Рјечник

sr Негација 1   »   hy ժխտում 1

64 [шездесет и четири]

Негација 1

Негација 1

64 [վաթսունչորս]

64 [vat’sunch’vors]

ժխտում 1

[zhkhtum 1]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски јерменски Игра Више
Ја не разумем реч. Ես բառը-----հ---ան---: Ե_ բ___ չ__ հ_________ Ե- բ-ռ- չ-մ հ-ս-ա-ո-մ- ---------------------- Ես բառը չեմ հասկանում: 0
Ye- b-r----h’-e----s--num Y__ b____ c_____ h_______ Y-s b-r-y c-’-e- h-s-a-u- ------------------------- Yes barry ch’yem haskanum
Ја не разумем реченицу. Ես ---ադ-սո-թյ-ւնը-չեմ --սկ--ում: Ե_ ն______________ չ__ հ_________ Ե- ն-խ-դ-ս-ւ-յ-ւ-ը չ-մ հ-ս-ա-ո-մ- --------------------------------- Ես նախադասությունը չեմ հասկանում: 0
Yes--a-hada--t--uny -h’----ha----um Y__ n______________ c_____ h_______ Y-s n-k-a-a-u-’-u-y c-’-e- h-s-a-u- ----------------------------------- Yes nakhadasut’yuny ch’yem haskanum
Ја не разумем значење. Ե---մաս-- չ-մ -աս-ան---: Ե_ ի_____ չ__ հ_________ Ե- ի-ա-տ- չ-մ հ-ս-ա-ո-մ- ------------------------ Ես իմաստը չեմ հասկանում: 0
Yes-i--sty --’ye--ha--anum Y__ i_____ c_____ h_______ Y-s i-a-t- c-’-e- h-s-a-u- -------------------------- Yes imasty ch’yem haskanum
учитељ ո-ս----չ ո_______ ո-ս-ւ-ի- -------- ուսուցիչ 0
usu-s’-c-’ u_________ u-u-s-i-h- ---------- usuts’ich’
Разумете ли учитеља? ՈՒ--ւցչ-- հա--ա--ւ՞----: Ո________ հ_________ ե__ Ո-ս-ւ-չ-ն հ-ս-ա-ո-՞- ե-: ------------------------ ՈՒսուցչին հասկանու՞մ եք: 0
Usuts’c-’in ha--anu-m y-k’ U__________ h________ y___ U-u-s-c-’-n h-s-a-u-m y-k- -------------------------- Usuts’ch’in haskanu՞m yek’
Да, добро га разумем. Ա-ո, ես--րա- լ-վ -- հա-կ-ն--մ: Ա___ ե_ ն___ լ__ ե_ հ_________ Ա-ո- ե- ն-ա- լ-վ ե- հ-ս-ա-ո-մ- ------------------------------ Այո, ես նրան լավ եմ հասկանում: 0
Ayo--ye--n--- -a---e- ------um A___ y__ n___ l__ y__ h_______ A-o- y-s n-a- l-v y-m h-s-a-u- ------------------------------ Ayo, yes nran lav yem haskanum
учитељица ո-ս-ւց-ուհի ո__________ ո-ս-ւ-չ-ւ-ի ----------- ուսուցչուհի 0
usuts-c---hi u___________ u-u-s-c-’-h- ------------ usuts’ch’uhi
Разумете ли учитељицу? ՈՒս--ցչ---ու-----կանու---եք: Ո____________ հ_________ ե__ Ո-ս-ւ-չ-ւ-ո-ն հ-ս-ա-ո-՞- ե-: ---------------------------- ՈՒսուցչուհուն հասկանու՞մ եք: 0
Us-t---h’---n --s-a---m-y-k’ U____________ h________ y___ U-u-s-c-’-h-n h-s-a-u-m y-k- ---------------------------- Usuts’ch’uhun haskanu՞m yek’
Да, добро је разумем. Այ-,-ե---ր-ն լավ ե--հա--անու-: Ա___ ե_ ն___ լ__ ե_ հ_________ Ա-ո- ե- ն-ա- լ-վ ե- հ-ս-ա-ո-մ- ------------------------------ Այո, ես նրան լավ եմ հասկանում: 0
A-o,-y-- -----la--y-m --s-a-um A___ y__ n___ l__ y__ h_______ A-o- y-s n-a- l-v y-m h-s-a-u- ------------------------------ Ayo, yes nran lav yem haskanum
људи մ-րդ-կ մ_____ մ-ր-ի- ------ մարդիկ 0
ma-dik m_____ m-r-i- ------ mardik
Разумете ли људе? Այս--ա---ա-ց-հաս-ան-ւ՞- --: Ա__ մ_______ հ_________ ե__ Ա-ս մ-ր-կ-ն- հ-ս-ա-ո-՞- ե-: --------------------------- Այս մարդկանց հասկանու՞մ եք: 0
Ay- --rd--nt-’---s-a--՞-----’ A__ m_________ h________ y___ A-s m-r-k-n-s- h-s-a-u-m y-k- ----------------------------- Ays mardkants’ haskanu՞m yek’
Не, не разумем их тако добро. Ո-- -ս նրա-ց-լավ--ե--հա---նո-մ: Ո__ ե_ ն____ լ__ չ__ հ_________ Ո-, ե- ն-ա-ց լ-վ չ-մ հ-ս-ա-ո-մ- ------------------------------- Ոչ, ես նրանց լավ չեմ հասկանում: 0
V-c--, y-- nr---s----v---’--- h---a-um V_____ y__ n______ l__ c_____ h_______ V-c-’- y-s n-a-t-’ l-v c-’-e- h-s-a-u- -------------------------------------- Voch’, yes nrants’ lav ch’yem haskanum
пријатљица ըն-եր-ւհի ը________ ը-կ-ր-ւ-ի --------- ընկերուհի 0
y--er-hi y_______ y-k-r-h- -------- ynkeruhi
Имате ли пријатељицу? Ընկե-ո--ի-ու--՞-: Ը________ ո______ Ը-կ-ր-ւ-ի ո-ն-՞-: ----------------- Ընկերուհի ունե՞ս: 0
Ynk--u-i -ne-s Y_______ u____ Y-k-r-h- u-e-s -------------- Ynkeruhi une՞s
Да, имам. Ա-ո- ես -ի--նկեր-ւհի -ւն-մ: Ա___ ե_ մ_ ը________ ո_____ Ա-ո- ե- մ- ը-կ-ր-ւ-ի ո-ն-մ- --------------------------- Այո, ես մի ընկերուհի ունեմ: 0
A-o,-y-- m- -nk--uh--u--m A___ y__ m_ y_______ u___ A-o- y-s m- y-k-r-h- u-e- ------------------------- Ayo, yes mi ynkeruhi unem
кћерка դո--տր դ_____ դ-ւ-տ- ------ դուստր 0
dustr d____ d-s-r ----- dustr
Имате ли кћерку? Դո-ս-ր ուն-՞ս: Դ_____ ո______ Դ-ւ-տ- ո-ն-՞-: -------------- Դուստր ունե՞ս: 0
D--tr-u---s D____ u____ D-s-r u-e-s ----------- Dustr une՞s
Не, немам. Ոչ,-ե- ---ստ- --ւն-մ: Ո__ ե_ դ_____ չ______ Ո-, ե- դ-ւ-տ- չ-ւ-ե-: --------------------- Ոչ, ես դուստր չունեմ: 0
V-c-’,-ye- dustr ch--nem V_____ y__ d____ c______ V-c-’- y-s d-s-r c-’-n-m ------------------------ Voch’, yes dustr ch’unem

