Рјечник

sr У возу   »   hy On the train

34 [тридесет и четири]

У возу

У возу

34 [երեսունչորս]

34 [yeresunch’vors]

On the train

[gnats’k’um]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски јерменски Игра Више
Да ли je то воз за Берлин? Սա Բեռլ-- --կնող -ն-՞ցքն-է: Սա Բեռլին մեկնող գնա՞ցքն է: Ս- Բ-ռ-ի- մ-կ-ո- գ-ա-ց-ն է- --------------------------- Սա Բեռլին մեկնող գնա՞ցքն է: 0
Sa -e---i----kn-gh-g----s--’- e Sa Berrlin meknogh gna՞ts’k’n e S- B-r-l-n m-k-o-h g-a-t-’-’- e ------------------------------- Sa Berrlin meknogh gna՞ts’k’n e
Када креће воз? Ե-րբ-- մե--ու- -յ- -ն-ցքը: Ե՞րբ է մեկնում այս գնացքը: Ե-ր- է մ-կ-ո-մ ա-ս գ-ա-ք-: -------------------------- Ե՞րբ է մեկնում այս գնացքը: 0
Y-՞-b - me--um --s-gn--s---y Ye՞rb e meknum ays gnats’k’y Y-՞-b e m-k-u- a-s g-a-s-k-y ---------------------------- Ye՞rb e meknum ays gnats’k’y
Када стиже воз у Берлин? Ե՞-- - ժ-----ւմ -նա-քը-Բ---ին: Ե՞րբ է ժամանում գնացքը Բեռլին: Ե-ր- է ժ-մ-ն-ւ- գ-ա-ք- Բ-ռ-ի-: ------------------------------ Ե՞րբ է ժամանում գնացքը Բեռլին: 0
Y--rb-----a---u--gna-s’-’-------in Ye՞rb e zhamanum gnats’k’y Berrlin Y-՞-b e z-a-a-u- g-a-s-k-y B-r-l-n ---------------------------------- Ye՞rb e zhamanum gnats’k’y Berrlin
Извините, смем ли проћи? Կնե-ե- -արելի՞ - ան-նել: Կներեք կարելի՞ է անցնել: Կ-ե-ե- կ-ր-լ-՞ է ա-ց-ե-: ------------------------ Կներեք կարելի՞ է անցնել: 0
K-er-k- --r-li՞ e --ts-nel Knerek’ kareli՞ e ants’nel K-e-e-’ k-r-l-՞ e a-t-’-e- -------------------------- Knerek’ kareli՞ e ants’nel
Мислим да је то моје место. Ե------ո---եմ--որ -- ի--տ-ղն-է: Ես կարծում եմ, որ սա իմ տեղն է: Ե- կ-ր-ո-մ ե-, ո- ս- ի- տ-ղ- է- ------------------------------- Ես կարծում եմ, որ սա իմ տեղն է: 0
Y---k--tsum --m--vo---a-i- ------e Yes kartsum yem, vor sa im teghn e Y-s k-r-s-m y-m- v-r s- i- t-g-n e ---------------------------------- Yes kartsum yem, vor sa im teghn e
Мислим да седите на мом месту. Ե- --րծո-մ -մ,--ր Դուք ի- տ-ղ- -ք-զբ-ղ-ց--լ: Ես կարծում եմ, որ Դուք իմ տեղն եք զբաղեցրել: Ե- կ-ր-ո-մ ե-, ո- Դ-ւ- ի- տ-ղ- ե- զ-ա-ե-ր-լ- -------------------------------------------- Ես կարծում եմ, որ Դուք իմ տեղն եք զբաղեցրել: 0
Ye--k-r--u----m----- D--’-im-t--h- ye-’ zbaghets--el Yes kartsum yem, vor Duk’ im teghn yek’ zbaghets’rel Y-s k-r-s-m y-m- v-r D-k- i- t-g-n y-k- z-a-h-t-’-e- ---------------------------------------------------- Yes kartsum yem, vor Duk’ im teghn yek’ zbaghets’rel
Где су кола за спавање? Ո--եղ-է վ-գ-ն---ջարանը: Որտեղ է վագոն-ննջարանը: Ո-տ-ղ է վ-գ-ն-ն-ջ-ր-ն-: ----------------------- Որտեղ է վագոն-ննջարանը: 0
Vor-eg- ---ago----jarany Vortegh e vagon-nnjarany V-r-e-h e v-g-n-n-j-r-n- ------------------------ Vortegh e vagon-nnjarany
Кола за спавање су на крају воза. Վագոն-ն--արանվ--ոնը -տն-ու- --գ-ացքի -----ւ-: Վագոն-ննջարանվագոնը գտնվում է գնացքի վերջում: Վ-գ-ն-ն-ջ-ր-ն-ա-ո-ը գ-ն-ո-մ է գ-ա-ք- վ-ր-ո-մ- --------------------------------------------- Վագոն-ննջարանվագոնը գտնվում է գնացքի վերջում: 0
V-g-n-nn--r-nvag-ny--t-vu------a-s’-’- -erjum Vagon-nnjaranvagony gtnvum e gnats’k’i verjum V-g-n-n-j-r-n-a-o-y g-n-u- e g-a-s-k-i v-r-u- --------------------------------------------- Vagon-nnjaranvagony gtnvum e gnats’k’i verjum
А где је вагон за ручавање? – На почетку. Իս--ո-տե-ղ-է վ--ոն----տոր----- --ա--ամա---մ: Իսկ որտե՞ղ է վագոն-ռեստորանը - Առաջնամասում: Ի-կ ո-տ-՞- է վ-գ-ն-ռ-ս-ո-ա-ը - Ա-ա-ն-մ-ս-ւ-: -------------------------------------------- Իսկ որտե՞ղ է վագոն-ռեստորանը - Առաջնամասում: 0
