__ r____ u__ v______ v_______ M-k r-p-n u-i v-t-s-n v-y-k-a- ------------------------------ Mek ropen uni vat’sun vayrkyan
Један сат има шездесет минута. Մեկ--ամ- ու----ա-ս-ւն ր---: Մ__ ժ___ ո___ վ______ ր____ Մ-կ ժ-մ- ո-ն- վ-թ-ո-ն ր-պ-: --------------------------- Մեկ ժամն ունի վաթսուն րոպե: 0
Mek-z-a-n uni-v-t’su- rope M__ z____ u__ v______ r___ M-k z-a-n u-i v-t-s-n r-p- -------------------------- Mek zhamn uni vat’sun rope
Један дан има двадесет и четири сата. Մ-- --ն-ո-ն--ք-ան-ո---ժ-մ: Մ__ օ__ ո___ ք_______ ժ___ Մ-կ օ-ն ո-ն- ք-ա-չ-ր- ժ-մ- -------------------------- Մեկ օրն ունի քսանչորս ժամ: 0
M---orn--ni -’-a--h--ors----m M__ o__ u__ k___________ z___ M-k o-n u-i k-s-n-h-v-r- z-a- ----------------------------- Mek orn uni k’sanch’vors zham

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + јерменски (1-100) МП3 јерменски (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Језичке породице

На земаљској кугли живи око седам милијарди становника. И тих седам милијарди говори седам хиљада језика! Баш као и људи, и језици имају рођаке. То значи да они воде порекло из заједничког прајезика. Такође има језика који су у потпуности изоловани. Генетски гледано нису у роду ни са једним другим језиком. У Европи на пример, баскијски језик, потпуно је изолован. Већина језика има “родитеље”, “децу”, “браћу и сестре”. Они дакле припадају одређеној језичкој породици. Путем поређења можемо схватити до које мере су језици слични. Лингвисти сматрају да у данашње време постоји око три стотине оваквих генетских ентитета. Ту спада 180 породица које се састоје од више од једног језика. Осталих 120 спадају у изоловане језике. Индоевропска језичка породица је највећа. Она обухвата отприлике 280 језика. Ту спадају романски, германски и словенски језици. То значи да се преко три милијарде становника свих континената њима служи. У Азији преовлађују сино-тибетански језици. Њима говори преко 1,300 милиона људи. Најважнији сино-тибетански језик је кинески. У Африци наилазимо на језичку породицу која је трећа по величини. Назив је добила по области у којој је распрострањена - у питању је нигер-конгоанска језична група. Представља говорно подручје “само” 350 милиона људи. Главни језик ове групе је свахили. У већини случајева влада правило да што је језичка сродност већа и разумевање је боље. Људи који се служе сродним језицима врло добро разумеју једни друге. Они могу релативно брзо да науче други језик. Према томе: учите језике, породична окупљања су увек лепа!
Да ли си знао?
Немачки је матерњи језик за више од 90 милиона људи. Они живе углавном у Немачкој, Аустрији и Швајцарској. И у Белгији, Лихтенштајну, северној Италији и Луксембургу се говори немачки. Поред матерњих говорника има још 80 милиона људи који разумеју њемачки. Немачки је, наиме, страни језик који учи највише људи. Као и енглески и холандски спада у западногерманске језике. Кроз многе векове је био под утицајем других језика. Разлог томе је што се подручје језика налази у средишту Европе. Данас се пре свега енглеске речи интегришу у немачки лексички фонд. Следећа карактеристика немачког језика су разни дијалекти. Међутим, они јако губе на значају. Пре свега путем медија се све више шири стандарни језик. Зато многе школе желе да се у њима опет изучавају дијелекти. Граматика немачког није баш једноставна, али труд се исплати! Јер немачки спада у десет најважнијих језика на свету...