Рјечник

sr У пошти   »   hy At the post office

59 [педесет и девет]

У пошти

У пошти

59 [հիսունինը]

59 [hisuniny]

At the post office

[p’vostum]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски јерменски Игра Више
Где је најближа пошта? Ո----ղ-է-մ-տ--ա -ոստ-: Որտե՞ղ է մոտակա փոստը: Ո-տ-՞- է մ-տ-կ- փ-ս-ը- ---------------------- Որտե՞ղ է մոտակա փոստը: 0
V-rt-՞g-------a-- p’-os-y Vorte՞gh e motaka p’vosty V-r-e-g- e m-t-k- p-v-s-y ------------------------- Vorte՞gh e motaka p’vosty
Је ли далеко најближа пошта? Մ--ակ- փ-ս----եռ-ւ է -յստ-ղից: Մոտակա փոստը հեռու է այստեղից: Մ-տ-կ- փ-ս-ը հ-ռ-ւ է ա-ս-ե-ի-: ------------------------------ Մոտակա փոստը հեռու է այստեղից: 0
Mo--k- p----ty--erru --a----g-it-’ Motaka p’vosty herru e aysteghits’ M-t-k- p-v-s-y h-r-u e a-s-e-h-t-’ ---------------------------------- Motaka p’vosty herru e aysteghits’
Где је најближе поштанско сандуче? Ո---՞--է--ոտ--ա փ-ստ-ր--ը: Որտե՞ղ է մոտակա փոստարկղը: Ո-տ-՞- է մ-տ-կ- փ-ս-ա-կ-ը- -------------------------- Որտե՞ղ է մոտակա փոստարկղը: 0
Vor-e----- ----k------s--rk--y Vorte՞gh e motaka p’vostarkghy V-r-e-g- e m-t-k- p-v-s-a-k-h- ------------------------------ Vorte՞gh e motaka p’vostarkghy
Требам неколико поштанских маркица. Ի-ձ մ- ------ամա-ա-ի- --հար-ա---: Ինձ մի քանի նամականիշ է հարկավոր: Ի-ձ մ- ք-ն- ն-մ-կ-ն-շ է հ-ր-ա-ո-: --------------------------------- Ինձ մի քանի նամականիշ է հարկավոր: 0
Ind-----k-a-i n-ma-ani-h - -arka-or Indz mi k’ani namakanish e harkavor I-d- m- k-a-i n-m-k-n-s- e h-r-a-o- ----------------------------------- Indz mi k’ani namakanish e harkavor
За разгледницу и писмо. Մի --ց-կ--և--ամակ-------: Մի բացիկի և նամակի համար: Մ- բ-ց-կ- և ն-մ-կ- հ-մ-ր- ------------------------- Մի բացիկի և նամակի համար: 0
Mi-b-t----- y-- nama-i -a--r Mi bats’iki yev namaki hamar M- b-t-’-k- y-v n-m-k- h-m-r ---------------------------- Mi bats’iki yev namaki hamar
Колика је поштарина за Америку? Ի-նչ--ր-- փ-ս--յի--ա-ժ-------չև-Ամերիկ-: Ի՞նչ արժե փոստային արժեքը մինչև Ամերիկա: Ի-ն- ա-ժ- փ-ս-ա-ի- ա-ժ-ք- մ-ն-և Ա-ե-ի-ա- ---------------------------------------- Ի՞նչ արժե փոստային արժեքը մինչև Ամերիկա: 0
I---h- ar-he p’v-stay-n -r--ek-y--in-h-yev -----ka I՞nch’ arzhe p’vostayin arzhek’y minch’yev Amerika I-n-h- a-z-e p-v-s-a-i- a-z-e-’- m-n-h-y-v A-e-i-a -------------------------------------------------- I՞nch’ arzhe p’vostayin arzhek’y minch’yev Amerika
Колико је тежак пакет? Ծա---ց- -՞նչ--ա-րո----ւ- ---ի: Ծանրոցը ի՞նչ ծանրություն ունի: Ծ-ն-ո-ը ի-ն- ծ-ն-ո-թ-ո-ն ո-ն-: ------------------------------ Ծանրոցը ի՞նչ ծանրություն ունի: 0
T---r--s---i՞n--’ t--nr---yun-u-i Tsanrots’y i՞nch’ tsanrut’yun uni T-a-r-t-’- i-n-h- t-a-r-t-y-n u-i --------------------------------- Tsanrots’y i՞nch’ tsanrut’yun uni
Могу ли га послати ваздушном поштом? Կ-ր------ --------ա-ա--ր--վ----ա--ե-: Կարո՞ղ եմ օդային ճանապարհով ուղարկել: Կ-ր-՞- ե- օ-ա-ի- ճ-ն-պ-ր-ո- ո-ղ-ր-ե-: ------------------------------------- Կարո՞ղ եմ օդային ճանապարհով ուղարկել: 0
K-ro՞---y-m -d-y-n ch--apa-h--------k-l Karo՞gh yem odayin chanaparhov ugharkel K-r-՞-h y-m o-a-i- c-a-a-a-h-v u-h-r-e- --------------------------------------- Karo՞gh yem odayin chanaparhov ugharkel
За колико времена стиже? Ի-չ-ա-ն կ-ևի-մ-ն-և-հ-սն-: Ինչքա՞ն կտևի մինչև հասնի: Ի-չ-ա-ն կ-և- մ-ն-և հ-ս-ի- ------------------------- Ինչքա՞ն կտևի մինչև հասնի: 0
