Рјечник

sr Оријентација   »   hy կողմնորոշում

41 [четрдесет и један]

Оријентација

Оријентација

41 [քառասունմեկ]

41 [k’arrasunmek]

կողմնորոշում

koghmnoroshum

Изаберите како желите да видите превод:   
српски јерменски Игра Више
Где је туристичка агенција? Որտե-ղ է--տն-ո-մ --ւ----ակ-ն -րա------ը: Ո_____ է գ______ տ__________ գ__________ Ո-տ-՞- է գ-ն-ո-մ տ-ւ-ի-տ-կ-ն գ-ա-ե-յ-կ-: ---------------------------------------- Որտե՞ղ է գտնվում տուրիստական գրասենյակը: 0
V-rt---h --gt-----t-----ak---------y--y V_______ e g_____ t_________ g_________ V-r-e-g- e g-n-u- t-r-s-a-a- g-a-e-y-k- --------------------------------------- Vorte՞gh e gtnvum turistakan grasenyaky
Имате ли карту града за мене? Քա---ի-քար-ե- ո-նե---ի----ա-ա-: Ք_____ ք_____ ո_____ ի__ հ_____ Ք-ղ-ք- ք-ր-ե- ո-ն-՞- ի-ձ հ-մ-ր- ------------------------------- Քաղաքի քարտեզ ունե՞ք ինձ համար: 0
K’a-h-k-- k-a-tez --e՞k’--------m-r K________ k______ u_____ i___ h____ K-a-h-k-i k-a-t-z u-e-k- i-d- h-m-r ----------------------------------- K’aghak’i k’artez une՞k’ indz hamar
Може ли се овде резервисати хотелска соба? Կ----ղ եմ -յ-տեղ--յ-ւրա-ո-ի -ենյակ-պատվիրե-: Կ_____ ե_ ա_____ հ_________ ս_____ պ________ Կ-ր-՞- ե- ա-ս-ե- հ-ո-ր-ն-ց- ս-ն-ա- պ-տ-ի-ե-: -------------------------------------------- Կարո՞ղ եմ այստեղ հյուրանոցի սենյակ պատվիրել: 0
Karo-gh-yem--yste-- ----a-o-s-i-s--y-k----vi-el K______ y__ a______ h__________ s_____ p_______ K-r-՞-h y-m a-s-e-h h-u-a-o-s-i s-n-a- p-t-i-e- ----------------------------------------------- Karo՞gh yem aystegh hyuranots’i senyak patvirel
Где је стари град? Որ-ե-ղ - -աղաքի-հի- -ասը: Ո_____ է ք_____ հ__ մ____ Ո-տ-՞- է ք-ղ-ք- հ-ն մ-ս-: ------------------------- Որտե՞ղ է քաղաքի հին մասը: 0
Vo-te՞g--e k-ag----- h-n -a-y V_______ e k________ h__ m___ V-r-e-g- e k-a-h-k-i h-n m-s- ----------------------------- Vorte՞gh e k’aghak’i hin masy
Где је катедрала? Ո-տե-- է -այ--------: Ո_____ է մ___ տ______ Ո-տ-՞- է մ-յ- տ-ճ-ր-: --------------------- Որտե՞ղ է մայր տաճարը: 0
Vor--՞g--e-ma-- -ac---y V_______ e m___ t______ V-r-e-g- e m-y- t-c-a-y ----------------------- Vorte՞gh e mayr tachary
Где је музеј? Որտ------թա--ար-ն-: Ո_____ է թ_________ Ո-տ-՞- է թ-ն-ա-ա-ը- ------------------- Որտե՞ղ է թանգարանը: 0
Vor----h e--’a--ar-ny V_______ e t_________ V-r-e-g- e t-a-g-r-n- --------------------- Vorte՞gh e t’angarany
Где се могу купити поштанске маркице? Որտեղի՞ց կ-րող--- --ոշ--նիշ--- գնել: Ո_______ կ____ ե_ դ___________ գ____ Ո-տ-ղ-՞- կ-ր-ղ ե- դ-ո-մ-ն-շ-ե- գ-ե-: ------------------------------------ Որտեղի՞ց կարող եմ դրոշմանիշներ գնել: 0
Vor--ghi---’--ar-gh--em -ro-hm-n-shner--n-l V___________ k_____ y__ d_____________ g___ V-r-e-h-՞-s- k-r-g- y-m d-o-h-a-i-h-e- g-e- ------------------------------------------- Vorteghi՞ts’ karogh yem droshmanishner gnel
Где се може купити цвеће? Որտե-ի-ց -ա--ղ-ե- ծ--իկ-եր -ն--: Ո_______ կ____ ե_ ծ_______ գ____ Ո-տ-ղ-՞- կ-ր-ղ ե- ծ-ղ-կ-ե- գ-ե-: -------------------------------- Որտեղի՞ց կարող եմ ծաղիկներ գնել: 0
V-r-eghi--s’ kar-gh y-- t-ag-i---r gnel V___________ k_____ y__ t_________ g___ V-r-e-h-՞-s- k-r-g- y-m t-a-h-k-e- g-e- --------------------------------------- Vorteghi՞ts’ karogh yem tsaghikner gnel
Где се могу купити возне карте? Որտեղ--- -ար---եմ--ո---- --ե-: Ո_______ կ____ ե_ տ_____ գ____ Ո-տ-ղ-՞- կ-ր-ղ ե- տ-մ-ե- գ-ե-: ------------------------------ Որտեղի՞ց կարող եմ տոմսեր գնել: 0
