Рјечник

sr Негација 1   »   hy ժխտում 1

64 [шездесет и четири]

Негација 1

Негација 1

64 [վաթսունչորս]

64 [vat’sunch’vors]

ժխտում 1

[zhkhtum 1]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски јерменски Игра Више
Ја не разумем реч. Ես բ--- չ---հաս---ո--: Ե_ բ___ չ__ հ_________ Ե- բ-ռ- չ-մ հ-ս-ա-ո-մ- ---------------------- Ես բառը չեմ հասկանում: 0
Y-------y---’-em ---kan-m Y__ b____ c_____ h_______ Y-s b-r-y c-’-e- h-s-a-u- ------------------------- Yes barry ch’yem haskanum
Ја не разумем реченицу. Ես---խադ---ւթ--ւն--չ---հ-ս-ան-ւմ: Ե_ ն______________ չ__ հ_________ Ե- ն-խ-դ-ս-ւ-յ-ւ-ը չ-մ հ-ս-ա-ո-մ- --------------------------------- Ես նախադասությունը չեմ հասկանում: 0
Y-- -a-h----ut--un- c---em ----anum Y__ n______________ c_____ h_______ Y-s n-k-a-a-u-’-u-y c-’-e- h-s-a-u- ----------------------------------- Yes nakhadasut’yuny ch’yem haskanum
Ја не разумем значење. Ե--ի----ը չ-մ-հ-ս--ն-ւ-: Ե_ ի_____ չ__ հ_________ Ե- ի-ա-տ- չ-մ հ-ս-ա-ո-մ- ------------------------ Ես իմաստը չեմ հասկանում: 0
Yes i-a--- -h-y-m-has--num Y__ i_____ c_____ h_______ Y-s i-a-t- c-’-e- h-s-a-u- -------------------------- Yes imasty ch’yem haskanum
учитељ ուս-ւ--չ ո_______ ո-ս-ւ-ի- -------- ուսուցիչ 0
usuts-i-h’ u_________ u-u-s-i-h- ---------- usuts’ich’
Разумете ли учитеља? ՈՒ--ւ---- -ասկանու-մ-եք: Ո________ հ_________ ե__ Ո-ս-ւ-չ-ն հ-ս-ա-ո-՞- ե-: ------------------------ ՈՒսուցչին հասկանու՞մ եք: 0
Us-----h’in h-----u՞-----’ U__________ h________ y___ U-u-s-c-’-n h-s-a-u-m y-k- -------------------------- Usuts’ch’in haskanu՞m yek’
Да, добро га разумем. Ա--- ե--ն-ան -ա-------սկա-ո-մ: Ա___ ե_ ն___ լ__ ե_ հ_________ Ա-ո- ե- ն-ա- լ-վ ե- հ-ս-ա-ո-մ- ------------------------------ Այո, ես նրան լավ եմ հասկանում: 0
A-o- yes ---- --v-y-m -a---n-m A___ y__ n___ l__ y__ h_______ A-o- y-s n-a- l-v y-m h-s-a-u- ------------------------------ Ayo, yes nran lav yem haskanum
учитељица ուս-------ի ո__________ ո-ս-ւ-չ-ւ-ի ----------- ուսուցչուհի 0
us-t----’-hi u___________ u-u-s-c-’-h- ------------ usuts’ch’uhi
Разумете ли учитељицу? ՈՒ--ւցչ-ւ-ուն-հ-ս-ա--ւ՞---ք: Ո____________ հ_________ ե__ Ո-ս-ւ-չ-ւ-ո-ն հ-ս-ա-ո-՞- ե-: ---------------------------- ՈՒսուցչուհուն հասկանու՞մ եք: 0
Usut-’ch’u----h--ka-u՞m y--’ U____________ h________ y___ U-u-s-c-’-h-n h-s-a-u-m y-k- ---------------------------- Usuts’ch’uhun haskanu՞m yek’
Да, добро је разумем. Ա--- -- ---- լա---մ-հասկա-ում: Ա___ ե_ ն___ լ__ ե_ հ_________ Ա-ո- ե- ն-ա- լ-վ ե- հ-ս-ա-ո-մ- ------------------------------ Այո, ես նրան լավ եմ հասկանում: 0
A--- --s-n--- la--y---h-sk--um A___ y__ n___ l__ y__ h_______ A-o- y-s n-a- l-v y-m h-s-a-u- ------------------------------ Ayo, yes nran lav yem haskanum
људи մ--դիկ մ_____ մ-ր-ի- ------ մարդիկ 0
m-r-ik m_____ m-r-i- ------ mardik
Разумете ли људе? Ա-- մ---կա-ց-հ-ս-ա--ւ-մ -ք: Ա__ մ_______ հ_________ ե__ Ա-ս մ-ր-կ-ն- հ-ս-ա-ո-՞- ե-: --------------------------- Այս մարդկանց հասկանու՞մ եք: 0
A-s ---d---t-’---s-a--՞m -ek’ A__ m_________ h________ y___ A-s m-r-k-n-s- h-s-a-u-m y-k- ----------------------------- Ays mardkants’ haskanu՞m yek’
Не, не разумем их тако добро. Ո-, ես ն-ա-ց -ավ-չ-մ հ------ւմ: Ո__ ե_ ն____ լ__ չ__ հ_________ Ո-, ե- ն-ա-ց լ-վ չ-մ հ-ս-ա-ո-մ- ------------------------------- Ոչ, ես նրանց լավ չեմ հասկանում: 0
Vo-h’----s-----t---l-- -h-yem--as-an-m V_____ y__ n______ l__ c_____ h_______ V-c-’- y-s n-a-t-’ l-v c-’-e- h-s-a-u- -------------------------------------- Voch’, yes nrants’ lav ch’yem haskanum
пријатљица ը-կե----ի ը________ ը-կ-ր-ւ-ի --------- ընկերուհի 0
y-ker-hi y_______ y-k-r-h- -------- ynkeruhi
Имате ли пријатељицу? Ընկ---ւհի-ու---ս: Ը________ ո______ Ը-կ-ր-ւ-ի ո-ն-՞-: ----------------- Ընկերուհի ունե՞ս: 0
Y-keruh-----՞s Y_______ u____ Y-k-r-h- u-e-s -------------- Ynkeruhi une՞s
Да, имам. Այո,--- մ- ընկե-ո-------եմ: Ա___ ե_ մ_ ը________ ո_____ Ա-ո- ե- մ- ը-կ-ր-ւ-ի ո-ն-մ- --------------------------- Այո, ես մի ընկերուհի ունեմ: 0
Ay-,-y-s----yn-e-uh-----m A___ y__ m_ y_______ u___ A-o- y-s m- y-k-r-h- u-e- ------------------------- Ayo, yes mi ynkeruhi unem
кћерка դո---ր դ_____ դ-ւ-տ- ------ դուստր 0
du--r d____ d-s-r ----- dustr
Имате ли кћерку? Դ-ւստր -ւ--՞-: Դ_____ ո______ Դ-ւ-տ- ո-ն-՞-: -------------- Դուստր ունե՞ս: 0
Du--- un-՞s D____ u____ D-s-r u-e-s ----------- Dustr une՞s
Не, немам. Ո-,-ես-դու--- -ու--մ: Ո__ ե_ դ_____ չ______ Ո-, ե- դ-ւ-տ- չ-ւ-ե-: --------------------- Ոչ, ես դուստր չունեմ: 0
V----, -e- -u--r ---unem V_____ y__ d____ c______ V-c-’- y-s d-s-r c-’-n-m ------------------------ Voch’, yes dustr ch’unem

