Рјечник

sr Придеви 3   »   hy ածականներ 3

80 [осамдесет]

Придеви 3

Придеви 3

80 [ութանասուն]

80 [ut’anasun]

ածականներ 3

atsakanner 3

Изаберите како желите да видите превод:   
српски јерменски Игра Више
Она има пса. Ն---ո-ն -ւն-: Ն_ շ___ ո____ Ն- շ-ւ- ո-ն-: ------------- Նա շուն ունի: 0
Na-s-un --i N_ s___ u__ N- s-u- u-i ----------- Na shun uni
Пас је велик. Շու-ը մեծ--: Շ____ մ__ է_ Շ-ւ-ը մ-ծ է- ------------ Շունը մեծ է: 0
Sh----m-t- e S____ m___ e S-u-y m-t- e ------------ Shuny mets e
Она има великог пса. Նա մեծ---ւ- ո---: Ն_ մ__ շ___ ո____ Ն- մ-ծ շ-ւ- ո-ն-: ----------------- Նա մեծ շուն ունի: 0
Na-m-----hu- --i N_ m___ s___ u__ N- m-t- s-u- u-i ---------------- Na mets shun uni
Она има кућу. Ն- --ւ---ւնի: Ն_ տ___ ո____ Ն- տ-ւ- ո-ն-: ------------- Նա տուն ունի: 0
Na tun u-i N_ t__ u__ N- t-n u-i ---------- Na tun uni
Кућа је мала. Տու-- փոքր--: Տ____ փ___ է_ Տ-ւ-ը փ-ք- է- ------------- Տունը փոքր է: 0
T----p’vok’--e T___ p______ e T-n- p-v-k-r e -------------- Tuny p’vok’r e
Она има малу кућу. Ն--փ--- տ--- -ւն-: Ն_ փ___ տ___ ո____ Ն- փ-ք- տ-ւ- ո-ն-: ------------------ Նա փոքր տուն ունի: 0
Na-p’vo-’r tun-u-i N_ p______ t__ u__ N- p-v-k-r t-n u-i ------------------ Na p’vok’r tun uni
Он станује у хотелу. Նա-հյ-ւ-անոցու--- ա--ո-մ: Ն_ հ___________ է ա______ Ն- հ-ո-ր-ն-ց-ւ- է ա-ր-ւ-: ------------------------- Նա հյուրանոցում է ապրում: 0
Na-hy-r---t--u----a--um N_ h___________ e a____ N- h-u-a-o-s-u- e a-r-m ----------------------- Na hyuranots’um e aprum
Хотел је јефтин. Հյ--րա------ժա- է: Հ_________ է___ է_ Հ-ո-ր-ն-ց- է-ա- է- ------------------ Հյուրանոցը էժան է: 0
Hy--ano-----ezh---e H__________ e____ e H-u-a-o-s-y e-h-n e ------------------- Hyuranots’y ezhan e
Он станује у јефтином хотелу. Ն- ---ու- ----ան---ուր--ոց---: Ն_ ա_____ է է___ հ____________ Ն- ա-ր-ւ- է է-ա- հ-ո-ր-ն-ց-ւ-: ------------------------------ Նա ապրում է էժան հյուրանոցում: 0
N--a---m-e -z--n-h---an-t--um N_ a____ e e____ h___________ N- a-r-m e e-h-n h-u-a-o-s-u- ----------------------------- Na aprum e ezhan hyuranots’um
Он има ауто. Ն- --ք----ո--ի: Ն_ մ_____ ո____ Ն- մ-ք-ն- ո-ն-: --------------- Նա մեքենա ունի: 0
Na--e----n--u-i N_ m_______ u__ N- m-k-y-n- u-i --------------- Na mek’yena uni
Ауто је скупо. Մ---նա- ---կ-է: Մ______ թ___ է_ Մ-ք-ն-ն թ-ն- է- --------------- Մեքենան թանկ է: 0
Me---e-a--t-a-k-e M________ t____ e M-k-y-n-n t-a-k e ----------------- Mek’yenan t’ank e
Он има скупо ауто. Նա -ա---մեք-ն- ու--: Ն_ թ___ մ_____ ո____ Ն- թ-ն- մ-ք-ն- ո-ն-: -------------------- Նա թանկ մեքենա ունի: 0
N- --a-- mek’-e-- uni N_ t____ m_______ u__ N- t-a-k m-k-y-n- u-i --------------------- Na t’ank mek’yena uni
Он чита роман. Ն- --պ-է-կ-ր---մ: Ն_ վ__ է կ_______ Ն- վ-պ է կ-ր-ո-մ- ----------------- Նա վեպ է կարդում: 0
Na-ve---------m N_ v__ e k_____ N- v-p e k-r-u- --------------- Na vep e kardum
Роман је досадан. Վ-պ- ձ-ն--ա---է: Վ___ ձ_______ է_ Վ-պ- ձ-ն-ր-լ- է- ---------------- Վեպը ձանձրալի է: 0
Ve-y-d-a--zr--i e V___ d_________ e V-p- d-a-d-r-l- e ----------------- Vepy dzandzrali e
Он чита досадан роман. Նա մի ձ--ձ---ի վե----կա-դո--: Ն_ մ_ ձ_______ վ__ է կ_______ Ն- մ- ձ-ն-ր-լ- վ-պ է կ-ր-ո-մ- ----------------------------- Նա մի ձանձրալի վեպ է կարդում: 0
Na mi --andzra-- -ep ----rd-m N_ m_ d_________ v__ e k_____ N- m- d-a-d-r-l- v-p e k-r-u- ----------------------------- Na mi dzandzrali vep e kardum
Она гледа филм. Նա--ի-մ-է-ն--ու-: Ն_ ֆ___ է ն______ Ն- ֆ-լ- է ն-յ-ւ-: ----------------- Նա ֆիլմ է նայում: 0
N-----m - na-um N_ f___ e n____ N- f-l- e n-y-m --------------- Na film e nayum
Филм је узбудљив. Ֆիլ-- հե-----իր--: Ֆ____ հ________ է_ Ֆ-լ-ը հ-տ-ք-ք-ր է- ------------------ Ֆիլմը հետաքրքիր է: 0
F-lm- he--k---’i--e F____ h__________ e F-l-y h-t-k-r-’-r e ------------------- Filmy hetak’rk’ir e
Она гледа узбудљив филм. Ն- մի-հետա-րքի- -իլ- է նա-ո--: Ն_ մ_ հ________ ֆ___ է ն______ Ն- մ- հ-տ-ք-ք-ր ֆ-լ- է ն-յ-ւ-: ------------------------------ Նա մի հետաքրքիր ֆիլմ է նայում: 0
N---i-het-k-r-’-- fil- --na-um N_ m_ h__________ f___ e n____ N- m- h-t-k-r-’-r f-l- e n-y-m ------------------------------ Na mi hetak’rk’ir film e nayum

