Рјечник

sr Месеци   »   be Месяцы

11 [једанаест]

Месеци

Месеци

11 [адзінаццаць]

11 [adzіnatstsats’]

Месяцы

[Mesyatsy]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски белоруски Игра Више
јануар ст--з-нь с_______ с-у-з-н- -------- студзень 0
s-u---n’ s_______ s-u-z-n- -------- studzen’
фебруар л-ты л___ л-т- ---- люты 0
ly-ty l____ l-u-y ----- lyuty
март с-кавік с______ с-к-в-к ------- сакавік 0
sa-av-k s______ s-k-v-k ------- sakavіk
април кр-с-в-к к_______ к-а-а-і- -------- красавік 0
k--s---k k_______ k-a-a-і- -------- krasavіk
мај м-й м__ м-й --- май 0
may m__ m-y --- may
јуни ч--в-нь ч______ ч-р-е-ь ------- чэрвень 0
che-ve-’ c_______ c-e-v-n- -------- cherven’
То је шест месеци. Г--- --шэ-ць ----цаў. Г___ – ш____ м_______ Г-т- – ш-с-ь м-с-ц-ў- --------------------- Гэта – шэсць месяцаў. 0
Get--– sh-sts- m-sy--sau. G___ – s______ m_________ G-t- – s-e-t-’ m-s-a-s-u- ------------------------- Geta – shests’ mesyatsau.
Јануар, фебруар, март, сту--е--,---т----а-а---, с________ л____ с_______ с-у-з-н-, л-т-, с-к-в-к- ------------------------ студзень, люты, сакавік, 0
st--ze--,-l-u-y,--aka-і-, s________ l_____ s_______ s-u-z-n-, l-u-y- s-k-v-k- ------------------------- studzen’, lyuty, sakavіk,
aприл, мај и јун. к-а--вік,-май----эр-ен-. к________ м__ і ч_______ к-а-а-і-, м-й і ч-р-е-ь- ------------------------ красавік, май і чэрвень. 0
k---avіk- m-y-і------en-. k________ m__ і c________ k-a-a-і-, m-y і c-e-v-n-. ------------------------- krasavіk, may і cherven’.
јули лі-е-ь л_____ л-п-н- ------ ліпень 0
lі-e-’ l_____ l-p-n- ------ lіpen’
август ж-і-ень ж______ ж-і-е-ь ------- жнівень 0
zh---en’ z_______ z-n-v-n- -------- zhnіven’
септембар верас--ь в_______ в-р-с-н- -------- верасень 0
v-r-se-’ v_______ v-r-s-n- -------- verasen’
октобар к-с--ыч-ік к_________ к-с-р-ч-і- ---------- кастрычнік 0
k-s----h-іk k__________ k-s-r-c-n-k ----------- kastrychnіk
новембар ліс-ап-д л_______ л-с-а-а- -------- лістапад 0
l-sta--d l_______ l-s-a-a- -------- lіstapad
децембар с--ж-нь с______ с-е-а-ь ------- снежань 0
sne-ha-’ s_______ s-e-h-n- -------- snezhan’
То је такође шест месеци. Г--а ---а----- шэ--ь мес-ц--. Г___ – т______ ш____ м_______ Г-т- – т-к-а-а ш-с-ь м-с-ц-ў- ----------------------------- Гэта – таксама шэсць месяцаў. 0
G----- tak-a-a -h---s----sy-t-a-. G___ – t______ s______ m_________ G-t- – t-k-a-a s-e-t-’ m-s-a-s-u- --------------------------------- Geta – taksama shests’ mesyatsau.
Јули, август, септембар, л---нь--ж-і-е-ь- вера-е-ь, л______ ж_______ в________ л-п-н-, ж-і-е-ь- в-р-с-н-, -------------------------- ліпень, жнівень, верасень, 0
l-------z-nіven’- ---ase-’, l______ z________ v________ l-p-n-, z-n-v-n-, v-r-s-n-, --------------------------- lіpen’, zhnіven’, verasen’,
oктобар, новембар и децембар. кас---чн--- ліст-п-д і сне-ан-. к__________ л_______ і с_______ к-с-р-ч-і-, л-с-а-а- і с-е-а-ь- ------------------------------- кастрычнік, лістапад і снежань. 0
k---r-ch---,-lі-t---d-- snez-an-. k___________ l_______ і s________ k-s-r-c-n-k- l-s-a-a- і s-e-h-n-. --------------------------------- kastrychnіk, lіstapad і snezhan’.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + белоруски (1-100) МП3 белоруски (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Латински - живи језик?

У данашње време енглески је најважнији светски језик. Учи се широм света и званични је говорни језик у многим земљама. Раније је ову улогу играо латински. Њега су некада говорили Латини. Били су то становници Лацијума чији је главни град био Рим. Експанзијом Римског царства, ширио се и латински. У античко доба латински је био матерњи језик многих народа. Они су настањивали Европу, северну Африку и Средњи исток. Ипак, говорни латински разликовао се од класичног. Био је ти пучки језик и звао се Вулгарни латински. У романизираним областима говорило се различитим дијалектима. Из дијалеката су се у средњем веку развили национални језици. Језици који воде порекло из латинског називају се романским. У нјих спадају италијански, шпански и португалски. Француски и румунски језик такође за основу имају латински. Латински језик заправо није стварно изумро. Све до 19. века играо је веома важну улогу у трговинским пословима. И остао је језик образованих. Латински је и данас значајан у науци. Многи технички појмови воде порекло из латинског. У школама се учи као страни језик. Врло често се на универзитетима очекује познавање латинског. Према томе, латински није мртав мада се више не говори. Чак би се могло рећи да од извесног времена поново враћа у употребу. Број људи који желе да га уче поново је почео да расте. Он још се још увек сматра језичким и културним кључем врата многих земаља. Сакупите храброст и почните да учите латински! Audaces fortuna adiuvat, храбрима је срећа наклоњена!
Да ли си знао?
Есперанто спада у планске језике. Плански језици се циљано развијају и стварају, тј. они следе план. При томе се мешају елементи различитих језика. Циљ је да се омогући да што је могуће више људи научи планске језике. Есперанто је по први пут представљен 1887. године у Варшави. Његов оснивач је љекар Лудвик Л. Заменхоф (псеудоним: Др Есперанто, онај који се нада). У проблемима у споразумевању видео је главни разлог немира. Зато је хтео створити неутрални језик који би повезивао народе. Данас је есперанто најпознатији плански језик на свету. С њим се повезују циљеви као што је толеранција и људска права. Есперанто се одликује снажним индоевропским утицајем. Велики део језичког фонда долази на пример из романских језика. Овим језиком владају људи у више од 120 земаља. Редовно се срећу у удружељима и на међународним конгресима. Научите есперанто и пронађите нове пријатеље!