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + јерменски (1-100) МП3 јерменски (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Слепи људи ефикасније прерађују језик

Људи који не виде чују боље. Зато се и крећу брже свакодневним животом. Но слепи људи су такође у стању да боље прераде језик! До овог закључка се дошло бројним студијама. Испитаницима су пуштани текстови. У њима се говорило знатно брже. Упркос томе, слепци су текстове сасвим добро разумели. Испитаници са нормалним видом имали су знатне проблеме у разумевању изговорених реченица. Брзина говора је за њих била превелика. Један други експеримент имао је сличне резултате. Слепим испитаницима, као и онима са нормалним видом, пуштане су разне реченице. Свака реченица је делимично била манипулисана. Задња реч у реченици била је замењена бесмисленом речју. Ипитаницима је наложено да оцене реченице. Требало је да одлуче да ли реченице имају неког смисла или не. Док су на реченицама радили, мериле су им се мождане активности. У питању је било мерење можданих таласа. На основу њих могло се видети којом брзином мозак решава проблеме. Код слепих испитаника се врло брзо појавио одређени сигнал. Он је показивао да се реченице анализирају. Исти сигнал се код испитаника са нормалним видом појавио много касније. Још увек се не зна зашто слепи људи ефикасније обрађују говор. Али постоји једна теорија. Верује се да мозак слепих интензивно употребљава једно одређено подручје. У питању је подручје у којем се код људи са нормалним видом обрађују визуелни надражаји. Код слепих се овај регион не користи у ту сврху. Стога је “слободан” за обављање других задатака. Из тог разлога слепи имају већи капацитет за обраду језика.