Рјечник

sr Присвојне заменице 2   »   hy անձնական դերանուններ 2

67 [шездесет и седам]

Присвојне заменице 2

Присвојне заменице 2

67 [վաթսունյոթ]

67 [vat’sunyot’]

անձնական դերանուններ 2

andznakan deranunner 2

Изаберите како желите да видите превод:   
српски јерменски Игра Више
наочале ա-ն-ց ա____ ա-ն-ց ----- ակնոց 0
a-n-ts’ a______ a-n-t-’ ------- aknots’
Он је заборавио своје наочале. Նա ի---կ---ը---ռացել -: Ն_ ի_ ա_____ մ______ է_ Ն- ի- ա-ն-ց- մ-ռ-ց-լ է- ----------------------- Նա իր ակնոցը մոռացել է: 0
N- -- a---t--y ---ra-s’y---e N_ i_ a_______ m__________ e N- i- a-n-t-’- m-r-a-s-y-l e ---------------------------- Na ir aknots’y morrats’yel e
Ма где су му наочале? Որ-ե-- - --- ա---ցը: Ո_____ է ն__ ա______ Ո-տ-՞- է ն-ա ա-ն-ց-: -------------------- Որտե՞ղ է նրա ակնոցը: 0
Vor--՞g- e--r- -kno---y V_______ e n__ a_______ V-r-e-g- e n-a a-n-t-’- ----------------------- Vorte՞gh e nra aknots’y
сат ժ-մ-ց---ց ժ________ ժ-մ-ց-ւ-ց --------- ժամացույց 0
z-ama-s--yt-’ z____________ z-a-a-s-u-t-’ ------------- zhamats’uyts’
Његов сат је покварен. Ն-ա ժամաց--յց--չացե---: Ն__ ժ________ փ_____ է_ Ն-ա ժ-մ-ց-ւ-ց փ-ա-ե- է- ----------------------- Նրա ժամացույց փչացել է: 0
N-- zha-at--u--s’-p-c--at-’-el e N__ z____________ p___________ e N-a z-a-a-s-u-t-’ p-c-’-t-’-e- e -------------------------------- Nra zhamats’uyts’ p’ch’ats’yel e
Сат виси на зиду. Ժ-մացո-յցը---խվ-ծ - --տից: Ժ_________ կ_____ է պ_____ Ժ-մ-ց-ւ-ց- կ-խ-ա- է պ-տ-ց- -------------------------- Ժամացույցը կախված է պատից: 0
Zh--ats----s’y-k-k-vats-e p-t-t-’ Z_____________ k_______ e p______ Z-a-a-s-u-t-’- k-k-v-t- e p-t-t-’ --------------------------------- Zhamats’uyts’y kakhvats e patits’
пасош ա-ձ-ա-իր ա_______ ա-ձ-ա-ի- -------- անձնագիր 0
an-z--g-r a________ a-d-n-g-r --------- andznagir
Он је изгубио свој пасош. Նա-կո-ցրե--- ի- ա---ագ---: Ն_ կ______ է ի_ ա_________ Ն- կ-ր-ր-լ է ի- ա-ձ-ա-ի-ը- -------------------------- Նա կորցրել է իր անձնագիրը: 0
Na --rts’-e- e-ir an-z-a--ry N_ k________ e i_ a_________ N- k-r-s-r-l e i- a-d-n-g-r- ---------------------------- Na korts’rel e ir andznagiry
Где је онда његов пасош? Որտե-ղ-է ն-ա անձ--գ-ր-: Ո_____ է ն__ ա_________ Ո-տ-՞- է ն-ա ա-ձ-ա-ի-ը- ----------------------- Որտե՞ղ է նրա անձնագիրը: 0
V--t--g- e--r--a-d--a--ry V_______ e n__ a_________ V-r-e-g- e n-a a-d-n-g-r- ------------------------- Vorte՞gh e nra andznagiry
они – њихов / њихова / њихово նա - -ր ն_ - ի_ ն- - ի- ------- նա - իր 0
n--- ir n_ - i_ n- - i- ------- na - ir
Деца не могу наћи њихове родитеље. Եր-խ-ն-ր- չեն -ա-ող----- -տ--- իրեն- ծ-ող-երի-: Ե________ չ__ կ_________ գ____ ի____ ծ_________ Ե-ե-ա-ե-ը չ-ն կ-ր-ղ-ն-ւ- գ-ն-լ ի-ե-ց ծ-ո-ն-ր-ն- ----------------------------------------------- Երեխաները չեն կարողանում գտնել իրենց ծնողներին: 0
Yer-khan-r- ------ k---ghan-m g-ne---re-t---------ne--n Y__________ c_____ k_________ g____ i______ t__________ Y-r-k-a-e-y c-’-e- k-r-g-a-u- g-n-l i-e-t-’ t-n-g-n-r-n ------------------------------------------------------- Yerekhanery ch’yen karoghanum gtnel irents’ tsnoghnerin
Али ето долазе њихови родитељи! Ահա --լիս--ն ն-անց-ծնող----: Ա__ գ____ ե_ ն____ ծ________ Ա-ա գ-լ-ս ե- ն-ա-ց ծ-ո-ն-ր-: ---------------------------- Ահա գալիս են նրանց ծնողները: 0
A----al-s---n-------’ -s---hn-ry A__ g____ y__ n______ t_________ A-a g-l-s y-n n-a-t-’ t-n-g-n-r- -------------------------------- Aha galis yen nrants’ tsnoghnery
Ви – Ваш / Ваша / Ваше Դ--- - Ձ-ր Դ___ - Ձ__ Դ-ւ- - Ձ-ր ---------- Դուք - Ձեր 0
Du---- -zer D___ - D___ D-k- - D-e- ----------- Duk’ - Dzer
Какво је било Ваше путовање, господине Милер? Ի---ես -- -եր--ամ-որդ-----ւն-- պ-ր-- --ուլլեր: Ի_____ է_ Ձ__ ճ_______________ պ____ Մ________ Ի-չ-ե- է- Ձ-ր ճ-մ-ո-դ-ւ-յ-ւ-ը- պ-ր-ն Մ-ո-լ-ե-: ---------------------------------------------- Ինչպես էր Ձեր ճամբորդությունը, պարոն Մյուլլեր: 0
In-h-p-s ---Dze- c--m-ordut----y----r-n Myu-ler I_______ e_ D___ c_______________ p____ M______ I-c-’-e- e- D-e- c-a-b-r-u-’-u-y- p-r-n M-u-l-r ----------------------------------------------- Inch’pes er Dzer chambordut’yuny, paron Myuller
Где је Ваша жена, господине Милер? Որ---ղ --Ձ-ր-կի-ը, -ար-ն-Մ--ւ--ե-: Ո_____ է Ձ__ կ____ պ____ Մ________ Ո-տ-՞- է Ձ-ր կ-ն-, պ-ր-ն Մ-ո-լ-ե-: ---------------------------------- Որտե՞ղ է Ձեր կինը, պարոն Մյուլլեր: 0
V-rt-՞-- -----r k-ny, pa-o------ler V_______ e D___ k____ p____ M______ V-r-e-g- e D-e- k-n-, p-r-n M-u-l-r ----------------------------------- Vorte՞gh e Dzer kiny, paron Myuller
Ви – Ваш / Ваша / Ваше Դու- - Ձ-ր Դ___ - Ձ__ Դ-ւ- - Ձ-ր ---------- Դուք - Ձեր 0
D--- - Dz-r D___ - D___ D-k- - D-e- ----------- Duk’ - Dzer
Какво је било Ваше путовање, госпођо Шмидт? Ին---՞- էր Ձ-- ճ---որդու-յ-ւն-- --կ-- -մ--: Ի______ է_ Ձ__ ճ_______________ տ____ Շ____ Ի-չ-ե-ս է- Ձ-ր ճ-մ-ո-դ-ւ-յ-ւ-ը- տ-կ-ն Շ-ի-: ------------------------------------------- Ինչպե՞ս էր Ձեր ճամբորդությունը, տիկին Շմիդ: 0
Inch--e----- Dz-r c-am--r-ut’-u-y- tikin ----d I________ e_ D___ c_______________ t____ S____ I-c-’-e-s e- D-e- c-a-b-r-u-’-u-y- t-k-n S-m-d ---------------------------------------------- Inch’pe՞s er Dzer chambordut’yuny, tikin Shmid
Где је Ваш муж, госпођо Шмидт? Որ-ե՞- - Ձ-ր--մ-ւսինը,-տի----Շմի-: Ո_____ է Ձ__ ա________ տ____ Շ____ Ո-տ-՞- է Ձ-ր ա-ո-ս-ն-, տ-կ-ն Շ-ի-: ---------------------------------- Որտե՞ղ է Ձեր ամուսինը, տիկին Շմիդ: 0
Vo------ -----r --us---,-tikin----id V_______ e D___ a_______ t____ S____ V-r-e-g- e D-e- a-u-i-y- t-k-n S-m-d ------------------------------------ Vorte՞gh e Dzer amusiny, tikin Shmid

