Վ-անգ---ր----յնտեղ-լ---լը:
Վ________ է ա_____ լ______
Վ-ա-գ-վ-ր է ա-ն-ե- լ-ղ-լ-:
--------------------------
Վտանգավոր է այնտեղ լողալը: 0 Vta----o--- a-nte-h--og-a-yV________ e a______ l______V-a-g-v-r e a-n-e-h l-g-a-y---------------------------Vtangavor e ayntegh loghaly
Կար--ի- է այստեղ--ով-նո- -ա---լ:
Կ______ է ա_____ հ______ վ______
Կ-ր-լ-՞ է ա-ս-ե- հ-վ-ն-ց վ-ր-ե-:
--------------------------------
Կարելի՞ է այստեղ հովանոց վարձել: 0 Karel---e ---tegh ---an-ts’ ---d--lK______ e a______ h________ v______K-r-l-՞ e a-s-e-h h-v-n-t-’ v-r-z-l-----------------------------------Kareli՞ e aystegh hovanots’ vardzel
Կ--ելի--է-ա-ստ-ղ պ-ռ--լա-ոռ վա-ձ-լ:
Կ______ է ա_____ պ_________ վ______
Կ-ր-լ-՞ է ա-ս-ե- պ-ռ-ե-ա-ո- վ-ր-ե-:
-----------------------------------
Կարելի՞ է այստեղ պառկելաթոռ վարձել: 0 Kar-li-----y-t-gh--a---el--’---r --r---lK______ e a______ p_____________ v______K-r-l-՞ e a-s-e-h p-r-k-l-t-v-r- v-r-z-l----------------------------------------Kareli՞ e aystegh parrkelat’vorr vardzel
Я хотел бы / хотела бы покататься на водных лыжах.
Може ли се изнајмити даска за сурфање?
Կ---լի- է սեր-ի----տ--տ---վ--ձ-լ:
Կ______ է ս_______ տ_____ վ______
Կ-ր-լ-՞ է ս-ր-ի-գ- տ-խ-ա- վ-ր-ե-:
---------------------------------
Կարելի՞ է սերֆինգի տախտակ վարձել: 0 Kareli- e s---i--i -ak-tak----d-elK______ e s_______ t______ v______K-r-l-՞ e s-r-i-g- t-k-t-k v-r-z-l----------------------------------Kareli՞ e serfingi takhtak vardzel
Կա-ե-ի- է --ա--հ------րձել:
Կ______ է ջ________ վ______
Կ-ր-լ-՞ է ջ-ա-ա-ո-կ վ-ր-ե-:
---------------------------
Կարելի՞ է ջրադահուկ վարձել: 0 Kareli--e---ada-u---ardzelK______ e j_______ v______K-r-l-՞ e j-a-a-u- v-r-z-l--------------------------Kareli՞ e jradahuk vardzel
Ո---՞- է-դահո-կ--ին -ո-ան-ւ-ի-:
Ո_____ է դ_________ ճ__________
Ո-տ-՞- է դ-հ-ւ-ա-ի- ճ-պ-ն-ւ-ի-:
-------------------------------
Որտե՞ղ է դահուկային ճոպանուղին: 0 V---e՞-- e --------n-c-o-anugh-nV_______ e d________ c__________V-r-e-g- e d-h-k-y-n c-o-a-u-h-n--------------------------------Vorte՞gh e dahukayin chopanughin
Једна немачка пословица каже : Слика нам каже више од стотину речи.
То значи да се слике врло често разумеју боље од говора.
Слике такође могу боље да преносе емоције.
Из тог разлога реклама употребљава много слика.
Слике функционишу другачије од језика.
Оне нам истовремено приказују неколико ствари и то у њиховој целокупности.
То значи да цела слика постиже известан учинак.
У језику се већином користи више речи.
Но слике и речи иду руку под руку.
Да би описали неку слику, потребне су нам речи.
Али, многе текстове можемо разумети тек уз помоћ слике.
Лингвисти већ дуже време проучавају однос између слика и говора.
Поставља се питање да ли слике у ствари представљају један засебан језик.
Ако је нешто снимљено, можемо гледати слике.
Али порука филма није конкретна.
Уколико једна слика треба да функционише као говор, мора бити конкретна.
Што мање приказује - то је јаснија порука.
Пиктограми ово одлично илуструју.
То су једноставни и јасни симболи у облику сличице.
Они замењују вербални језик и као такви су облик визуелне комуникације.
Свакоме је познат пиктограм “забрањено пушење”.
На њему је приказана цигарета прекрижена косом цртом.
Захвањујући глобализацији слике добијају на значају.
При томе се мора научити сликовни језик.
Он се не разуме у читавом свету, мада тако многи мисле.
То је зато што наше разумевање слика зависи од културе из које потичемо.
Шта видимо зависи од бројних чинилаца.
Према томе, неки људи не виде цигарете већ само тамне линије.
Да ли си знао?
Турски спада у породицу око 40 туркијских језика.
Највећа сродност турског је с азербејџанским језиком.
То је матерњи или други језик за више од 80 милиона људи.
Они првенствено живе у Турској и на Балкану.
Исељеници су донели турски и у Европу, Америку и Аустралију.
И на турски су утицали други језици.
У језичком фонду се пре свега налазе речи из арапског и француског.
Пуно различитих дијалеката је одлика турског језика.
Истанбулски дијалект се при томе сматра основом данашњег књижевног језика.
Граматика познаје укупно шест падежа.
Карактеристика турског је такође аглутинирајућа језичка структура.
То значи да се граматички облици изражавају суфиксима.
Редослед тих наставака је тачно утврђен, иако их може бити много.
Овај принцип разликује турски од индогерманских језика.