I-c--k’--n -t-v---i--h’yev h--ni Inch’k’a՞n ktevi minch’yev hasni I-c-’-’-՞- k-e-i m-n-h-y-v h-s-i -------------------------------- Inch’k’a՞n ktevi minch’yev hasni
Где могу телефонирати? Որտ----ց -արո- ե----ն--հա---: Որտեղի՞ց կարող եմ զանգահարել: Ո-տ-ղ-՞- կ-ր-ղ ե- զ-ն-ա-ա-ե-: ----------------------------- Որտեղի՞ց կարող եմ զանգահարել: 0
V--t--hi---- k--o-- y-m z---a--r-l Vorteghi՞ts’ karogh yem zangaharel V-r-e-h-՞-s- k-r-g- y-m z-n-a-a-e- ---------------------------------- Vorteghi՞ts’ karogh yem zangaharel
Где је најближа телефонска говорница? Որ---ղ-----տակա-հեռա--ս-խ-իկ-: Որտե՞ղ է մոտակա հեռախոսախցիկը: Ո-տ-՞- է մ-տ-կ- հ-ռ-խ-ս-խ-ի-ը- ------------------------------ Որտե՞ղ է մոտակա հեռախոսախցիկը: 0
Vo-te՞gh-- -o-a-- he-r---o-a-ht---ky Vorte՞gh e motaka herrakhosakhts’iky V-r-e-g- e m-t-k- h-r-a-h-s-k-t-’-k- ------------------------------------ Vorte՞gh e motaka herrakhosakhts’iky
Имате ли телефонске картице? Հե----ս- -ար--- -ւն-՞-: Հեռախոսի քարտեր ունե՞ք: Հ-ռ-խ-ս- ք-ր-ե- ո-ն-՞-: ----------------------- Հեռախոսի քարտեր ունե՞ք: 0
He-ra--o-- k’ar-er -ne՞-’ Herrakhosi k’arter une՞k’ H-r-a-h-s- k-a-t-r u-e-k- ------------------------- Herrakhosi k’arter une՞k’
Имате ли телефонски именик? Հ--ա-ոսի հ--ա----ի-գ-ր-----ե--: Հեռախոսի համարների գիրք ունե՞ք: Հ-ռ-խ-ս- հ-մ-ր-ե-ի գ-ր- ո-ն-՞-: ------------------------------- Հեռախոսի համարների գիրք ունե՞ք: 0
Her--k--si -a-a------gi-k’-u-e՞-’ Herrakhosi hamarneri girk’ une՞k’ H-r-a-h-s- h-m-r-e-i g-r-’ u-e-k- --------------------------------- Herrakhosi hamarneri girk’ une՞k’
Знате ли позивни број за Аустрију? Ավստ-իայի-միջք-ղ-քային-կ---------ք: Ավստրիայի միջքաղաքային կոդը գիտե՞ք: Ա-ս-ր-ա-ի մ-ջ-ա-ա-ա-ի- կ-դ- գ-տ-՞-: ----------------------------------- Ավստրիայի միջքաղաքային կոդը գիտե՞ք: 0
A-stria-i ---k’---ak-ay---ko-y gite-k’ Avstriayi mijk’aghak’ayin kody gite՞k’ A-s-r-a-i m-j-’-g-a-’-y-n k-d- g-t-՞-’ -------------------------------------- Avstriayi mijk’aghak’ayin kody gite՞k’
Моменат, погледаћу. Մ-կ վ-յ-կյան--ես նա-եմ: Մեկ վայրկյան, ես նայեմ: Մ-կ վ-յ-կ-ա-, ե- ն-յ-մ- ----------------------- Մեկ վայրկյան, ես նայեմ: 0
Mek -ay-ky--- -es ----m Mek vayrkyan, yes nayem M-k v-y-k-a-, y-s n-y-m ----------------------- Mek vayrkyan, yes nayem
Линија је увек заузета. Գ-ծ--միշ--զ-ա-վա---: Գիծը միշտ զբաղված է: Գ-ծ- մ-շ- զ-ա-վ-ծ է- -------------------- Գիծը միշտ զբաղված է: 0
Git-- -ish-----gh-at- e Gitsy misht zbaghvats e G-t-y m-s-t z-a-h-a-s e ----------------------- Gitsy misht zbaghvats e
Који сте број бирали? Ո-- -եռ-խ---հ-մար--եք--անգ-հա-ե-: Ո՞ր հեռախոսահամարն եք զանգահարել: Ո-ր հ-ռ-խ-ս-հ-մ-ր- ե- զ-ն-ա-ա-ե-: --------------------------------- Ո՞ր հեռախոսահամարն եք զանգահարել: 0
VO----err-----a--mar--y-k-----gaha-el VO՞r herrakhosahamarn yek’ zangaharel V-՞- h-r-a-h-s-h-m-r- y-k- z-n-a-a-e- ------------------------------------- VO՞r herrakhosahamarn yek’ zangaharel
Морате прво бирати нулу! Դու- ---ք-է ---բ--մ զր- -ավ-ք-ք: Դուք պետք է սկզբում զրո հավաքեք: Դ-ւ- պ-տ- է ս-զ-ո-մ զ-ո հ-վ-ք-ք- -------------------------------- Դուք պետք է սկզբում զրո հավաքեք: 0
Du-’ --t-’ e sk--u- --- ha-a---ek’ Duk’ petk’ e skzbum zro havak’yek’ D-k- p-t-’ e s-z-u- z-o h-v-k-y-k- ---------------------------------- Duk’ petk’ e skzbum zro havak’yek’