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + јерменски (1-100) МП3 јерменски (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Слепи људи ефикасније прерађују језик

Људи који не виде чују боље. Зато се и крећу брже свакодневним животом. Но слепи људи су такође у стању да боље прераде језик! До овог закључка се дошло бројним студијама. Испитаницима су пуштани текстови. У њима се говорило знатно брже. Упркос томе, слепци су текстове сасвим добро разумели. Испитаници са нормалним видом имали су знатне проблеме у разумевању изговорених реченица. Брзина говора је за њих била превелика. Један други експеримент имао је сличне резултате. Слепим испитаницима, као и онима са нормалним видом, пуштане су разне реченице. Свака реченица је делимично била манипулисана. Задња реч у реченици била је замењена бесмисленом речју. Ипитаницима је наложено да оцене реченице. Требало је да одлуче да ли реченице имају неког смисла или не. Док су на реченицама радили, мериле су им се мождане активности. У питању је било мерење можданих таласа. На основу њих могло се видети којом брзином мозак решава проблеме. Код слепих испитаника се врло брзо појавио одређени сигнал. Он је показивао да се реченице анализирају. Исти сигнал се код испитаника са нормалним видом појавио много касније. Још увек се не зна зашто слепи људи ефикасније обрађују говор. Али постоји једна теорија. Верује се да мозак слепих интензивно употребљава једно одређено подручје. У питању је подручје у којем се код људи са нормалним видом обрађују визуелни надражаји. Код слепих се овај регион не користи у ту сврху. Стога је “слободан” за обављање других задатака. Из тог разлога слепи имају већи капацитет за обраду језика.