I---vo--e-gh -----on-r-e--or-n- - -r-----ma--m Isk vorte՞gh e vagon-rrestorany - Arrajnamasum I-k v-r-e-g- e v-g-n-r-e-t-r-n- - A-r-j-a-a-u- ---------------------------------------------- Isk vorte՞gh e vagon-rrestorany - Arrajnamasum
Могу ли спавати доле? Կ-ր---՞ է -----րքև-ւմ քն--: Կարելի՞ է ես ներքևում քնեմ: Կ-ր-լ-՞ է ե- ն-ր-և-ւ- ք-ե-: --------------------------- Կարելի՞ է ես ներքևում քնեմ: 0
Ka-el---- y-s--e-------- -’n-m Kareli՞ e yes nerk’yevum k’nem K-r-l-՞ e y-s n-r-’-e-u- k-n-m ------------------------------ Kareli՞ e yes nerk’yevum k’nem
Могу ли спавати у средини? Կ-ր-լ-- - ----իջ-ն-հար-----քն-մ: Կարելի՞ է ես միջին հարկում քնեմ: Կ-ր-լ-՞ է ե- մ-ջ-ն հ-ր-ո-մ ք-ե-: -------------------------------- Կարելի՞ է ես միջին հարկում քնեմ: 0
Ka-el-՞ ----- -i-i--h--k-m-k’-em Kareli՞ e yes mijin harkum k’nem K-r-l-՞ e y-s m-j-n h-r-u- k-n-m -------------------------------- Kareli՞ e yes mijin harkum k’nem
Могу ли спавати горе? Կա-ե-ի- ---ս-վե-և-ւմ-ք-եմ: Կարելի՞ է ես վերևում քնեմ: Կ-ր-լ-՞ է ե- վ-ր-ո-մ ք-ե-: -------------------------- Կարելի՞ է ես վերևում քնեմ: 0
Ka--li՞ - --s--er-vu- -’nem Kareli՞ e yes verevum k’nem K-r-l-՞ e y-s v-r-v-m k-n-m --------------------------- Kareli՞ e yes verevum k’nem
Када смо на граници? Ե--բ-են-----ն--մ ս-հման--: Ե՞րբ ենք հասնում սահմանին: Ե-ր- ե-ք հ-ս-ո-մ ս-հ-ա-ի-: -------------------------- Ե՞րբ ենք հասնում սահմանին: 0
Y--rb-y------as--m---hm--in Ye՞rb yenk’ hasnum sahmanin Y-՞-b y-n-’ h-s-u- s-h-a-i- --------------------------- Ye՞rb yenk’ hasnum sahmanin
Колико траје вожња до Берлина? Ո-ք-՞--է ---ւմ --նա-ար---դ-պ- Բ-ռ---: Որքա՞ն է տևում ճանապարհը դեպի Բեռլին: Ո-ք-՞- է տ-ո-մ ճ-ն-պ-ր-ը դ-պ- Բ-ռ-ի-: ------------------------------------- Որքա՞ն է տևում ճանապարհը դեպի Բեռլին: 0
V-r---՞n---tev-m c------rh- ---i --rrlin Vork’a՞n e tevum chanaparhy depi Berrlin V-r-’-՞- e t-v-m c-a-a-a-h- d-p- B-r-l-n ---------------------------------------- Vork’a՞n e tevum chanaparhy depi Berrlin
Да ли воз касни? Գնա--ը---շա-ու-մ-է: Գնացքը ուշանու՞մ է: Գ-ա-ք- ո-շ-ն-ւ-մ է- ------------------- Գնացքը ուշանու՞մ է: 0
Gna-s--’- u-ha-u՞m-e Gnats’k’y ushanu՞m e G-a-s-k-y u-h-n-՞- e -------------------- Gnats’k’y ushanu՞m e
Имате ли нешто за читати? Կա-դալու-ի----ր -ա- -ւ---ք: Կարդալու ինչ որ բան ունե՞ք: Կ-ր-ա-ո- ի-չ ո- բ-ն ո-ն-՞-: --------------------------- Կարդալու ինչ որ բան ունե՞ք: 0
Ka-dal- i---- vor -----ne-k’ Kardalu inch’ vor ban une՞k’ K-r-a-u i-c-’ v-r b-n u-e-k- ---------------------------- Kardalu inch’ vor ban une՞k’
Може ли се овде добити нешто за јести и пити? Կ-ր-լ-՞-- -յստե---նչ-որ---տելո--և խ-ել-ւ-բան---անա-: Կարելի՞ է այստեղ ինչ-որ ուտելու և խմելու բան ստանալ: Կ-ր-լ-՞ է ա-ս-ե- ի-չ-ո- ո-տ-լ-ւ և խ-ե-ո- բ-ն ս-ա-ա-: ---------------------------------------------------- Կարելի՞ է այստեղ ինչ-որ ուտելու և խմելու բան ստանալ: 0
Ka-e-i- - ay----h--nch’--------l- --v ---el--ban---a--l Kareli՞ e aystegh inch’-vor utelu yev khmelu ban stanal K-r-l-՞ e a-s-e-h i-c-’-v-r u-e-u y-v k-m-l- b-n s-a-a- ------------------------------------------------------- Kareli՞ e aystegh inch’-vor utelu yev khmelu ban stanal
Да ли бисте ме молим пробудили у 7 часова? Կա---- -ք--ն--ժամը --ին ----աց-ել: Կարո՞ղ եք ինձ ժամը 7-ին արթնացնել: Կ-ր-՞- ե- ի-ձ ժ-մ- 7-ի- ա-թ-ա-ն-լ- ---------------------------------- Կարո՞ղ եք ինձ ժամը 7-ին արթնացնել: 0
K----gh yek--i----z--my---------’---s’nel Karo՞gh yek’ indz zhamy 7-in art’nats’nel K-r-՞-h y-k- i-d- z-a-y 7-i- a-t-n-t-’-e- ----------------------------------------- Karo՞gh yek’ indz zhamy 7-in art’nats’nel

