Рјечник

sr Прошлост модалних глагола 1   »   hu Módbeli segédigék múlt ideje 1

87 [осамдесет и седам]

Прошлост модалних глагола 1

Прошлост модалних глагола 1

87 [nyolcvanhét]

Módbeli segédigék múlt ideje 1

Изаберите како желите да видите превод:   
српски мађарски Игра Више
Ми морасмо залити цвеће. M-- -e-let- --t-zn--- a---r-g-k-t. Meg kellett öntöznünk a virágokat. M-g k-l-e-t ö-t-z-ü-k a v-r-g-k-t- ---------------------------------- Meg kellett öntöznünk a virágokat. 0
Ми морасмо поспремити стан. A -ak-sba---e--et ke----t csi-á---nk. A lakásban rendet kellett csinálnunk. A l-k-s-a- r-n-e- k-l-e-t c-i-á-n-n-. ------------------------------------- A lakásban rendet kellett csinálnunk. 0
Ми морасмо опрати посуђе. E--ke-l-tt-az e-é-y-----mo-ogat--n-. El kellett az edényeket mosogatnunk. E- k-l-e-t a- e-é-y-k-t m-s-g-t-u-k- ------------------------------------ El kellett az edényeket mosogatnunk. 0
Морасте ли ви платити рачун? K---ell--t-fi-et--te----s---lát? Ki kellett fizetnetek a számlát? K- k-l-e-t f-z-t-e-e- a s-á-l-t- -------------------------------- Ki kellett fizetnetek a számlát? 0
Морасте ли ви платити улаз? K-llet--fiz---et-k --lé--t? Kellett fizetnetek belépőt? K-l-e-t f-z-t-e-e- b-l-p-t- --------------------------- Kellett fizetnetek belépőt? 0
Морасте ли ви платити казну? Kel---t -izetn-t-- --ntetést? Kellett fizetnetek büntetést? K-l-e-t f-z-t-e-e- b-n-e-é-t- ----------------------------- Kellett fizetnetek büntetést? 0
Ко се мораше опростити? Ki--k -----t--e--ú-súz-i-? Kinek kellett elbúcsúznia? K-n-k k-l-e-t e-b-c-ú-n-a- -------------------------- Kinek kellett elbúcsúznia? 0
Ко мораше ићи раније кући? Kine---el-ett--o-á- h-z--e--i-? Kinek kellett korán hazamennie? K-n-k k-l-e-t k-r-n h-z-m-n-i-? ------------------------------- Kinek kellett korán hazamennie? 0
Ко мораше узети воз? K--ek--e----t von-t--l m-n-ie? Kinek kellett vonattal mennie? K-n-k k-l-e-t v-n-t-a- m-n-i-? ------------------------------ Kinek kellett vonattal mennie? 0
Ми не хтедосмо остати дуго. N-m -k--t--- ----i---a--d-i. Nem akartunk sokáig maradni. N-m a-a-t-n- s-k-i- m-r-d-i- ---------------------------- Nem akartunk sokáig maradni. 0
Ми не хтедосмо ништа пити. Ne--a------k --mmit--n-i. Nem akartunk semmit inni. N-m a-a-t-n- s-m-i- i-n-. ------------------------- Nem akartunk semmit inni. 0
Ми не хтедосмо сметати. N-- -k-r-un--z-var--. Nem akartunk zavarni. N-m a-a-t-n- z-v-r-i- --------------------- Nem akartunk zavarni. 0
Ја хтедох управо телефонирати. Éppe- t--e----l-- aka---m. Éppen telefonálni akartam. É-p-n t-l-f-n-l-i a-a-t-m- -------------------------- Éppen telefonálni akartam. 0
Ја хтедох управо позвати такси. Egy-ta--- -k---a--h--n-. Egy taxit akartam hívni. E-y t-x-t a-a-t-m h-v-i- ------------------------ Egy taxit akartam hívni. 0
Ја хтедох наиме ићи кући. Ug---is-ha---ak-r-am---n--. Ugyanis haza akartam menni. U-y-n-s h-z- a-a-t-m m-n-i- --------------------------- Ugyanis haza akartam menni. 0
Ја помислих, ти хтеде позвати своју жену. Azt-h-t-em - -o-do---m- -e- a---t----í--i-a --le--gedet. Azt hittem / Gondoltam, fel akartad hívni a feleségedet. A-t h-t-e- / G-n-o-t-m- f-l a-a-t-d h-v-i a f-l-s-g-d-t- -------------------------------------------------------- Azt hittem / Gondoltam, fel akartad hívni a feleségedet. 0
Ја помислих, ти хтеде позвати информације. A-- -----m ---on-olt-----el------a- -ívn- --tuda-o---. Azt hittem / Gondoltam, fel akartad hívni a tudakozót. A-t h-t-e- / G-n-o-t-m- f-l a-a-t-d h-v-i a t-d-k-z-t- ------------------------------------------------------ Azt hittem / Gondoltam, fel akartad hívni a tudakozót. 0
Ја помислих, ти хтеде наручити пицу. A-t ---t-- / G-nd--ta-----y----zát --art-l --n--l-i. Azt hittem / Gondoltam, egy pizzát akartál rendelni. A-t h-t-e- / G-n-o-t-m- e-y p-z-á- a-a-t-l r-n-e-n-. ---------------------------------------------------- Azt hittem / Gondoltam, egy pizzát akartál rendelni. 0

Великa словa, велики осећаји

Реклама користи мноштво слика. Оне буде наша посебна интересовања. Њих посматрамо дуже и интензивније од слова. Зато боље памтимо рекламе које се ослањају на слике. Слике такође производе јаке емоционалне реакције. Мозак је у стању да их врло брзо препозна. Он сместа зна шта на слици треба видети. Слова функционишу на другачијем принципу од слика. Она су апстрактни знакови. Зато мозак на слова спорије реагује. Он најпре мора разумети значење речи. Могло би се рећи да део мозга задужен за језике најпре мора превесети знаке. Употребом слова могу се изазвати и емоције. Зато величина текста треба да буде упечатљива. Истраживања су показала да велика слова имају велико дејство. Она нису само упадљивија од малих. Велика слова такође производе јачу емотивну реакцију. Ово важи и за позитивне и за негативне емоције. За човека је величина ствари одувек играла важну улогу. Када је у опасности, човек мора брже реаговати. А када је нешто велико, углавном је и врло близу! Знајући ово, разумемо зашто велике слике изазивају снажну реакцију. Ипак, мање је јасно зашто овако реагујемо на велика слова. Слова у ствари за мозак не преdстављају никакав сигнал. Упркос овој чињеници, он показује јаче изражену активност када види велика слова. Ово је за научнике врло занимљиво. Показује нам до које мере су нам слова постала важна. Наш мозак је на неки начин научио да на писану реч реагује ...