Рјечник

sr Радити   »   sl Na delu

55 [педесет и пет]

Радити

Радити

55 [petinpetdeset]

Na delu

Изаберите како желите да видите превод:   
српски словеначки Игра Више
Шта сте по занимању? S -i- -e -o--icno---varjate? S č__ s_ p_______ u_________ S č-m s- p-k-i-n- u-v-r-a-e- ---------------------------- S čim se poklicno ukvarjate? 0
Мој муж је по занимању доктор. M-- m-- j- p-----l-c--zdra---k. M__ m__ j_ p_ p______ z________ M-j m-ž j- p- p-k-i-u z-r-v-i-. ------------------------------- Moj mož je po poklicu zdravnik. 0
Ја радим пола радног времена као медицинска сестра. Jaz --lam k-t -e-ic-n-ka-----ra --polo--čn-m-d--o--im č-s--. J__ d____ k__ m_________ s_____ s p_________ d_______ č_____ J-z d-l-m k-t m-d-c-n-k- s-s-r- s p-l-v-č-i- d-l-v-i- č-s-m- ------------------------------------------------------------ Jaz delam kot medicinska sestra s polovičnim delovnim časom. 0
Ускоро ћемо добити пензију. Km--- -------a v p--o-. K____ b___ š__ v p_____ K-a-u b-v- š-a v p-k-j- ----------------------- Kmalu bova šla v pokoj. 0
Али су порези високи. Am-ak d-vki -- -i--ki. A____ d____ s_ v______ A-p-k d-v-i s- v-s-k-. ---------------------- Ampak davki so visoki. 0
И здравствено осигурање је високо. I- -dra---veno ----------- -- d--g-. I_ z__________ z__________ j_ d_____ I- z-r-v-t-e-o z-v-r-v-n-e j- d-a-o- ------------------------------------ In zdravstveno zavarovanje je drago. 0
Шта желиш једном постати? K-- b--r---a)-nekoč-po---l(--? K__ b_ r_____ n____ p_________ K-j b- r-d-a- n-k-č p-s-a-(-)- ------------------------------ Kaj bi rad(a) nekoč postal(a)? 0
Ја желим постати инжењер. Ra---)-bi --sta-(-) i---n--. R_____ b_ p________ i_______ R-d-a- b- p-s-a-(-) i-ž-n-r- ---------------------------- Rad(a) bi postal(a) inženir. 0
Желим да студирам на универзитету. Ho----š-u-irati-na-u-iv--z-. H____ š________ n_ u________ H-č-m š-u-i-a-i n- u-i-e-z-. ---------------------------- Hočem študirati na univerzi. 0
Ја сам приправник. Se- p--pr-vn--. S__ p__________ S-m p-i-r-v-i-. --------------- Sem pripravnik. 0
Ја не зарађујем много. Ne z-sl-žim-velik-. N_ z_______ v______ N- z-s-u-i- v-l-k-. ------------------- Ne zaslužim veliko. 0
Ја одрађујем приправнички стаж у иностранству. O-rav---- p-i--a---št---v -uj---. O________ p____________ v t______ O-r-v-j-m p-i-r-v-i-t-o v t-j-n-. --------------------------------- Opravljam pripravništvo v tujini. 0
Ово је мој шеф. T- j- -oj še-. T_ j_ m__ š___ T- j- m-j š-f- -------------- To je moj šef. 0
Имам драге колеге. I-a-----j--ne ------. I___ p_______ k______ I-a- p-i-e-n- k-l-g-. --------------------- Imam prijetne kolege. 0
У подне увек идемо у кантину. O-o---- ---mo---dno ----n-o. O______ g____ v____ v m_____ O-o-d-e g-e-o v-d-o v m-n-o- ---------------------------- Opoldne gremo vedno v menzo. 0
Ја тражим радно место. I-če---l---o. I____ s______ I-č-m s-u-b-. ------------- Iščem službo. 0
Ја сам већ годину дана незапослен / незапослена. En- -eto se- -e-b-ezp-sel--a-. E__ l___ s__ ž_ b_____________ E-o l-t- s-m ž- b-e-p-s-l-(-)- ------------------------------ Eno leto sem že brezposeln(a). 0
У овој земљи има превише незапослених. V--ej -ež-li-j-----v-- b--z----lni-. V t__ d_____ j_ p_____ b____________ V t-j d-ž-l- j- p-e-e- b-e-p-s-l-i-. ------------------------------------ V tej deželi je preveč brezposelnih. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + словеначки (1-100) МП3 словеначки (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Меморији је потребан говор

Већина људи памти свој први дан у школи. Многи од њих се ипак не сећају шта је било пре тога. Скоро да немамо сећање на прве дане нашег живота. Али зашто? Зашто се не сећамо искустава које смо имали кад смо били бебе? Разлог лежи у развоју. Говор и меморија се развијају готово истовремено. Да би се нечега сетила, особи је неопходан језик. То значи да мора имати речи којима би означила своја искуства. Научници су децу тестирали на различите начине. Том приликом дошли су до занимљивог открића. Чим науче да говоре, деца забораве све што је било пре тог тренутка. Зато је почетак говора истовремено и почетак меморије. Прве три године живота деца уче огроман број ствари. Свакога дана доживљавају нове ствари. У тој животној доби стичу многа важна искуства. Па ипак све то нестане. Психолози овај феномен називају инфантилном амнезијом. У памћењу остају само ствари које су деца у стању да именују. Аутобиографско памћење чува лично доживљено. Ово ради на принципу вођења дневника. У њему је записано све што нам је у животу важно. На тај начин аутобиографска меморија формира наш идентитет. Али њен развој зависи од учења матерњег језика. Њу можемо активирати искључиво путем говора. Ствари које смо као беба научили нису нестале. Све оне су меморисане негде у мозгу. Једино их се не можемо сетити... Заиста штета, зар не?