Рјечник

sr Присвојне заменице 1   »   hy անձնական դերանուններ 1

66 [шездесет и шест]

Присвојне заменице 1

Присвојне заменице 1

66 [վաթսունվեց]

66 [vat’sunvets’]

անձնական դերանուններ 1

[andznakan deranunner 1]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски јерменски Игра Више
ја – мој / моја / моје ե-----մ ե_ - ի_ ե- - ի- ------- ես - իմ 0
y-s --im y__ - i_ y-s - i- -------- yes - im
Ја не могу наћи мој кључ. Ե--իմ-բ-ն---ն-չե--գտնում: Ե_ ի_ բ______ չ__ գ______ Ե- ի- բ-ն-լ-ն չ-մ գ-ն-ւ-: ------------------------- Ես իմ բանալին չեմ գտնում: 0
Y---im----a-i- --’ye- gt-um Y__ i_ b______ c_____ g____ Y-s i- b-n-l-n c-’-e- g-n-m --------------------------- Yes im banalin ch’yem gtnum
Ја не могу наћи моју возну карту. Ե------ոմսը-չե---տ-ու-: Ե_ ի_ տ____ չ__ գ______ Ե- ի- տ-մ-ը չ-մ գ-ն-ւ-: ----------------------- Ես իմ տոմսը չեմ գտնում: 0
Yes i- --ms---h’y-m g--um Y__ i_ t____ c_____ g____ Y-s i- t-m-y c-’-e- g-n-m ------------------------- Yes im tomsy ch’yem gtnum
ти – твој / твоја / твоје դ------ո դ__ - ք_ դ-ւ - ք- -------- դու - քո 0
du ----vo d_ - k___ d- - k-v- --------- du - k’vo
Јеси ли нашао твој кључ? Դու--- -անալ----տե՞---ս: Դ__ ք_ բ______ գ____ ե__ Դ-ւ ք- բ-ն-լ-ն գ-ե-լ ե-: ------------------------ Դու քո բանալին գտե՞լ ես: 0
Du k-v- ba--lin-g---l---s D_ k___ b______ g____ y__ D- k-v- b-n-l-n g-e-l y-s ------------------------- Du k’vo banalin gte՞l yes
Јеси ли нашао твоју возну карту? Դ-ւ--ո տ--սը-գ--՞- -ս: Դ__ ք_ տ____ գ____ ե__ Դ-ւ ք- տ-մ-ը գ-ե-լ ե-: ---------------------- Դու քո տոմսը գտե՞լ ես: 0
Du---v--toms--gte-l-yes D_ k___ t____ g____ y__ D- k-v- t-m-y g-e-l y-s ----------------------- Du k’vo tomsy gte՞l yes
он – његов / његова / његово նա ----ա ն_ - ն__ ն- - ն-ա -------- նա - նրա 0
n----n-a n_ - n__ n- - n-a -------- na - nra
Знаш ли где је његов кључ? Դո- -ի-ե՞ս-նր--բանալին ---եղ -: Դ__ գ_____ ն__ բ______ ո____ է_ Դ-ւ գ-տ-՞- ն-ա բ-ն-լ-ն ո-տ-ղ է- ------------------------------- Դու գիտե՞ս նրա բանալին որտեղ է: 0
Du---t-՞s--r- b-nalin -----gh-e D_ g_____ n__ b______ v______ e D- g-t-՞- n-a b-n-l-n v-r-e-h e ------------------------------- Du gite՞s nra banalin vortegh e
Знаш ли где је његова возна карта? Դ-ւ գիտ-՞ս ն-ա տ-մսը --տեղ--: Դ__ գ_____ ն__ տ____ ո____ է_ Դ-ւ գ-տ-՞- ն-ա տ-մ-ը ո-տ-ղ է- ----------------------------- Դու գիտե՞ս նրա տոմսը որտեղ է: 0
D- git-----ra t--s- ----egh-e D_ g_____ n__ t____ v______ e D- g-t-՞- n-a t-m-y v-r-e-h e ----------------------------- Du gite՞s nra tomsy vortegh e
она – њен / њена / њено նա-- իր ն_ - ի_ ն- - ի- ------- նա - իր 0
na-- -r n_ - i_ n- - i- ------- na - ir
Њен новац је нестао. Նր--գ-ւմարը -կ-: Ն__ գ______ չ___ Ն-ա գ-ւ-ա-ը չ-ա- ---------------- Նրա գումարը չկա: 0
N-a-gumary--h’-a N__ g_____ c____ N-a g-m-r- c-’-a ---------------- Nra gumary ch’ka
Њена кредитна картица је такође нестала. Ե--ի--վ--կա--- ----ն-------: Ե_ ի_ վ_______ ք____ է_ չ___ Ե- ի- վ-ր-ա-ի- ք-ր-ն է- չ-ա- ---------------------------- Եվ իր վարկային քարտն էլ չկա: 0
Ye- ir-----a--n-k’a-tn--l-ch-ka Y__ i_ v_______ k_____ e_ c____ Y-v i- v-r-a-i- k-a-t- e- c-’-a ------------------------------- Yev ir varkayin k’artn el ch’ka
ми – наш / наша / наше մե-ք --մ-ր մ___ - մ__ մ-ն- - մ-ր ---------- մենք - մեր 0
m-n---- --r m____ - m__ m-n-’ - m-r ----------- menk’ - mer
Наш деда је болестан. Մ-ր -ապ-կը հիվա---է: Մ__ պ_____ հ_____ է_ Մ-ր պ-պ-կ- հ-վ-ն- է- -------------------- Մեր պապիկը հիվանդ է: 0
M-r -----y------d e M__ p_____ h_____ e M-r p-p-k- h-v-n- e ------------------- Mer papiky hivand e
Наша бака је здрава. Մ-ր-տատի-ը-----ջ--: Մ__ տ_____ ա____ է_ Մ-ր տ-տ-կ- ա-ո-ջ է- ------------------- Մեր տատիկը առողջ է: 0
M-r -atik--ar-o--j e M__ t_____ a______ e M-r t-t-k- a-r-g-j e -------------------- Mer tatiky arroghj e
ви – ваш / ваша / ваше դ-ւք - ձ-ր դ___ - ձ__ դ-ւ- - ձ-ր ---------- դուք - ձեր 0
d-k- ---z-r d___ - d___ d-k- - d-e- ----------- duk’ - dzer
Децо, где је ваш тата? Ո-տե-- - ձ-- -ա-րի--: Ո_____ է ձ__ հ_______ Ո-տ-՞- է ձ-ր հ-յ-ի-ը- --------------------- Որտե՞ղ է ձեր հայրիկը: 0
V-rte--- ---zer -ayriky V_______ e d___ h______ V-r-e-g- e d-e- h-y-i-y ----------------------- Vorte՞gh e dzer hayriky
Децо, где је ваша мама? Որտե-ղ-- ձ-ր մ--րի--: Ո_____ է ձ__ մ_______ Ո-տ-՞- է ձ-ր մ-յ-ի-ը- --------------------- Որտե՞ղ է ձեր մայրիկը: 0
Vorte-gh e ---- ---r--y V_______ e d___ m______ V-r-e-g- e d-e- m-y-i-y ----------------------- Vorte՞gh e dzer mayriky

