Рјечник

sr Активности на годишњем одмору   »   hy Vacation activities

48 [четрдесет и осам]

Активности на годишњем одмору

Активности на годишњем одмору

48 [քառասունութ]

48 [k’arrasunut’]

Vacation activities

[aktiv ardzakurd]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски јерменски Игра Више
Је ли плажа чиста? Լ-ղ-փը մաք-ւր է: Լողափը մաքուր է: Լ-ղ-փ- մ-ք-ւ- է- ---------------- Լողափը մաքուր է: 0
Log-ap’--mak’-r e Loghap’y mak’ur e L-g-a-’- m-k-u- e ----------------- Loghap’y mak’ur e
Може ли се тамо купати? Կա-ո՞- են- այ-տ-ղ---ղալ: Կարո՞ղ ենք այնտեղ լողալ: Կ-ր-՞- ե-ք ա-ն-ե- լ-ղ-լ- ------------------------ Կարո՞ղ ենք այնտեղ լողալ: 0
K-r--gh y-nk’--y---gh--o-hal Karo՞gh yenk’ ayntegh loghal K-r-՞-h y-n-’ a-n-e-h l-g-a- ---------------------------- Karo՞gh yenk’ ayntegh loghal
Није ли опасно тамо се купати? Վտ----վ---- ա--տ-ղ լ--ալ-: Վտանգավոր է այնտեղ լողալը: Վ-ա-գ-վ-ր է ա-ն-ե- լ-ղ-լ-: -------------------------- Վտանգավոր է այնտեղ լողալը: 0
V-angav-r---a-n---h--o-haly Vtangavor e ayntegh loghaly V-a-g-v-r e a-n-e-h l-g-a-y --------------------------- Vtangavor e ayntegh loghaly
Може ли се овде изнајмити сунцобран? Կար---- է ա-ս--ղ--ո-ա-ո--վա--ե-: Կարելի՞ է այստեղ հովանոց վարձել: Կ-ր-լ-՞ է ա-ս-ե- հ-վ-ն-ց վ-ր-ե-: -------------------------------- Կարելի՞ է այստեղ հովանոց վարձել: 0
Ka-eli- e------g------n--s’-va----l Kareli՞ e aystegh hovanots’ vardzel K-r-l-՞ e a-s-e-h h-v-n-t-’ v-r-z-l ----------------------------------- Kareli՞ e aystegh hovanots’ vardzel
Може ли се овде изнајмити лежаљка? Կա----՞-է-ա---ե--պ-ռկե-------ա---լ: Կարելի՞ է այստեղ պառկելաթոռ վարձել: Կ-ր-լ-՞ է ա-ս-ե- պ-ռ-ե-ա-ո- վ-ր-ե-: ----------------------------------- Կարելի՞ է այստեղ պառկելաթոռ վարձել: 0
K--eli- - ---te-- p-rrkel--’vor- va--zel Kareli՞ e aystegh parrkelat’vorr vardzel K-r-l-՞ e a-s-e-h p-r-k-l-t-v-r- v-r-z-l ---------------------------------------- Kareli՞ e aystegh parrkelat’vorr vardzel
Може ли се овде изнајмити чамац? Հ-ա--վո-ր-- ա--տե--ն--ա- վ--ձ-լ: Հնարավո՞ր է այստեղ նավակ վարձել: Հ-ա-ա-ո-ր է ա-ս-ե- ն-վ-կ վ-ր-ե-: -------------------------------- Հնարավո՞ր է այստեղ նավակ վարձել: 0
Hnaravo՞r e-ays--g---a--- ---d--l Hnaravo՞r e aystegh navak vardzel H-a-a-o-r e a-s-e-h n-v-k v-r-z-l --------------------------------- Hnaravo՞r e aystegh navak vardzel
Ја бих радо сурфао / сурфала. Ես կ-ան-ա-ա-- --րֆ--գո--զ-ա---լ: Ես կցանկանայի սերֆինգով զբաղվել: Ե- կ-ա-կ-ն-յ- ս-ր-ի-գ-վ զ-ա-վ-լ- -------------------------------- Ես կցանկանայի սերֆինգով զբաղվել: 0
Y-s -t-’-nkanayi se-fin-o---b---vel Yes kts’ankanayi serfingov zbaghvel Y-s k-s-a-k-n-y- s-r-i-g-v z-a-h-e- ----------------------------------- Yes kts’ankanayi serfingov zbaghvel
Ја бих радо ронио / ронила. Ե----ա----այի -ու---լ: Ես կցանկանայի սուզվել: Ե- կ-ա-կ-ն-յ- ս-ւ-վ-լ- ---------------------- Ես կցանկանայի սուզվել: 0
Y-s-----a-ka-ay- -u-v-l Yes kts’ankanayi suzvel Y-s k-s-a-k-n-y- s-z-e- ----------------------- Yes kts’ankanayi suzvel
Ја бих радо скијао / скијала на води. Ես --ա---ն--ի-ջրա----ւ---ր-- -բա-վ--: Ես կցանկանայի ջրադահուկներով զբաղվել: Ե- կ-ա-կ-ն-յ- ջ-ա-ա-ո-կ-ե-ո- զ-ա-վ-լ- ------------------------------------- Ես կցանկանայի ջրադահուկներով զբաղվել: 0
