Рјечник

sr Сати   »   hu Idő / óra

8 [осам]

Сати

Сати

8 [nyolc]

Idő / óra

Изаберите како желите да видите превод:   
српски мађарски Игра Више
Извините! Boc--nat! B________ B-c-á-a-! --------- Bocsánat! 0
Молим Вас, колико је сати? Há-y --- v-n-----e-----az-i-ő? H___ ó__ v___ / M_____ a_ i___ H-n- ó-a v-n- / M-n-y- a- i-ő- ------------------------------ Hány óra van? / Mennyi az idő? 0
Много хвала! K-s-ö--m --é---. K_______ s______ K-s-ö-ö- s-é-e-. ---------------- Köszönöm szépen. 0
Један је сат. Eg--óra --n. E__ ó__ v___ E-y ó-a v-n- ------------ Egy óra van. 0
Два су сата. Ké- ór--van. K__ ó__ v___ K-t ó-a v-n- ------------ Két óra van. 0
Три су сата. H---m-ór- -an. H____ ó__ v___ H-r-m ó-a v-n- -------------- Három óra van. 0
Четири су сата. Né-y --a-va-. N___ ó__ v___ N-g- ó-a v-n- ------------- Négy óra van. 0
Пет је сати. Öt--r- -a-. Ö_ ó__ v___ Ö- ó-a v-n- ----------- Öt óra van. 0
Шест је сати. Hat ó-a ---. H__ ó__ v___ H-t ó-a v-n- ------------ Hat óra van. 0
Седам је сати. H-t-ó-a-v-n. H__ ó__ v___ H-t ó-a v-n- ------------ Hét óra van. 0
Осам је сати. N-o-- --a -an. N____ ó__ v___ N-o-c ó-a v-n- -------------- Nyolc óra van. 0
Девет је сати . K-l-nc---a v--. K_____ ó__ v___ K-l-n- ó-a v-n- --------------- Kilenc óra van. 0
Десет је сати. Tíz-ó-a-v--. T__ ó__ v___ T-z ó-a v-n- ------------ Tíz óra van. 0
Једанаест је сати. T--e-egy-óra v--. T_______ ó__ v___ T-z-n-g- ó-a v-n- ----------------- Tizenegy óra van. 0
Дванаест је сати. T--enk-t-ór--va-. T_______ ó__ v___ T-z-n-é- ó-a v-n- ----------------- Tizenkét óra van. 0
Једна минута има шездесет секунди. Egy -erc -a-v-n ---odp--cből áll. E__ p___ h_____ m___________ á___ E-y p-r- h-t-a- m-s-d-e-c-ő- á-l- --------------------------------- Egy perc hatvan másodpercből áll. 0
Један сат има шездесет минута. Egy--r------an-pe--bő--á-l. E__ ó__ h_____ p______ á___ E-y ó-a h-t-a- p-r-b-l á-l- --------------------------- Egy óra hatvan percből áll. 0
Један дан има двадесет и четири сата. E----a- ---z-n---y ór--ó- -l-. E__ n__ h_________ ó_____ á___ E-y n-p h-s-o-n-g- ó-á-ó- á-l- ------------------------------ Egy nap huszonnégy órából áll. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + мађарски (1-100) МП3 мађарски (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Језичке породице

На земаљској кугли живи око седам милијарди становника. И тих седам милијарди говори седам хиљада језика! Баш као и људи, и језици имају рођаке. То значи да они воде порекло из заједничког прајезика. Такође има језика који су у потпуности изоловани. Генетски гледано нису у роду ни са једним другим језиком. У Европи на пример, баскијски језик, потпуно је изолован. Већина језика има “родитеље”, “децу”, “браћу и сестре”. Они дакле припадају одређеној језичкој породици. Путем поређења можемо схватити до које мере су језици слични. Лингвисти сматрају да у данашње време постоји око три стотине оваквих генетских ентитета. Ту спада 180 породица које се састоје од више од једног језика. Осталих 120 спадају у изоловане језике. Индоевропска језичка породица је највећа. Она обухвата отприлике 280 језика. Ту спадају романски, германски и словенски језици. То значи да се преко три милијарде становника свих континената њима служи. У Азији преовлађују сино-тибетански језици. Њима говори преко 1,300 милиона људи. Најважнији сино-тибетански језик је кинески. У Африци наилазимо на језичку породицу која је трећа по величини. Назив је добила по области у којој је распрострањена - у питању је нигер-конгоанска језична група. Представља говорно подручје “само” 350 милиона људи. Главни језик ове групе је свахили. У већини случајева влада правило да што је језичка сродност већа и разумевање је боље. Људи који се служе сродним језицима врло добро разумеју једни друге. Они могу релативно брзо да науче други језик. Према томе: учите језике, породична окупљања су увек лепа!
Да ли си знао?
Немачки је матерњи језик за више од 90 милиона људи. Они живе углавном у Немачкој, Аустрији и Швајцарској. И у Белгији, Лихтенштајну, северној Италији и Луксембургу се говори немачки. Поред матерњих говорника има још 80 милиона људи који разумеју њемачки. Немачки је, наиме, страни језик који учи највише људи. Као и енглески и холандски спада у западногерманске језике. Кроз многе векове је био под утицајем других језика. Разлог томе је што се подручје језика налази у средишту Европе. Данас се пре свега енглеске речи интегришу у немачки лексички фонд. Следећа карактеристика немачког језика су разни дијалекти. Међутим, они јако губе на значају. Пре свега путем медија се све више шири стандарни језик. Зато многе школе желе да се у њима опет изучавају дијелекти. Граматика немачког није баш једноставна, али труд се исплати! Јер немачки спада у десет најважнијих језика на свету...