Рјечник

sr Прошлост 3   »   hu Múlt 3

83 [осамдесет и три]

Прошлост 3

Прошлост 3

83 [nyolcvanhárom]

Múlt 3

Изаберите како желите да видите превод:   
српски мађарски Игра Више
телефонирати t--efo-á-ni t__________ t-l-f-n-l-i ----------- telefonálni 0
Ја сам телефонирао / телефонирала. T-l---ná-tam. T____________ T-l-f-n-l-a-. ------------- Telefonáltam. 0
Ја сам цело време телефонирао / телефонирала. A--egé-z----b----e-e-o-á----. A_ e____ i_____ t____________ A- e-é-z i-ő-e- t-l-f-n-l-a-. ----------------------------- Az egész időben telefonáltam. 0
питати k--dezni k_______ k-r-e-n- -------- kérdezni 0
Ја сам питао / питала. Kér-ez---. K_________ K-r-e-t-m- ---------- Kérdeztem. 0
Ја сам увек питао / питала. M-ndi-------z-em. M_____ k_________ M-n-i- k-r-e-t-m- ----------------- Mindig kérdeztem. 0
испричати mesél-i m______ m-s-l-i ------- mesélni 0
Ја сам испричао / испричала. M--é---m. M________ M-s-l-e-. --------- Meséltem. 0
Ја сам испричао / испричала целу причу. A---gé-z -ör-é-e-et-----sé----. A_ e____ t_________ e__________ A- e-é-z t-r-é-e-e- e-m-s-l-e-. ------------------------------- Az egész történetet elmeséltem. 0
учити tan-lni t______ t-n-l-i ------- tanulni 0
Ја сам учио / учила. T-nu-t-m. T________ T-n-l-a-. --------- Tanultam. 0
Ја сам учио / учила цело вече. E--s--e----tanu-ta-. E____ e___ t________ E-é-z e-t- t-n-l-a-. -------------------- Egész este tanultam. 0
радити do-g--ni d_______ d-l-o-n- -------- dolgozni 0
Ја сам радио / радила. D-lgoztam. D_________ D-l-o-t-m- ---------- Dolgoztam. 0
Ја сам радио / радила цели дан. E-é-z-n-p do-------. E____ n__ d_________ E-é-z n-p d-l-o-t-m- -------------------- Egész nap dolgoztam. 0
јести enni e___ e-n- ---- enni 0
Ја сам јео / јела. E--e-. E_____ E-t-m- ------ Ettem. 0
Ја сам појео / појела сву храну. Az--s--es-é-----m-gette-. A_ ö_____ é____ m________ A- ö-s-e- é-e-t m-g-t-e-. ------------------------- Az összes ételt megettem. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + мађарски (1-100) МП3 мађарски (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Историја лингвистике

Људи су одувек били фасцинирани језицима. Зато је и историја лингвистике врло дуга. Лингвистика је систематично проучавање језика. Људи су се чак и пре 10.000 година бавили размишљањем о језицима. Тако су се у различитим културама развили и различити језички системи. На тај начин су настали и различити описи језика. Данашња лингвистика се у највећој мери заснива на античким теоријама. Посебно у Грчкој су постојале многе традиције. Ипак, најстарији познати спис о језику потиче из Индије. Сачинио га је познати граматичар Сакатајана пре 3000 година. У античка времена су се философи попут Платона бавили језицима. Касније су римски аутори наставили са развојем својих теорија. Арапи су такође развили сопственe традицијe у 8. веку. У њиховим радовима наилазимо на прецизан опис арапског језика. У модерној ери је човек првенствено хтео да сазна одакле језик потиче. Учени људи су се посебно занимали за историју језика. У 18. веку људи су почели да упоређују језике. Желели су да сазнају како су се језици развили. Касније је пажња посвеђена језичким системима. Централно место имало је питање на који начин језици функционишу. У данашње време у оквиру лингвистике постоје бројни правци. Од педесетих година наовамо су се развиле многе различите дисциплине. Оне су делимично биле под јаким утицајем других наука. Као пример може се навести психолингвистика или међукултурна комуникација. Нови лингвистички правци су врло специјализовани. На пример феминистичка лингвистика. И тако се историја лингвистике наставља. Све док постоје језици, човек ће о њима размишљати.