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + јерменски (1-100) МП3 јерменски (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Креативан језик

Креативност је у данашње време једно веома важно својство. Сви желе да буду креативни. То је зато што се креативни људи сматрају инелигентним. И наш језик треба да буде креативан. Раније су људи настојали да говоре исправно. У данашње време човек мора бити у стању да креативно говори. Пример за то су реклама и нови медији. Они нам показују како се језиком може играти. За последњих педесет година је значај креативности умногоме порастао. Овим феноменом баве се чак и научници. Изучавањем креативних процеса баве се психолози, педагози и философи. Креативност се дефинише као способност да се створи нешто ново. На тај начин креативни говорник производи нове лингвистичке форме. Може се радити о речима или граматичким структурама. Проучавањем креативног језика лингвисти долазе до тока како се језикмења. Нови лингвистички елементи ипак нису разумљиви за свакога. Да би разумели креативни језик потребно нам је знање. Морамо знати како језик функционише. Такође морамо познавати окружење оних који овим језиком говоре. Само тада смо у могућности да разумемо ста се жели рећи. Добар пример за ово је сленг тинејџера. Деца и млади људи непрекидно измишљају нове појмове. Одраслима су често ове речи стране. Сада имамо речнике сленга тинејџера. Али они врло брзо застаревају, односно трају само једну генерацију. Ипак се креативни језик може научити! Чак се нуде и специјални курсеви у том правцу. При томе је најважније правило : активирајте свој унутрaшњи глас!