И емоције говоре различите језике!

На свету се говри многобројним језицима. Не постоји један универзалан људски језик. Али шта је са изразом лица? Да ли је језик емоција универзалан? Не, и овде постоје разлике! Дуго времена се веровало да сви људи на исти начин изражавају своје емоције. Сматрало се да је језик израза лица универзалан и да га сви разумеју. Чарлс Дарвин је веровао да су емоције изузетно важне за људска бића. Зато их је у свим културама подједнако требало разумети. Али новија истрживања су дошла до сасвим другачијих резулата. Показале су да и у језику емоција има великих разлика. То значи да култура из које потичемо утиче на нашу мимику. Зато и људи из различитих крајева емоције изражавају и интерпретирају на различит начин. Наука разликује шест примарних емоција. Срећу, тугу, љутњу, гађење, страх и изненађење. Мимика европских народа разликује се од мимике Азијата. Такође с истих лица читају друге ствари. Ово је доказано бројним експериментима. У њима су се испитаницима путем компјутера приказивали различити изрази лица. Онда се од испитаника тражило да протумаче шта су видели. Многи су разлози зашто су се резултати разликовали. У неким културама се емоције радије приказују него у другим. Зато се интензитет израза лица не тумачи свуда исто. Припадници различитих култура такође обраћају пажњу на различите ствари. Кад тумаче мимику, Азијати обраћају већу пажњу очима. Европљани и Американци гледају првенствено уста. Ипак, један израз лица се у свим културама тумачи на исти начин ... У питању је љубазан осмех!