Рјечник

sr Прошлост 2   »   sl Preteklost 2

82 [осамдесет и два]

Прошлост 2

Прошлост 2

82 [dvainosemdeset]

Preteklost 2

Изаберите како желите да видите превод:   
српски словеначки Игра Више
Јеси ли морао / морала звати хитну помоћ? Ali-si -oral(-)-p--l-c-ti --šil--? A__ s_ m_______ p________ r_______ A-i s- m-r-l-a- p-k-i-a-i r-š-l-a- ---------------------------------- Ali si moral(a) poklicati rešilca? 0
Јеси ли морао / морала звати доктора? A-i-si mora---)--o-l-ca-i z-r-v-i--? A__ s_ m_______ p________ z_________ A-i s- m-r-l-a- p-k-i-a-i z-r-v-i-a- ------------------------------------ Ali si moral(a) poklicati zdravnika? 0
Јеси ли морао / морала звати полицију? Al- -i--o-al(a--po--i-at- p--i-i-o? A__ s_ m_______ p________ p________ A-i s- m-r-l-a- p-k-i-a-i p-l-c-j-? ----------------------------------- Ali si moral(a) poklicati policijo? 0
Имате ли број телефона? Управо сам га имао / имала. A-- -mat- -e-ef-ns-o--tev-------r-v--r-se- -- še i-el-a-. A__ i____ t_________ š________ P______ s__ j_ š_ i_______ A-i i-a-e t-l-f-n-k- š-e-i-k-? P-a-k-r s-m j- š- i-e-(-)- --------------------------------------------------------- Ali imate telefonsko številko? Pravkar sem jo še imel(a). 0
Имате ли адресу? Управо сам је имао / имала. Al--im-te-nasl-v? P-avk-r--e--g- -- -mel(a-. A__ i____ n______ P______ s__ g_ š_ i_______ A-i i-a-e n-s-o-? P-a-k-r s-m g- š- i-e-(-)- -------------------------------------------- Ali imate naslov? Pravkar sem ga še imel(a). 0
Имате ли план града? Управо сам га имао / имала. A-- ---te-n-čr- ---t-? -ravka- -em--a-----me-(--. A__ i____ n____ m_____ P______ s__ g_ š_ i_______ A-i i-a-e n-č-t m-s-a- P-a-k-r s-m g- š- i-e-(-)- ------------------------------------------------- Ali imate načrt mesta? Pravkar sem ga še imel(a). 0
Да ли је дошао на време? Он није могао доћи на време. Je-pri-el--o--o--O--n- -o-e---ri-i -r---č-s--. J_ p_____ t_____ O_ n_ m____ p____ p__________ J- p-i-e- t-č-o- O- n- m-g-l p-i-i p-a-o-a-n-. ---------------------------------------------- Je prišel točno? On ni mogel priti pravočasno. 0
Је ли пронашао пут? Он није могао пронаћи пут. J--na--- ---?--i --g-l na--i p-ti. J_ n____ p___ N_ m____ n____ p____ J- n-š-l p-t- N- m-g-l n-j-i p-t-. ---------------------------------- Je našel pot? Ni mogel najti poti. 0
Да ли те је он разумео? Он ме није могао разумети. Te--- r------?-Ni--- ---el r-z-me-i. T_ j_ r_______ N_ m_ m____ r________ T- j- r-z-m-l- N- m- m-g-l r-z-m-t-. ------------------------------------ Te je razumel? Ni me mogel razumeti. 0
Зашто ниси могао / могла доћи на време? Z--a- --s- -oge--(mog-a--pr-ti----n-? Z____ n___ m____ (______ p____ t_____ Z-k-j n-s- m-g-l (-o-l-) p-i-i t-č-o- ------------------------------------- Zakaj nisi mogel (mogla) priti točno? 0
Зашто ниси могао / могла пронаћи пут? Za--j -is- -o--l (mog--) n-j-i po-i? Z____ n___ m____ (______ n____ p____ Z-k-j n-s- m-g-l (-o-l-) n-j-i p-t-? ------------------------------------ Zakaj nisi mogel (mogla) najti poti? 0
Зашто га ниси могао / могла разумети? Zakaj -- nis- --ge- -mo-l---r-zumet-? Z____ g_ n___ m____ (______ r________ Z-k-j g- n-s- m-g-l (-o-l-) r-z-m-t-? ------------------------------------- Zakaj ga nisi mogel (mogla) razumeti? 0
Ја нисам могао / могла доћи на време, јер није било аутобуса. Ni--m m--e---mog-a----i-i t-čno, k-- n---ozil ------av-ob--. N____ m____ (______ p____ t_____ k__ n_ v____ n____ a_______ N-s-m m-g-l (-o-l-) p-i-i t-č-o- k-r n- v-z-l n-b-n a-t-b-s- ------------------------------------------------------------ Nisem mogel (mogla) priti točno, ker ni vozil noben avtobus. 0
Ја нисам могао / могла пронаћи пут, јер нисам имао / имала план града. N-s-m m--e--(mo--a- -ajt- ---i--k-r--is-- --e-(a---ač--a mest-. N____ m____ (______ n____ p____ k__ n____ i______ n_____ m_____ N-s-m m-g-l (-o-l-) n-j-i p-t-, k-r n-s-m i-e-(-) n-č-t- m-s-a- --------------------------------------------------------------- Nisem mogel (mogla) najti poti, ker nisem imel(a) načrta mesta. 0
Ја га нисам могао / могла разумети, јер је музика била прегласна. N---m -a -o--l-(---l---ra-u-e--, k-r je b-l- g-as-a-t--o -l--na. N____ g_ m____ (______ r________ k__ j_ b___ g_____ t___ g______ N-s-m g- m-g-l (-o-l-) r-z-m-t-, k-r j- b-l- g-a-b- t-k- g-a-n-. ---------------------------------------------------------------- Nisem ga mogel (mogla) razumeti, ker je bila glasba tako glasna. 0
Ја сам морао / морала узети такси. M-r-l----s-- -ze-- -ak--. M_______ s__ v____ t_____ M-r-l-a- s-m v-e-i t-k-i- ------------------------- Moral(a) sem vzeti taksi. 0
Ја сам морао / морала купити план града. M-ral(-- -em-----ti--a--t ----a. M_______ s__ k_____ n____ m_____ M-r-l-a- s-m k-p-t- n-č-t m-s-a- -------------------------------- Moral(a) sem kupiti načrt mesta. 0
Ја сам морао / морала искључити радио. Mor----- --m-i-k-----i-r--i-. M_______ s__ i________ r_____ M-r-l-a- s-m i-k-o-i-i r-d-o- ----------------------------- Moral(a) sem izklopiti radio. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + словеначки (1-100) МП3 словеначки (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Много је боље учити језик у иностранству!

