Рјечник

sr Прошлост 2   »   hu Múlt 2

82 [осамдесет и два]

Прошлост 2

Прошлост 2

82 [nyolcvankettő]

Múlt 2

Изаберите како желите да видите превод:   
српски мађарски Игра Више
Јеси ли морао / морала звати хитну помоћ? Mu-z-j v-lt ment-t hív--d? M_____ v___ m_____ h______ M-s-á- v-l- m-n-ő- h-v-o-? -------------------------- Muszáj volt mentőt hívnod? 0
Јеси ли морао / морала звати доктора? Muszáj vo-- -z orvost h----d? M_____ v___ a_ o_____ h______ M-s-á- v-l- a- o-v-s- h-v-o-? ----------------------------- Muszáj volt az orvost hívnod? 0
Јеси ли морао / морала звати полицију? M----j-vol--a-ren-ő--é-et hí---d? M_____ v___ a r__________ h______ M-s-á- v-l- a r-n-ő-s-g-t h-v-o-? --------------------------------- Muszáj volt a rendőrséget hívnod? 0
Имате ли број телефона? Управо сам га имао / имала. Meg-a- a--e-efon---m- Az---ő---m-g-meg-olt. M_____ a t___________ A_ e____ m__ m_______ M-g-a- a t-l-f-n-z-m- A- e-ő-b m-g m-g-o-t- ------------------------------------------- Megvan a telefonszám? Az előbb még megvolt. 0
Имате ли адресу? Управо сам је имао / имала. M---a--- -ím?-Az e---b -é--me--o-t. M_____ a c___ A_ e____ m__ m_______ M-g-a- a c-m- A- e-ő-b m-g m-g-o-t- ----------------------------------- Megvan a cím? Az előbb még megvolt. 0
Имате ли план града? Управо сам га имао / имала. Me-v---a--ár--t-r---?--z e-őbb-m-g-----ol-. M_____ a v___________ A_ e____ m__ m_______ M-g-a- a v-r-s-é-k-p- A- e-ő-b m-g m-g-o-t- ------------------------------------------- Megvan a várostérkép? Az előbb még megvolt. 0
Да ли је дошао на време? Он није могао доћи на време. Po---------tt- N-m--u--tt p---o-a- -ö--i. P_______ j____ N__ t_____ p_______ j_____ P-n-o-a- j-t-? N-m t-d-t- p-n-o-a- j-n-i- ----------------------------------------- Pontosan jött? Nem tudott pontosan jönni. 0
Је ли пронашао пут? Он није могао пронаћи пут. Me--al--ta -- -ta-? -e- --dt---eg-a-á-n---z -ta-. M_________ a_ u____ N__ t____ m_________ a_ u____ M-g-a-á-t- a- u-a-? N-m t-d-a m-g-a-á-n- a- u-a-. ------------------------------------------------- Megtalálta az utat? Nem tudta megtalálni az utat. 0
Да ли те је он разумео? Он ме није могао разумети. M----t--- -é-e-- N-------tt--e-é-ten-. M________ t_____ N__ t_____ m_________ M-g-r-e-t t-g-d- N-m t-d-t- m-g-r-e-i- -------------------------------------- Megértett téged? Nem tudott megérteni. 0
Зашто ниси могао / могла доћи на време? M-ér- nem-tu---l-po--osan jö---? M____ n__ t_____ p_______ j_____ M-é-t n-m t-d-á- p-n-o-a- j-n-i- -------------------------------- Miért nem tudtál pontosan jönni? 0
Зашто ниси могао / могла пронаћи пут? Miér- n-m---d--d -e-t-lál---a--u-at? M____ n__ t_____ m_________ a_ u____ M-é-t n-m t-d-a- m-g-a-á-n- a- u-a-? ------------------------------------ Miért nem tudtad megtalálni az utat? 0
Зашто га ниси могао / могла разумети? Miér- -em-t----d-őt---gér----? M____ n__ t_____ ő_ m_________ M-é-t n-m t-d-a- ő- m-g-r-e-i- ------------------------------ Miért nem tudtad őt megérteni? 0
Ја нисам могао / могла доћи на време, јер није било аутобуса. Nem ---tam-p-n-os----ön--,-m-rt --m -ött b-s-. N__ t_____ p_______ j_____ m___ n__ j___ b____ N-m t-d-a- p-n-o-a- j-n-i- m-r- n-m j-t- b-s-. ---------------------------------------------- Nem tudtam pontosan jönni, mert nem jött busz. 0
Ја нисам могао / могла пронаћи пут, јер нисам имао / имала план града. N-- -ud-a--meg-alá--i -- u--t,-me-- --m---l- v-r-st--képem. N__ t_____ m_________ a_ u____ m___ n__ v___ v_____________ N-m t-d-a- m-g-a-á-n- a- u-a-, m-r- n-m v-l- v-r-s-é-k-p-m- ----------------------------------------------------------- Nem tudtam megtalálni az utat, mert nem volt várostérképem. 0
Ја га нисам могао / могла разумети, јер је музика била прегласна. Ne--tu-t-m ----rte-----ert ol----h--g-s v----- --ne. N__ t_____ m_________ m___ o____ h_____ v___ a z____ N-m t-d-a- m-g-r-e-i- m-r- o-y-n h-n-o- v-l- a z-n-. ---------------------------------------------------- Nem tudtam megérteni, mert olyan hangos volt a zene. 0
Ја сам морао / морала узети такси. Muszáj ---t-e-y t-xit hív-o-. M_____ v___ e__ t____ h______ M-s-á- v-l- e-y t-x-t h-v-o-. ----------------------------- Muszáj volt egy taxit hívnom. 0
Ја сам морао / морала купити план града. M--z-j-v-l----- -----t-r-é-et v-s---lno-. M_____ v___ e__ v____________ v__________ M-s-á- v-l- e-y v-r-s-é-k-p-t v-s-r-l-o-. ----------------------------------------- Muszáj volt egy várostérképet vásárolnom. 0
Ја сам морао / морала искључити радио. Ki --ll--t--apcs---o- -----i-t. K_ k______ k_________ a r______ K- k-l-e-t k-p-s-l-o- a r-d-ó-. ------------------------------- Ki kellett kapcsolnom a rádiót. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + мађарски (1-100) МП3 мађарски (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Много је боље учити језик у иностранству!