Језик академских грађана

Језик академских грађана је један језик за себе. У употреби је током специјалних расправа. Такође се користи у академским публикацијама. Раније су постојали униформни академски језици. На европксом тлу дуго је доминирао латински. У данашње време ову функцију има енглески језик. Академски језици спадају у посебну врсту жаргона. Састоје се од многобројних специфичних термина. Њихова најзначајнија карактеристика су стандардизација и формализација. Многи су мишљења да се академици намерно изражавају неразумљиво. Нешто што је компликовано изгледа много интелигентније! Наука се, међутим, руководи истином. Зато мора користити неутралан језик. У њеном језику нема места за реторику и испразности. Ипак, има много примера претерано компликованог говора. Чини се да компликовани језик фасцинира човека! Испитивања су показала да компликованом језику поклањамо више поверења. На пример: испитаницима је наложено да одговоре на неколика питања. Требало је да се при томе одлуче за један од датих одговора. Неки одговори били су врло једноставно формулисани, док су други били компликовани. Већина испитаника одлучила се за компликоване одговоре. Нажалост, ти одговори нису имали никаквог смисла! Испитаници су били заведени језиком. Иако је садржај одговора био апсурдан, дозволили су да форма на њих остави утисак. Писати компликовано није увек уметност. Човек може научити како да једноставан контекст обавије комплексним језиком. С друге стране, објаснити компликовану ствар простим речима, прилично је тешко. Зато је понекад једноставно стварно компликовано ...