Рјечник

sr Присвојне заменице 2   »   hu Birtokos névmások 2

67 [шездесет и седам]

Присвојне заменице 2

Присвојне заменице 2

67 [hatvanhét]

Birtokos névmások 2

Изаберите како желите да видите превод:   
српски мађарски Игра Више
наочале a-s-e-üveg a s_______ a s-e-ü-e- ---------- a szemüveg 0
Он је заборавио своје наочале. E-------ette-a----m--eg--. E___________ a s__________ E-f-l-j-e-t- a s-e-ü-e-é-. -------------------------- Elfelejtette a szemüvegét. 0
Ма где су му наочале? H-l--an -át-a s--müv-ge? H__ v__ h__ a s_________ H-l v-n h-t a s-e-ü-e-e- ------------------------ Hol van hát a szemüvege? 0
сат a- -ra a_ ó__ a- ó-a ------ az óra 0
Његов сат је покварен. Az-ó-ája-e--o-l-tt. A_ ó____ e_________ A- ó-á-a e-r-m-o-t- ------------------- Az órája elromlott. 0
Сат виси на зиду. Az--ra a---l-- -a-. A_ ó__ a f____ v___ A- ó-a a f-l-n v-n- ------------------- Az óra a falon van. 0
пасош a---tl-vél a_ ú______ a- ú-l-v-l ---------- az útlevél 0
Он је изгубио свој пасош. E-vesz-te--- ---út-eve---. E___________ a_ ú_________ E-v-s-í-e-t- a- ú-l-v-l-t- -------------------------- Elveszítette az útlevelét. 0
Где је онда његов пасош? H-l -a--h-- -z ő -t-ev--e? H__ v__ h__ a_ ő ú________ H-l v-n h-t a- ő ú-l-v-l-? -------------------------- Hol van hát az ő útlevele? 0
они – њихов / њихова / њихово ő--–-ö--k ő_ – ö___ ő- – ö-é- --------- ők – övék 0
Деца не могу наћи њихове родитеље. A -y--e-ek-nem tu-j-- -e---láln--a-sz--e-k-t. A g_______ n__ t_____ m_________ a s_________ A g-e-e-e- n-m t-d-á- m-g-a-á-n- a s-ü-e-k-t- --------------------------------------------- A gyerekek nem tudják megtalálni a szüleiket. 0
Али ето долазе њихови родитељи! D- --t---nnek--ár ----ü-e-k! D_ o__ j_____ m__ a s_______ D- o-t j-n-e- m-r a s-ü-e-k- ---------------------------- De ott jönnek már a szüleik! 0
Ви – Ваш / Ваша / Ваше Ön - Öné Ö_ – Ö__ Ö- – Ö-é -------- Ön – Öné 0
Какво је било Ваше путовање, господине Милер? M-l--n v-lt------ja, M---e- ú-? M_____ v___ a_ ú____ M_____ ú__ M-l-e- v-l- a- ú-j-, M-l-e- ú-? ------------------------------- Milyen volt az útja, Müller úr? 0
Где је Ваша жена, господине Милер? Ho---an-- fe----ge,------r --? H__ v__ a f________ M_____ ú__ H-l v-n a f-l-s-g-, M-l-e- ú-? ------------------------------ Hol van a felesége, Müller úr? 0
Ви – Ваш / Ваша / Ваше Ö- - Öné Ö_ – Ö__ Ö- – Ö-é -------- Ön – Öné 0
Какво је било Ваше путовање, госпођо Шмидт? M---e- v----az ut-zás, -ch--d--a-s--ny? M_____ v___ a_ u______ S______ a_______ M-l-e- v-l- a- u-a-á-, S-h-i-t a-s-o-y- --------------------------------------- Milyen volt az utazás, Schmidt asszony? 0
Где је Ваш муж, госпођо Шмидт? H-l---- - -é--e- ---m-d- a-s-on-? H__ v__ a f_____ S______ a_______ H-l v-n a f-r-e- S-h-i-t a-s-o-y- --------------------------------- Hol van a férje, Schmidt asszony? 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + мађарски (1-100) МП3 мађарски (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Генетска мутација омогућава говор

Човек је једино живо биће које поседује моћ говора. Овим се разликује од животиња и биљака. Разуме се да и биљке и животиње комуницирају једне с другима. Ипак, у питању није језик компликованих слогова. Али зашто човек може говорити? Да би могли да говоримо, неопходно је да имамо одређене органске карактеристике. На ове карактеристике наилазимо само код човека. Али не разуме се само по себи да их је он развио. . У еволуцији се ништа не догађа без разлога. У једном тренутку човек је почео да говори. У ком тренутку тачно се не зна. Мора бити да се догодило нешто што је човеку подарило моћ говора. Научници верују да је за ово била одговорна извесна генетска мутација. Антрополози су упоређивали генетски код различитих живих бића. Познато је да један одређени ген условљава говор. Људи код којих је овај ген оштећен имају проблема са говором. Такви људи нису у стању да се добро изразе, а теже им је и да разумеју речи. Овај ген испитиван је код човека, мајмуна и миша. Код човека и шимпанзе је врло сличан. Изузетак су две мале разлике. Ове разлике најбоље се примећују у мозгу. Заједно са другим генима утичу на одређене мождане функције. Зато човек може говорити, а мајмун не. Али, тиме загонетка људског говора још није решена. Јер генетска мутација није довољна да се говори. Научници су варијанту људског гена имплантирали мишевима. Мишеви захваљујући томе ипак нису проговорили. Ипак, њихово цијукање звучало је другачије!