Yes -ts-a-k-n--i-jr-dah-k--ro--zbag---l Yes kts’ankanayi jradahuknerov zbaghvel Y-s k-s-a-k-n-y- j-a-a-u-n-r-v z-a-h-e- --------------------------------------- Yes kts’ankanayi jradahuknerov zbaghvel
Може ли се изнајмити даска за сурфање? Կա--լի՞-- սե-ֆի--ի տա---կ---րձ--: Կարելի՞ է սերֆինգի տախտակ վարձել: Կ-ր-լ-՞ է ս-ր-ի-գ- տ-խ-ա- վ-ր-ե-: --------------------------------- Կարելի՞ է սերֆինգի տախտակ վարձել: 0
K-r-li՞ e-serf-n-- -----ak va--zel Kareli՞ e serfingi takhtak vardzel K-r-l-՞ e s-r-i-g- t-k-t-k v-r-z-l ---------------------------------- Kareli՞ e serfingi takhtak vardzel
Може ли се изнајмити опрема за роњење? Կարել-՞ է ջրասու--կ- հա----- -ար---: Կարելի՞ է ջրասուզակի հագուստ վարձել: Կ-ր-լ-՞ է ջ-ա-ո-զ-կ- հ-գ-ւ-տ վ-ր-ե-: ------------------------------------ Կարելի՞ է ջրասուզակի հագուստ վարձել: 0
K--el---e --a--za-i -agu-t var---l Kareli՞ e jrasuzaki hagust vardzel K-r-l-՞ e j-a-u-a-i h-g-s- v-r-z-l ---------------------------------- Kareli՞ e jrasuzaki hagust vardzel
Могу ли се изнајмити водене скије? Կ---լ-- - ջ--դ--ու- վա--ե-: Կարելի՞ է ջրադահուկ վարձել: Կ-ր-լ-՞ է ջ-ա-ա-ո-կ վ-ր-ե-: --------------------------- Կարելի՞ է ջրադահուկ վարձել: 0
K-re-i՞ e-jrad-h----ard--l Kareli՞ e jradahuk vardzel K-r-l-՞ e j-a-a-u- v-r-z-l -------------------------- Kareli՞ e jradahuk vardzel
Ја сам тек почетник. Ե--ս-սն-կ-եմ: Ես սկսնակ եմ: Ե- ս-ս-ա- ե-: ------------- Ես սկսնակ եմ: 0
Y-s sks-ak -em Yes sksnak yem Y-s s-s-a- y-m -------------- Yes sksnak yem
Ја сам просечно добар / добра. Ես ---ին---րգ--ըն-ո-նակ-ւթյուն-----ւ---: Ես միջին կարգի ընդունակություններ ունեմ: Ե- մ-ջ-ն կ-ր-ի ը-դ-ւ-ա-ո-թ-ո-ն-ե- ո-ն-մ- ---------------------------------------- Ես միջին կարգի ընդունակություններ ունեմ: 0
Ye- m-ji- k-r-i---d--a-ut--u-ne--u--m Yes mijin kargi yndunakut’yunner unem Y-s m-j-n k-r-i y-d-n-k-t-y-n-e- u-e- ------------------------------------- Yes mijin kargi yndunakut’yunner unem
Сналазим се већ с тим. Ես-դ---ավ գի-ե-: Ես դա լավ գիտեմ: Ե- դ- լ-վ գ-տ-մ- ---------------- Ես դա լավ գիտեմ: 0
Y-s d- l-v --tem Yes da lav gitem Y-s d- l-v g-t-m ---------------- Yes da lav gitem
Где је ски лифт? Որ---- --դա-ուկայի---ոպանո-ղի-: Որտե՞ղ է դահուկային ճոպանուղին: Ո-տ-՞- է դ-հ-ւ-ա-ի- ճ-պ-ն-ւ-ի-: ------------------------------- Որտե՞ղ է դահուկային ճոպանուղին: 0
V--t--gh e-dahuka-in-cho--nu-h-n Vorte՞gh e dahukayin chopanughin V-r-e-g- e d-h-k-y-n c-o-a-u-h-n -------------------------------- Vorte՞gh e dahukayin chopanughin
Имаш ли са собом скије? Դահուկները-մո՞տ--են: Դահուկները մո՞տդ են: Դ-հ-ւ-ն-ր- մ-՞-դ ե-: -------------------- Դահուկները մո՞տդ են: 0
Dahu-n-r-----t- yen Dahuknery mo՞td yen D-h-k-e-y m-՞-d y-n ------------------- Dahuknery mo՞td yen
Имаш ли обућу за скијање ту? Դահուկի կ-շի--եր- --՞-դ--ն: Դահուկի կոշիկները մո՞տդ են: Դ-հ-ւ-ի կ-շ-կ-ե-ը մ-՞-դ ե-: --------------------------- Դահուկի կոշիկները մո՞տդ են: 0
Dah----ko-hi--e-y--o՞td yen Dahuki koshiknery mo՞td yen D-h-k- k-s-i-n-r- m-՞-d y-n --------------------------- Dahuki koshiknery mo՞td yen

