Рјечник

sr У возу   »   hy գնացքում

34 [тридесет и четири]

У возу

У возу

34 [երեսունչորս]

34 [yeresunch’vors]

գնացքում

[gnats’k’um]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски јерменски Игра Више
Да ли je то воз за Берлин? Սա----լի- --կ--ղ-գնա--ք- -: Ս_ Բ_____ մ_____ գ______ է_ Ս- Բ-ռ-ի- մ-կ-ո- գ-ա-ց-ն է- --------------------------- Սա Բեռլին մեկնող գնա՞ցքն է: 0
S---er-l-n-m--no-h-gna՞t--k-- e S_ B______ m______ g_________ e S- B-r-l-n m-k-o-h g-a-t-’-’- e ------------------------------- Sa Berrlin meknogh gna՞ts’k’n e
Када креће воз? Ե՞րբ-է-մե--ո----յս-գնաց--: Ե___ է մ______ ա__ գ______ Ե-ր- է մ-կ-ո-մ ա-ս գ-ա-ք-: -------------------------- Ե՞րբ է մեկնում այս գնացքը: 0
Ye----e-me-nu- -y- g-ats’-’y Y____ e m_____ a__ g________ Y-՞-b e m-k-u- a-s g-a-s-k-y ---------------------------- Ye՞rb e meknum ays gnats’k’y
Када стиже воз у Берлин? Ե՞---- -ամա-ու- գն--քը -եռլ-ն: Ե___ է ժ_______ գ_____ Բ______ Ե-ր- է ժ-մ-ն-ւ- գ-ա-ք- Բ-ռ-ի-: ------------------------------ Ե՞րբ է ժամանում գնացքը Բեռլին: 0
Ye՞rb---------u- --at-’-’----r---n Y____ e z_______ g________ B______ Y-՞-b e z-a-a-u- g-a-s-k-y B-r-l-n ---------------------------------- Ye՞rb e zhamanum gnats’k’y Berrlin
Извините, смем ли проћи? Կներ-ք կ-րել-- --ա-ց-ե-: Կ_____ կ______ է ա______ Կ-ե-ե- կ-ր-լ-՞ է ա-ց-ե-: ------------------------ Կներեք կարելի՞ է անցնել: 0
K---e-- -areli՞---a--s---l K______ k______ e a_______ K-e-e-’ k-r-l-՞ e a-t-’-e- -------------------------- Knerek’ kareli՞ e ants’nel
Мислим да је то моје место. Ե- -ա--ո-մ --, -ր -ա--մ----- -: Ե_ կ______ ե__ ո_ ս_ ի_ տ___ է_ Ե- կ-ր-ո-մ ե-, ո- ս- ի- տ-ղ- է- ------------------------------- Ես կարծում եմ, որ սա իմ տեղն է: 0
Yes-ka--s-- ---- --r -- ---te-h--e Y__ k______ y___ v__ s_ i_ t____ e Y-s k-r-s-m y-m- v-r s- i- t-g-n e ---------------------------------- Yes kartsum yem, vor sa im teghn e
Мислим да седите на мом месту. Ե---ա-ծում -մ--ո--Դու-----տ-ղն եք--բ-ղ--ր--: Ե_ կ______ ե__ ո_ Դ___ ի_ տ___ ե_ զ_________ Ե- կ-ր-ո-մ ե-, ո- Դ-ւ- ի- տ-ղ- ե- զ-ա-ե-ր-լ- -------------------------------------------- Ես կարծում եմ, որ Դուք իմ տեղն եք զբաղեցրել: 0
Y-----rtsum ye-, v-- Duk---m teghn-yek---b--het-’rel Y__ k______ y___ v__ D___ i_ t____ y___ z___________ Y-s k-r-s-m y-m- v-r D-k- i- t-g-n y-k- z-a-h-t-’-e- ---------------------------------------------------- Yes kartsum yem, vor Duk’ im teghn yek’ zbaghets’rel
Где су кола за спавање? Ո-տեղ է վա----ն--ա-ան-: Ո____ է վ______________ Ո-տ-ղ է վ-գ-ն-ն-ջ-ր-ն-: ----------------------- Որտեղ է վագոն-ննջարանը: 0
Vo-te---e---g------a-a-y V______ e v_____________ V-r-e-h e v-g-n-n-j-r-n- ------------------------ Vortegh e vagon-nnjarany
Кола за спавање су на крају воза. Վ-գո--ննջ---ն-ա--նը-գ-ն-ո-մ------ցք- -ե--ո--: Վ__________________ գ______ է գ_____ վ_______ Վ-գ-ն-ն-ջ-ր-ն-ա-ո-ը գ-ն-ո-մ է գ-ա-ք- վ-ր-ո-մ- --------------------------------------------- Վագոն-ննջարանվագոնը գտնվում է գնացքի վերջում: 0
V-g----n--r-nvag----g--vum-- -nats--’- v---um V__________________ g_____ e g________ v_____ V-g-n-n-j-r-n-a-o-y g-n-u- e g-a-s-k-i v-r-u- --------------------------------------------- Vagon-nnjaranvagony gtnvum e gnats’k’i verjum
А где је вагон за ручавање? – На почетку. Ի-կ -ր-ե՞ղ-----գ-ն-ռե--ո-ան- ------նա-ա-ո--: Ի__ ո_____ է վ______________ - Ա____________ Ի-կ ո-տ-՞- է վ-գ-ն-ռ-ս-ո-ա-ը - Ա-ա-ն-մ-ս-ւ-: -------------------------------------------- Իսկ որտե՞ղ է վագոն-ռեստորանը - Առաջնամասում: 0