V-rte----t---k-ro-- -em---ms---gn-l V___________ k_____ y__ t_____ g___ V-r-e-h-՞-s- k-r-g- y-m t-m-e- g-e- ----------------------------------- Vorteghi՞ts’ karogh yem tomser gnel
Где је лука? Ո--ե՞----ն--ա----ի-տը: Ո_____ է ն____________ Ո-տ-՞- է ն-վ-հ-ն-ի-տ-: ---------------------- Որտե՞ղ է նավահանգիստը: 0
V----՞g--e--a-ah---i--y V_______ e n___________ V-r-e-g- e n-v-h-n-i-t- ----------------------- Vorte՞gh e navahangisty
Где је пијаца? Ո---՞ղ---շ--կ-ն: Ո_____ է շ______ Ո-տ-՞- է շ-ւ-ա-: ---------------- Որտե՞ղ է շուկան: 0
V-rte՞-h e -----n V_______ e s_____ V-r-e-g- e s-u-a- ----------------- Vorte՞gh e shukan
Где је замак? Որ---ղ-է-ամ----: Ո_____ է ա______ Ո-տ-՞- է ա-ր-ց-: ---------------- Որտե՞ղ է ամրոցը: 0
Vo-te՞---e --r-ts’y V_______ e a_______ V-r-e-g- e a-r-t-’- ------------------- Vorte՞gh e amrots’y
Када почиње (туристички) обилазак? Ե-ր--- --սվում-էքս-ուր-իան: Ե___ է ս______ է___________ Ե-ր- է ս-ս-ո-մ է-ս-ո-ր-ի-ն- --------------------------- Ե՞րբ է սկսվում էքսկուրսիան: 0
Y-՞r--- sks--- ---s---sian Y____ e s_____ e__________ Y-՞-b e s-s-u- e-’-k-r-i-n -------------------------- Ye՞rb e sksvum ek’skursian
Када се завршава (туристичкa) обилазак? Ե՞ր- - ---ջա--ւմ էքս---ր----: Ե___ է վ________ է___________ Ե-ր- է վ-ր-ա-ո-մ է-ս-ո-ր-ի-ն- ----------------------------- Ե՞րբ է վերջանում էքսկուրսիան: 0
Ye՞-b e -erj---- -k’-ku-sian Y____ e v_______ e__________ Y-՞-b e v-r-a-u- e-’-k-r-i-n ---------------------------- Ye՞rb e verjanum ek’skursian
Колико дуго траје (туристичкa) обилазак? Ի-ն-ք-ն-է-տ--ւ--է-ս-ուր-ի-ն: Ի______ է տ____ է___________ Ի-ն-ք-ն է տ-ո-մ է-ս-ո-ր-ի-ն- ---------------------------- Ի՞նչքան է տևում էքսկուրսիան: 0
I---h-k-a--e te----ek’--urs-an I_________ e t____ e__________ I-n-h-k-a- e t-v-m e-’-k-r-i-n ------------------------------ I՞nch’k’an e tevum ek’skursian
Ја желим водича који говори немачки. Ես-ո-զ--մ-եմ էքս--ւրս-վար- --- խոսո-մ-է գ------րեն: Ե_ ո_____ ե_ է____________ ո__ խ_____ է գ__________ Ե- ո-զ-ւ- ե- է-ս-ո-ր-ա-ա-, ո-ը խ-ս-ւ- է գ-ր-ա-ե-ե-: --------------------------------------------------- Ես ուզում եմ էքսկուրսավար, որը խոսում է գերմաներեն: 0
Y-- u-um ye- -k--k-r-a---- --ry --o--- - g-rm--eren Y__ u___ y__ e____________ v___ k_____ e g_________ Y-s u-u- y-m e-’-k-r-a-a-, v-r- k-o-u- e g-r-a-e-e- --------------------------------------------------- Yes uzum yem ek’skursavar, vory khosum e germaneren
Ја желим водича који говори италијански. Ես ուզու- -- --սկ--ր--վ-ր, որը-խ-ս--մ է-իտա--րե-: Ե_ ո_____ ե_ է____________ ո__ խ_____ է ի________ Ե- ո-զ-ւ- ե- է-ս-ո-ր-ա-ա-, ո-ը խ-ս-ւ- է ի-ա-ե-ե-: ------------------------------------------------- Ես ուզում եմ էքսկուրսավար, որը խոսում է իտալերեն: 0
Yes--zum y---e--skur----r, vory --o-u--e-ita-e-en Y__ u___ y__ e____________ v___ k_____ e i_______ Y-s u-u- y-m e-’-k-r-a-a-, v-r- k-o-u- e i-a-e-e- ------------------------------------------------- Yes uzum yem ek’skursavar, vory khosum e italeren
Ја желим водича који говори француски. Ես --զո-- -- էք-կուրս-վա-- -րը -ո-ու--է ֆ-ա-սերեն: Ե_ ո_____ ե_ է____________ ո__ խ_____ է ֆ_________ Ե- ո-զ-ւ- ե- է-ս-ո-ր-ա-ա-, ո-ը խ-ս-ւ- է ֆ-ա-ս-ր-ն- -------------------------------------------------- Ես ուզում եմ էքսկուրսավար, որը խոսում է ֆրանսերեն: 0
Y-- uz-m -e--ek’-k-rsavar---ory k-o--m e------e-en Y__ u___ y__ e____________ v___ k_____ e f________ Y-s u-u- y-m e-’-k-r-a-a-, v-r- k-o-u- e f-a-s-r-n -------------------------------------------------- Yes uzum yem ek’skursavar, vory khosum e franseren