Одрасли уче језике теже од деце. Њихов мозак је у потпуности развијен. Зато му је теже да успостави нову мрежу. Одрасли ипак још увек успешно могу учити језике. Најбоље је да отпутују у иностранство и ту уче страни језик. Страни језик се најбоље учи у иностранству. Ово је познато сваком ко је похађао језичке курсеве у иностранству. Језик се учи боље у природном окружењу. Једна нова студија је дошла до интересантног закључка. Показала је да се у иностранству језик учи и другачије! Мозак је у стању да страни језик обрађује као и матерњи. Научници су дуго времена веровали да је у питању различит процес учења. Један експеримент изгледа да је ово и доказао. Групи испитаника наложено је да учи један непостојећи језик. Део испитаника ишао је редовно на наставу. Други га је учио у ситуацији симулираног иностранства. Ови испитаници морали су се оријентисати у непознатој околини. Сви са којима су дошли у контакт говорили су поменутим језиком. Значи: испитаници ове групе нису били типични ученици језика. Припадали су једној непознатој групи људи која је говорила овим језиком. На тај начин су били принуђени да се сналазе уз помоћ новог језика. После извесног времена, испитаници су били подвргнути тесту. Обе групе показале су једнако добро познавање новог језика. Али њихов мозак је обрађивао језик на сасвим другачији начин. Мозак оних који су учили у иностранству показивао је запањујуће активности. Прерађивао је граматику датог језика као да је у питању нјихов матерњи језик. Механизми су били идентични онима који се појављују код оних који говоре матерњи језик. Одмор на којем ћете учити страни језик најлепши је и најефикаснији облик учења!