Is---o--e՞-h e--a-o----e---rany----r-a--ama-um I__ v_______ e v_______________ - A___________ I-k v-r-e-g- e v-g-n-r-e-t-r-n- - A-r-j-a-a-u- ---------------------------------------------- Isk vorte՞gh e vagon-rrestorany - Arrajnamasum
Могу ли спавати доле? Կա-ելի- է -ս նե--և-----նե-: Կ______ է ե_ ն_______ ք____ Կ-ր-լ-՞ է ե- ն-ր-և-ւ- ք-ե-: --------------------------- Կարելի՞ է ես ներքևում քնեմ: 0
Kar-li- e--es n-rk-y-v-m-k’n-m K______ e y__ n_________ k____ K-r-l-՞ e y-s n-r-’-e-u- k-n-m ------------------------------ Kareli՞ e yes nerk’yevum k’nem
Могу ли спавати у средини? Կա-ելի՞ - -ս-մ-ջ-ն--ա-կ--- -ն-մ: Կ______ է ե_ մ____ հ______ ք____ Կ-ր-լ-՞ է ե- մ-ջ-ն հ-ր-ո-մ ք-ե-: -------------------------------- Կարելի՞ է ես միջին հարկում քնեմ: 0
K-r---՞-- -es m-ji- -arku- -’n-m K______ e y__ m____ h_____ k____ K-r-l-՞ e y-s m-j-n h-r-u- k-n-m -------------------------------- Kareli՞ e yes mijin harkum k’nem
Могу ли спавати горе? Կ-րե-ի՞ - -ս---րև-ւ--ք---: Կ______ է ե_ վ______ ք____ Կ-ր-լ-՞ է ե- վ-ր-ո-մ ք-ե-: -------------------------- Կարելի՞ է ես վերևում քնեմ: 0
Ka-e--՞ e y-s---re--------m K______ e y__ v______ k____ K-r-l-՞ e y-s v-r-v-m k-n-m --------------------------- Kareli՞ e yes verevum k’nem
Када смо на граници? Ե՞ր--ե----ա--ում-ս-հմա-ին: Ե___ ե__ հ______ ս________ Ե-ր- ե-ք հ-ս-ո-մ ս-հ-ա-ի-: -------------------------- Ե՞րբ ենք հասնում սահմանին: 0
Y-՞r--y--k- -as-u- sahmanin Y____ y____ h_____ s_______ Y-՞-b y-n-’ h-s-u- s-h-a-i- --------------------------- Ye՞rb yenk’ hasnum sahmanin
Колико траје вожња до Берлина? Ո----ն է տ---մ --նապ-ր---դե-ի Բե-լ-ն: Ո_____ է տ____ ճ________ դ___ Բ______ Ո-ք-՞- է տ-ո-մ ճ-ն-պ-ր-ը դ-պ- Բ-ռ-ի-: ------------------------------------- Որքա՞ն է տևում ճանապարհը դեպի Բեռլին: 0
Vor-’a-n e--ev-- c---a--rhy--ep- ------n V_______ e t____ c_________ d___ B______ V-r-’-՞- e t-v-m c-a-a-a-h- d-p- B-r-l-n ---------------------------------------- Vork’a՞n e tevum chanaparhy depi Berrlin
Да ли воз касни? Գնա-քը-ո-շա----- -: Գ_____ ո________ է_ Գ-ա-ք- ո-շ-ն-ւ-մ է- ------------------- Գնացքը ուշանու՞մ է: 0
Gn-----’- ----n-՞m-e G________ u_______ e G-a-s-k-y u-h-n-՞- e -------------------- Gnats’k’y ushanu՞m e
Имате ли нешто за читати? Կար--լ-ւ ի----ր-բ-ն-ու-ե-ք: Կ_______ ի__ ո_ բ__ ո______ Կ-ր-ա-ո- ի-չ ո- բ-ն ո-ն-՞-: --------------------------- Կարդալու ինչ որ բան ունե՞ք: 0
Ka--a-----c-- ----ban-u-e--’ K______ i____ v__ b__ u_____ K-r-a-u i-c-’ v-r b-n u-e-k- ---------------------------- Kardalu inch’ vor ban une՞k’
Може ли се овде добити нешто за јести и пити? Կ-րե-ի՞-- -յ---- ինչ----ու-ել-ւ և -մ-լ---բ---ստանա-: Կ______ է ա_____ ի_____ ո______ և խ_____ բ__ ս______ Կ-ր-լ-՞ է ա-ս-ե- ի-չ-ո- ո-տ-լ-ւ և խ-ե-ո- բ-ն ս-ա-ա-: ---------------------------------------------------- Կարելի՞ է այստեղ ինչ-որ ուտելու և խմելու բան ստանալ: 0
K--eli----ayst-gh--------o---t----y-v --m--u --- s-a--l K______ e a______ i________ u____ y__ k_____ b__ s_____ K-r-l-՞ e a-s-e-h i-c-’-v-r u-e-u y-v k-m-l- b-n s-a-a- ------------------------------------------------------- Kareli՞ e aystegh inch’-vor utelu yev khmelu ban stanal
Да ли бисте ме молим пробудили у 7 часова? Կ-րո՞ղ -ք--նձ-ժա---7-ի- արթն-----: Կ_____ ե_ ի__ ժ___ 7___ ա_________ Կ-ր-՞- ե- ի-ձ ժ-մ- 7-ի- ա-թ-ա-ն-լ- ---------------------------------- Կարո՞ղ եք ինձ ժամը 7-ին արթնացնել: 0
K--o՞g- -e-- -nd--zha-y-7-in-art’-a----el K______ y___ i___ z____ 7___ a___________ K-r-՞-h y-k- i-d- z-a-y 7-i- a-t-n-t-’-e- ----------------------------------------- Karo՞gh yek’ indz zhamy 7-in art’nats’nel

