Рјечник

sr Делови тела   »   hu Testrészek

58 [педесет и осам]

Делови тела

Делови тела

58 [ötvennyolc]

Testrészek

Изаберите како желите да видите превод:   
српски мађарски Игра Више
Ја цртам мушкарца. R--z-l---eg- f----t. R_______ e__ f______ R-j-o-o- e-y f-r-i-. -------------------- Rajzolok egy férfit. 0
Прво главу. E--sz---- f-j-t. E______ a f_____ E-ő-z-r a f-j-t- ---------------- Először a fejét. 0
Мушкарац носи шешир. A--ér----a-apo------. A f____ k______ h____ A f-r-i k-l-p-t h-r-. --------------------- A férfi kalapot hord. 0
Коса се не види. A ----- nem---h-t -á-ni. A h____ n__ l____ l_____ A h-j-t n-m l-h-t l-t-i- ------------------------ A hajat nem lehet látni. 0
Уши се такође не виде. A---le--t-sem l--e- -á-ni. A f______ s__ l____ l_____ A f-l-k-t s-m l-h-t l-t-i- -------------------------- A füleket sem lehet látni. 0
Леђа се такође не виде. A -á--t--em -e-------n-. A h____ s__ l____ l_____ A h-t-t s-m l-h-t l-t-i- ------------------------ A hátat sem lehet látni. 0
Ја цртам очи и уста. Ler-jz---m-a --em-----é- a--záj-t. L_________ a s_______ é_ a s______ L-r-j-o-o- a s-e-e-e- é- a s-á-a-. ---------------------------------- Lerajzolom a szemeket és a szájat. 0
Мушкарац плеше и смеје се. A ----i -á---- és neve-. A f____ t_____ é_ n_____ A f-r-i t-n-o- é- n-v-t- ------------------------ A férfi táncol és nevet. 0
Мушкарац има дуг нос. A-fér-i--k --s-zú--r-a----. A f_______ h_____ o___ v___ A f-r-i-e- h-s-z- o-r- v-n- --------------------------- A férfinek hosszú orra van. 0
Он носи штап у рукама. Vi-z eg--bot-t - --zéb-n. V___ e__ b____ a k_______ V-s- e-y b-t-t a k-z-b-n- ------------------------- Visz egy botot a kezében. 0
Он такође носи шал око врата. Eg- -ál---is--or- --nyaka-k-rü-. E__ s____ i_ h___ a n____ k_____ E-y s-l-t i- h-r- a n-a-a k-r-l- -------------------------------- Egy sálat is hord a nyaka körül. 0
Зима је и хладно је. T-- --n-és hid--. T__ v__ é_ h_____ T-l v-n é- h-d-g- ----------------- Tél van és hideg. 0
Руке су снажне. A k-ro- ---s-k. A k____ e______ A k-r-k e-ő-e-. --------------- A karok erősek. 0
Ноге су такође снажне. A --ba- ---n-én--r-s-k. A l____ s______ e______ A l-b-k s-i-t-n e-ő-e-. ----------------------- A lábak szintén erősek. 0
Мушкарац је од снега. A -ér-i -ó-ól v-n. A f____ h____ v___ A f-r-i h-b-l v-n- ------------------ A férfi hóból van. 0
Он не носи панталоне и мантил. N-- vi--l-----ág-- -----b----. N__ v____ n_______ é_ k_______ N-m v-s-l n-d-á-o- é- k-b-t-t- ------------------------------ Nem visel nadrágot és kabátot. 0
Али мушкарац се не смрзава. De a ----- ne- -ag- -eg. D_ a f____ n__ f___ m___ D- a f-r-i n-m f-g- m-g- ------------------------ De a férfi nem fagy meg. 0
Он је Снешко Белић. Ő-eg---ó-----. Ő e__ h_______ Ő e-y h-e-b-r- -------------- Ő egy hóember. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + мађарски (1-100) МП3 мађарски (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Језик наших предака

Лингвисти могу да анализирају модерне језике. При томе се користе различити методи. Али, како су људи говорили пре неколико хиљада гидина? На ово питање много је теже дати одговор. Ипак се научници већ годинама баве тражењем одговора на ово питање. Они желе да сазнају како се раније говорило. Да би ово установили, они покушавају да реконструишу старе језичке форме. Недавно су амерички научници дошли до једног узбудљивог открића. Анализирали су преко 2000 језика. Посебна пажња била је посвећена анализи реченичне структуре језика. Резултат до којег су дошли био је врло занимљив. Скоро половина језика има структуру С-О-Г. Принцип је, дакле, субјекат-објекат-глагол. Ова шема присутна је у преко 700 језика. Око 60 језика има структуру Г-С-О. Само 40 има структуру Г-О-С. 120 језика имају мешовити облик. О-Г-С и О-С-Г је релативно ретко заступљена структура. Већина анализираних језика функционише по принципу С-О-Г. Добар пример су персијски, јапански и турски језик. Већина живих језика, с друге стране, има структуру С-Г-О. Оваква реченична структура доминира индоевропским језицима данашњице. Научници су мишљења да се раније користио принцип С-О-Г. Сви језици су се заснивали на овом систему. А онда су се језици разгранали. Још увек није објашњено како је дошло до тога. Ипак, ова варијација у реченичној структури морала је имати разлог. Јер у еволуцији само оно што је у предности преживљава.