Рјечник

sr Сати   »   sl Koliko je ura?

8 [осам]

Сати

Сати

8 [osem]

Koliko je ura?

Изаберите како желите да видите превод:   
српски словеначки Игра Више
Извините! Opros-i-e! O_________ O-r-s-i-e- ---------- Oprostite! 0
Молим Вас, колико је сати? Mi la--o---ve-t----o---o -e -r-? M_ l____ p_______ k_____ j_ u___ M- l-h-o p-v-s-e- k-l-k- j- u-a- -------------------------------- Mi lahko poveste, koliko je ura? 0
Много хвала! Pr-v-l----h-a--. P___ l___ h_____ P-a- l-p- h-a-a- ---------------- Prav lepa hvala. 0
Један је сат. U-- -e----. U__ j_ e___ U-a j- e-a- ----------- Ura je ena. 0
Два су сата. Ura -e--va. U__ j_ d___ U-a j- d-a- ----------- Ura je dva. 0
Три су сата. U---j--tri. U__ j_ t___ U-a j- t-i- ----------- Ura je tri. 0
Четири су сата. Ur- j- -tir-. U__ j_ š_____ U-a j- š-i-i- ------------- Ura je štiri. 0
Пет је сати. Ur---- p--. U__ j_ p___ U-a j- p-t- ----------- Ura je pet. 0
Шест је сати. Ur- je--e-t. U__ j_ š____ U-a j- š-s-. ------------ Ura je šest. 0
Седам је сати. U-a j--s--e-. U__ j_ s_____ U-a j- s-d-m- ------------- Ura je sedem. 0
Осам је сати. Ur--j--ose-. U__ j_ o____ U-a j- o-e-. ------------ Ura je osem. 0
Девет је сати . U-- je---vet. U__ j_ d_____ U-a j- d-v-t- ------------- Ura je devet. 0
Десет је сати. U-a j- ---e-. U__ j_ d_____ U-a j- d-s-t- ------------- Ura je deset. 0
Једанаест је сати. Ura--- -na-st. U__ j_ e______ U-a j- e-a-s-. -------------- Ura je enajst. 0
Дванаест је сати. U-a -e-dvana--t. U__ j_ d________ U-a j- d-a-a-s-. ---------------- Ura je dvanajst. 0
Једна минута има шездесет секунди. M---t- i-a --st----t-se-u--. M_____ i__ š________ s______ M-n-t- i-a š-s-d-s-t s-k-n-. ---------------------------- Minuta ima šestdeset sekund. 0
Један сат има шездесет минута. U-a i-- -e-t---e---in--. U__ i__ š________ m_____ U-a i-a š-s-d-s-t m-n-t- ------------------------ Ura ima šestdeset minut. 0
Један дан има двадесет и четири сата. Dan --- š---ii-d-ajs---u-. D__ i__ š_____________ u__ D-n i-a š-i-i-n-v-j-e- u-. -------------------------- Dan ima štiriindvajset ur. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + словеначки (1-100) МП3 словеначки (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Језичке породице

На земаљској кугли живи око седам милијарди становника. И тих седам милијарди говори седам хиљада језика! Баш као и људи, и језици имају рођаке. То значи да они воде порекло из заједничког прајезика. Такође има језика који су у потпуности изоловани. Генетски гледано нису у роду ни са једним другим језиком. У Европи на пример, баскијски језик, потпуно је изолован. Већина језика има “родитеље”, “децу”, “браћу и сестре”. Они дакле припадају одређеној језичкој породици. Путем поређења можемо схватити до које мере су језици слични. Лингвисти сматрају да у данашње време постоји око три стотине оваквих генетских ентитета. Ту спада 180 породица које се састоје од више од једног језика. Осталих 120 спадају у изоловане језике. Индоевропска језичка породица је највећа. Она обухвата отприлике 280 језика. Ту спадају романски, германски и словенски језици. То значи да се преко три милијарде становника свих континената њима служи. У Азији преовлађују сино-тибетански језици. Њима говори преко 1,300 милиона људи. Најважнији сино-тибетански језик је кинески. У Африци наилазимо на језичку породицу која је трећа по величини. Назив је добила по области у којој је распрострањена - у питању је нигер-конгоанска језична група. Представља говорно подручје “само” 350 милиона људи. Главни језик ове групе је свахили. У већини случајева влада правило да што је језичка сродност већа и разумевање је боље. Људи који се служе сродним језицима врло добро разумеју једни друге. Они могу релативно брзо да науче други језик. Према томе: учите језике, породична окупљања су увек лепа!
Да ли си знао?
Немачки је матерњи језик за више од 90 милиона људи. Они живе углавном у Немачкој, Аустрији и Швајцарској. И у Белгији, Лихтенштајну, северној Италији и Луксембургу се говори немачки. Поред матерњих говорника има још 80 милиона људи који разумеју њемачки. Немачки је, наиме, страни језик који учи највише људи. Као и енглески и холандски спада у западногерманске језике. Кроз многе векове је био под утицајем других језика. Разлог томе је што се подручје језика налази у средишту Европе. Данас се пре свега енглеске речи интегришу у немачки лексички фонд. Следећа карактеристика немачког језика су разни дијалекти. Међутим, они јако губе на значају. Пре свега путем медија се све више шири стандарни језик. Зато многе школе желе да се у њима опет изучавају дијелекти. Граматика немачког није баш једноставна, али труд се исплати! Јер немачки спада у десет најважнијих језика на свету...