Генетска мутација омогућава говор

Човек је једино живо биће које поседује моћ говора. Овим се разликује од животиња и биљака. Разуме се да и биљке и животиње комуницирају једне с другима. Ипак, у питању није језик компликованих слогова. Али зашто човек може говорити? Да би могли да говоримо, неопходно је да имамо одређене органске карактеристике. На ове карактеристике наилазимо само код човека. Али не разуме се само по себи да их је он развио. . У еволуцији се ништа не догађа без разлога. У једном тренутку човек је почео да говори. У ком тренутку тачно се не зна. Мора бити да се догодило нешто што је човеку подарило моћ говора. Научници верују да је за ово била одговорна извесна генетска мутација. Антрополози су упоређивали генетски код различитих живих бића. Познато је да један одређени ген условљава говор. Људи код којих је овај ген оштећен имају проблема са говором. Такви људи нису у стању да се добро изразе, а теже им је и да разумеју речи. Овај ген испитиван је код човека, мајмуна и миша. Код човека и шимпанзе је врло сличан. Изузетак су две мале разлике. Ове разлике најбоље се примећују у мозгу. Заједно са другим генима утичу на одређене мождане функције. Зато човек може говорити, а мајмун не. Али, тиме загонетка људског говора још није решена. Јер генетска мутација није довољна да се говори. Научници су варијанту људског гена имплантирали мишевима. Мишеви захваљујући томе ипак нису проговорили. Ипак, њихово цијукање звучало је другачије!