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Бебе читају са усана!

Кад бебе уче да говоре, усредсређују се на уста родитеља. Ово су установили психолози за развој. Бебе почињу да читају са усана отприлике са шест месеци. Овако уче како морају да обликују уста да би производили звуке. Са годину дана су бебе већ у стању да разумеју неколике речи. Тек од тада оне почињу да људима опет гледају у очи. Чинећи то, долазе до многих важних информација. Гледајући родитеље у очи, могу знати да ли су ови срећни или тужни. На овај начин се упознавају са светом емоција. Занимљива ситуација настаје када им се неко обрати на страном језику. У том случају, бебе поново почињу да читају са усана. Тако уче како да производе стране звуке. Зато треба, када разговарате са бебом, да јој се увек директно обраћате. Бебама је неопходан дијалог да би се правилно развијале. Посебно родитељи често понављају то што беба каже. На тај начин бебе добијају повратну информацију. Повратна информација је за њих врло важан. Само тако могу знати да их је човек разумео. Оваква потврда мотивише бебу. И зато се и даље забављају док уче да говоре. Није довољно једној беби пуштати аудио траке. Научници су доказали да бебе стварно умеју да читају са усана. У експериментима су им пуштани филмови без тона. Били су то филмови и на њиховом матерњем и на страним језицима. Филмове на матерњем језику бебе су дуже гледале. Било је очигледно да су при том биле много пажљивије. Ипак су прве речи које једна беба изговори широм света исте. “Мама” и “тата” - ове речи су лаке, без обзира о ком се јези
Да ли си знао?
Пољски спада у западнословенске језике. То је матерњи језик за више од 45 милиона људи. Они углавном живе у Пољској и у многим земљама Источне Европе. Пољски исељеници су свој језик пренели и на друге континенте. Тако у целом свету има око 60 милиона људи који говоре пољски. После руског је то слoвенски језик с највише говорника. Пољски је у уском сродству са чешким и словачким. Модерни пољски књижевни језик се развио из различитих дијалеката. Данас скоро да нема дијалеката пошто већина Пољака користи стандардни језик. Пољска абецеда користи латинична слова и има 35 слова. Увек се наглашава предзадњи слог једне ријечи. Граматика разликује седам падежа и три рода. Скоро сваки крај речи се деклинира или конјугира. Пољски тиме не спада баш обавезно у најлакше језике… Али ускоро ће постати један од најважнијих језика Европе!