Ո----ղ-է-մ-տ--ա -ոստ-:
Որտե՞ղ է մոտակա փոստը:
Ո-տ-՞- է մ-տ-կ- փ-ս-ը-
----------------------
Որտե՞ղ է մոտակա փոստը: 0 V-rt-՞g-------a-- p’-os-yVorte՞gh e motaka p’vostyV-r-e-g- e m-t-k- p-v-s-y-------------------------Vorte՞gh e motaka p’vosty
Մ--ակ- փ-ս----եռ-ւ է -յստ-ղից:
Մոտակա փոստը հեռու է այստեղից:
Մ-տ-կ- փ-ս-ը հ-ռ-ւ է ա-ս-ե-ի-:
------------------------------
Մոտակա փոստը հեռու է այստեղից: 0 Mo--k- p----ty--erru --a----g-it-’Motaka p’vosty herru e aysteghits’M-t-k- p-v-s-y h-r-u e a-s-e-h-t-’----------------------------------Motaka p’vosty herru e aysteghits’
Ո---՞--է--ոտ--ա փ-ստ-ր--ը:
Որտե՞ղ է մոտակա փոստարկղը:
Ո-տ-՞- է մ-տ-կ- փ-ս-ա-կ-ը-
--------------------------
Որտե՞ղ է մոտակա փոստարկղը: 0 Vor-e----- ----k------s--rk--yVorte՞gh e motaka p’vostarkghyV-r-e-g- e m-t-k- p-v-s-a-k-h-------------------------------Vorte՞gh e motaka p’vostarkghy
Ի-ձ մ- ------ամա-ա-ի- --հար-ա---:
Ինձ մի քանի նամականիշ է հարկավոր:
Ի-ձ մ- ք-ն- ն-մ-կ-ն-շ է հ-ր-ա-ո-:
---------------------------------
Ինձ մի քանի նամականիշ է հարկավոր: 0 Ind-----k-a-i n-ma-ani-h - -arka-orIndz mi k’ani namakanish e harkavorI-d- m- k-a-i n-m-k-n-s- e h-r-a-o------------------------------------Indz mi k’ani namakanish e harkavor
Մի --ց-կ--և--ամակ-------:
Մի բացիկի և նամակի համար:
Մ- բ-ց-կ- և ն-մ-կ- հ-մ-ր-
-------------------------
Մի բացիկի և նամակի համար: 0 Mi-b-t----- y-- nama-i -a--rMi bats’iki yev namaki hamarM- b-t-’-k- y-v n-m-k- h-m-r----------------------------Mi bats’iki yev namaki hamar
Որ---ղ-----տակա-հեռա--ս-խ-իկ-:
Որտե՞ղ է մոտակա հեռախոսախցիկը:
Ո-տ-՞- է մ-տ-կ- հ-ռ-խ-ս-խ-ի-ը-
------------------------------
Որտե՞ղ է մոտակա հեռախոսախցիկը: 0 Vo-te՞gh-- -o-a-- he-r---o-a-ht---kyVorte՞gh e motaka herrakhosakhts’ikyV-r-e-g- e m-t-k- h-r-a-h-s-k-t-’-k-------------------------------------Vorte՞gh e motaka herrakhosakhts’iky
Դու- ---ք-է ---բ--մ զր- -ավ-ք-ք:
Դուք պետք է սկզբում զրո հավաքեք:
Դ-ւ- պ-տ- է ս-զ-ո-մ զ-ո հ-վ-ք-ք-
--------------------------------
Դուք պետք է սկզբում զրո հավաքեք: 0 Du-’ --t-’ e sk--u- --- ha-a---ek’Duk’ petk’ e skzbum zro havak’yek’D-k- p-t-’ e s-z-u- z-o h-v-k-y-k-----------------------------------Duk’ petk’ e skzbum zro havak’yek’
На свету се говри многобројним језицима.
Не постоји један универзалан људски језик.
Али шта је са изразом лица?
Да ли је језик емоција универзалан?
Не, и овде постоје разлике!
Дуго времена се веровало да сви људи на исти начин изражавају своје емоције.
Сматрало се да је језик израза лица универзалан и да га сви разумеју.
Чарлс Дарвин је веровао да су емоције изузетно важне за људска бића.
Зато их је у свим културама подједнако требало разумети.
Али новија истрживања су дошла до сасвим другачијих резулата.
Показале су да и у језику емоција има великих разлика.
То значи да култура из које потичемо утиче на нашу мимику.
Зато и људи из различитих крајева емоције изражавају и интерпретирају на различит начин.
Наука разликује шест примарних емоција.
Срећу, тугу, љутњу, гађење, страх и изненађење.
Мимика европских народа разликује се од мимике Азијата.
Такође с истих лица читају друге ствари.
Ово је доказано бројним експериментима.
У њима су се испитаницима путем компјутера приказивали различити изрази лица.
Онда се од испитаника тражило да протумаче шта су видели.
Многи су разлози зашто су се резултати разликовали.
У неким културама се емоције радије приказују него у другим.
Зато се интензитет израза лица не тумачи свуда исто.
Припадници различитих култура такође обраћају пажњу на различите ствари.
Кад тумаче мимику, Азијати обраћају већу пажњу очима.
Европљани и Американци гледају првенствено уста.
Ипак, један израз лица се у свим културама тумачи на исти начин ...
У питању је љубазан осмех!