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Језик слика

Једна немачка пословица каже : Слика нам каже више од стотину речи. То значи да се слике врло често разумеју боље од говора. Слике такође могу боље да преносе емоције. Из тог разлога реклама употребљава много слика. Слике функционишу другачије од језика. Оне нам истовремено приказују неколико ствари и то у њиховој целокупности. То значи да цела слика постиже известан учинак. У језику се већином користи више речи. Но слике и речи иду руку под руку. Да би описали неку слику, потребне су нам речи. Али, многе текстове можемо разумети тек уз помоћ слике. Лингвисти већ дуже време проучавају однос између слика и говора. Поставља се питање да ли слике у ствари представљају један засебан језик. Ако је нешто снимљено, можемо гледати слике. Али порука филма није конкретна. Уколико једна слика треба да функционише као говор, мора бити конкретна. Што мање приказује - то је јаснија порука. Пиктограми ово одлично илуструју. То су једноставни и јасни симболи у облику сличице. Они замењују вербални језик и као такви су облик визуелне комуникације. Свакоме је познат пиктограм “забрањено пушење”. На њему је приказана цигарета прекрижена косом цртом. Захвањујући глобализацији слике добијају на значају. При томе се мора научити сликовни језик. Он се не разуме у читавом свету, мада тако многи мисле. То је зато што наше разумевање слика зависи од културе из које потичемо. Шта видимо зависи од бројних чинилаца. Према томе, неки људи не виде цигарете већ само тамне линије.
Да ли си знао?
Турски спада у породицу око 40 туркијских језика. Највећа сродност турског је с азербејџанским језиком. То је матерњи или други језик за више од 80 милиона људи. Они првенствено живе у Турској и на Балкану. Исељеници су донели турски и у Европу, Америку и Аустралију. И на турски су утицали други језици. У језичком фонду се пре свега налазе речи из арапског и француског. Пуно различитих дијалеката је одлика турског језика. Истанбулски дијалект се при томе сматра основом данашњег књижевног језика. Граматика познаје укупно шест падежа. Карактеристика турског је такође аглутинирајућа језичка структура. То значи да се граматички облици изражавају суфиксима. Редослед тих наставака је тачно утврђен, иако их може бити много. Овај принцип разликује турски од индогерманских језика.