Енглески - светски језик

Енглески је најраширенији језик на свету. Мандарин, тј. књижевни кинески, је матерњи језик највећег броја људи. Енглески је матерњи језик “само” 350 милиона људи. Па ипак, енглески врши велики утицај на друге језике. На значају почиње да добија од средине двадесетог века. До овога је увелико дошло захваљујући томе што су Сједињене Америчке Државе постале супер-сила. Енглески је у многим земљама први страни језик у школама. Међународне организације употребљавају енглески као званични језик. Енглески је такође званични језик многих земаља. Међутим, могуће је да ће ово место ускоро преузети други језици. Енглески спада у групу западногерманских језика. Зато је сродан немачком, на пример. Ипак, у последњих хиљаду година језик се значајно изменио. Раније је енглески био језик који је имао наставке. Већина наставака с граматичком функцијом је отпала. Зато енглески можемо уврстити у изолирајуће језике. Ова врста језика је сличнија кинеском него немачком. Енглески језик ће се у будућности још више упростити. Неправилни глаголи ће највероватније нестати. У поређењу са осталим индоевропским језицима енглески је једноставан. Енглески правопис је, с друге стране, веома тежак. Разлог томе је велика разлика у писању и изговору речи. Енглески правопис није се мењао већ неколико векова. Али се изговор значајно променио. Резултат тога је да се још увек пише онако како се говорило 1400. године. Када је изговор у питању, постоје многобројне нерегуларности. Само за словну комбинацију “ough” постоји шест варијанти. Проверите сами ! - thorough, thought, through, rough, bough, cough.
Да ли си знао?
Словачки спада у западнословенске језике. То је матерњи језик за више од 5 милиона људи. У уском је сродству са суседним чешким. Разлог томе је заједничка прошлост у бившој Чехословачкој. Лексички фонд обају језика је већином идентичан. Разлике се односе пре свега на гласовни систем. Словачки је настао у 10. веку у виду више дијалеката. Међутим, дуго времена је био под утицајем суседних језика. Зато је данашњи књижевни словачки добио свој облик тек у 19. веку. Тако су се могли поједноставити неки елементи у поређењу са чешким. Али многи различити дијалекти су се одржали до данас. У словачком језику се користи латинично писмо. То је језик који други словенски говорници најлакше разумеју... Могло би се рећи да је словачки нека врста међујезика у слoвенском простору. Добар разлог да се позабавите овим лепим језиком.