Рјечник

sr Прошлост 3   »   sl Preteklost 3

83 [осамдесет и три]

Прошлост 3

Прошлост 3

83 [triinosemdeset]

Preteklost 3

Изаберите како желите да видите превод:   
српски словеначки Игра Више
телефонирати tel-fo--r----(p--ov-----i ---p- --l---n-) t___________ (___________ s_ p_ t________ t-l-f-n-r-t- (-o-o-a-j-t- s- p- t-l-f-n-) ----------------------------------------- telefonirati (pogovarjati se po telefonu) 0
Ја сам телефонирао / телефонирала. Tele---i-al(a- ---. T_____________ s___ T-l-f-n-r-l-a- s-m- ------------------- Telefoniral(a) sem. 0
Ја сам цело време телефонирао / телефонирала. V-s-čas-s-m ---e--nir---a-. V__ č__ s__ t______________ V-s č-s s-m t-l-f-n-r-l-a-. --------------------------- Ves čas sem telefoniral(a). 0
питати vp--š--i v_______ v-r-š-t- -------- vprašati 0
Ја сам питао / питала. V-r-š--(---s--. V_________ s___ V-r-š-l-a- s-m- --------------- Vprašal(a) sem. 0
Ја сам увек питао / питала. V--no se- s--aše-a-(--. V____ s__ s____________ V-d-o s-m s-r-š-v-l-a-. ----------------------- Vedno sem spraševal(a). 0
испричати po--da-i p_______ p-v-d-t- -------- povedati 0
Ја сам испричао / испричала. Po--dal----sem. P_________ s___ P-v-d-l-a- s-m- --------------- Povedal(a) sem. 0
Ја сам испричао / испричала целу причу. P--e--l-a)--e-----o ------. P_________ s__ c___ z______ P-v-d-l-a- s-m c-l- z-o-b-. --------------------------- Povedal(a) sem celo zgodbo. 0
учити u-iti -e u____ s_ u-i-i s- -------- učiti se 0
Ја сам учио / учила. U-i-(a) sem---. U______ s__ s__ U-i-(-) s-m s-. --------------- Učil(a) sem se. 0
Ја сам учио / учила цело вече. Uč--(a)-se- -e v-s -eč-r. U______ s__ s_ v__ v_____ U-i-(-) s-m s- v-s v-č-r- ------------------------- Učil(a) sem se ves večer. 0
радити delati d_____ d-l-t- ------ delati 0
Ја сам радио / радила. D---l--- --m. D_______ s___ D-l-l-a- s-m- ------------- Delal(a) sem. 0
Ја сам радио / радила цели дан. D--a-(a----m ve- dan. D_______ s__ v__ d___ D-l-l-a- s-m v-s d-n- --------------------- Delal(a) sem ves dan. 0
јести j---i j____ j-s-i ----- jesti 0
Ја сам јео / јела. J-d----j-dl-)--e-. J____ (______ s___ J-d-l (-e-l-) s-m- ------------------ Jedel (jedla) sem. 0
Ја сам појео / појела сву храну. P-je-el -poje--a- s---v---h-ano. P______ (________ s__ v__ h_____ P-j-d-l (-o-e-l-) s-m v-o h-a-o- -------------------------------- Pojedel (pojedla) sem vso hrano. 0

Историја лингвистике

Људи су одувек били фасцинирани језицима. Зато је и историја лингвистике врло дуга. Лингвистика је систематично проучавање језика. Људи су се чак и пре 10.000 година бавили размишљањем о језицима. Тако су се у различитим културама развили и различити језички системи. На тај начин су настали и различити описи језика. Данашња лингвистика се у највећој мери заснива на античким теоријама. Посебно у Грчкој су постојале многе традиције. Ипак, најстарији познати спис о језику потиче из Индије. Сачинио га је познати граматичар Сакатајана пре 3000 година. У античка времена су се философи попут Платона бавили језицима. Касније су римски аутори наставили са развојем својих теорија. Арапи су такође развили сопственe традицијe у 8. веку. У њиховим радовима наилазимо на прецизан опис арапског језика. У модерној ери је човек првенствено хтео да сазна одакле језик потиче. Учени људи су се посебно занимали за историју језика. У 18. веку људи су почели да упоређују језике. Желели су да сазнају како су се језици развили. Касније је пажња посвеђена језичким системима. Централно место имало је питање на који начин језици функционишу. У данашње време у оквиру лингвистике постоје бројни правци. Од педесетих година наовамо су се развиле многе различите дисциплине. Оне су делимично биле под јаким утицајем других наука. Као пример може се навести психолингвистика или међукултурна комуникација. Нови лингвистички правци су врло специјализовани. На пример феминистичка лингвистика. И тако се историја лингвистике наставља. Све док постоје језици, човек ће о њима размишљати.