Одрасли уче језике теже од деце. Њихов мозак је у потпуности развијен. Зато му је теже да успостави нову мрежу. Одрасли ипак још увек успешно могу учити језике. Најбоље је да отпутују у иностранство и ту уче страни језик. Страни језик се најбоље учи у иностранству. Ово је познато сваком ко је похађао језичке курсеве у иностранству. Језик се учи боље у природном окружењу. Једна нова студија је дошла до интересантног закључка. Показала је да се у иностранству језик учи и другачије! Мозак је у стању да страни језик обрађује као и матерњи. Научници су дуго времена веровали да је у питању различит процес учења. Један експеримент изгледа да је ово и доказао. Групи испитаника наложено је да учи један непостојећи језик. Део испитаника ишао је редовно на наставу. Други га је учио у ситуацији симулираног иностранства. Ови испитаници морали су се оријентисати у непознатој околини. Сви са којима су дошли у контакт говорили су поменутим језиком. Значи: испитаници ове групе нису били типични ученици језика. Припадали су једној непознатој групи људи која је говорила овим језиком. На тај начин су били принуђени да се сналазе уз помоћ новог језика. После извесног времена, испитаници су били подвргнути тесту. Обе групе показале су једнако добро познавање новог језика. Али њихов мозак је обрађивао језик на сасвим другачији начин. Мозак оних који су учили у иностранству показивао је запањујуће активности. Прерађивао је граматику датог језика као да је у питању нјихов матерњи језик. Механизми су били идентични онима који се појављују код оних који говоре матерњи језик. Одмор на којем ћете учити страни језик најлепши је и најефикаснији облик учења!