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + јерменски (1-100) МП3 јерменски (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Бебе читају са усана!

Кад бебе уче да говоре, усредсређују се на уста родитеља. Ово су установили психолози за развој. Бебе почињу да читају са усана отприлике са шест месеци. Овако уче како морају да обликују уста да би производили звуке. Са годину дана су бебе већ у стању да разумеју неколике речи. Тек од тада оне почињу да људима опет гледају у очи. Чинећи то, долазе до многих важних информација. Гледајући родитеље у очи, могу знати да ли су ови срећни или тужни. На овај начин се упознавају са светом емоција. Занимљива ситуација настаје када им се неко обрати на страном језику. У том случају, бебе поново почињу да читају са усана. Тако уче како да производе стране звуке. Зато треба, када разговарате са бебом, да јој се увек директно обраћате. Бебама је неопходан дијалог да би се правилно развијале. Посебно родитељи често понављају то што беба каже. На тај начин бебе добијају повратну информацију. Повратна информација је за њих врло важан. Само тако могу знати да их је човек разумео. Оваква потврда мотивише бебу. И зато се и даље забављају док уче да говоре. Није довољно једној беби пуштати аудио траке. Научници су доказали да бебе стварно умеју да читају са усана. У експериментима су им пуштани филмови без тона. Били су то филмови и на њиховом матерњем и на страним језицима. Филмове на матерњем језику бебе су дуже гледале. Било је очигледно да су при том биле много пажљивије. Ипак су прве речи које једна беба изговори широм света исте. “Мама” и “тата” - ове речи су лаке, без обзира о ком се јези
Да ли си знао?
Пољски спада у западнословенске језике. То је матерњи језик за више од 45 милиона људи. Они углавном живе у Пољској и у многим земљама Источне Европе. Пољски исељеници су свој језик пренели и на друге континенте. Тако у целом свету има око 60 милиона људи који говоре пољски. После руског је то слoвенски језик с највише говорника. Пољски је у уском сродству са чешким и словачким. Модерни пољски књижевни језик се развио из различитих дијалеката. Данас скоро да нема дијалеката пошто већина Пољака користи стандардни језик. Пољска абецеда користи латинична слова и има 35 слова. Увек се наглашава предзадњи слог једне ријечи. Граматика разликује седам падежа и три рода. Скоро сваки крај речи се деклинира или конјугира. Пољски тиме не спада баш обавезно у најлакше језике… Али ускоро ће постати један од најважнијих језика Европе!