Рјечник

sr Генитив   »   be Родны склон

99 [деведесет и девет]

Генитив

Генитив

99 [дзевяноста дзевяць]

99 [dzevyanosta dzevyats’]

Родны склон

[Rodny sklon]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски белоруски Игра Више
Мачка моје пријатељице ко----------ро--і кот маёй сяброўкі к-т м-ё- с-б-о-к- ----------------- кот маёй сяброўкі 0
ko- mae--s-----ukі kot maey syabroukі k-t m-e- s-a-r-u-і ------------------ kot maey syabroukі
Пас мог пријатеља са--к- -------я--а сабака майго сябра с-б-к- м-й-о с-б-а ------------------ сабака майго сябра 0
sa-a-a -ay-- --abra sabaka maygo syabra s-b-k- m-y-o s-a-r- ------------------- sabaka maygo syabra
Играчке моје деце ц-цк- м--х -з--ей цацкі маіх дзяцей ц-ц-і м-і- д-я-е- ----------------- цацкі маіх дзяцей 0
t-a-s-і--aі---d---t-ey tsatskі maіkh dzyatsey t-a-s-і m-і-h d-y-t-e- ---------------------- tsatskі maіkh dzyatsey
Ово је мантил мог колеге. Г--- п-л--- май---к-л---. Гэта паліто майго калегі. Г-т- п-л-т- м-й-о к-л-г-. ------------------------- Гэта паліто майго калегі. 0
Ge-- pal----maygo--al--і. Geta palіto maygo kalegі. G-t- p-l-t- m-y-o k-l-g-. ------------------------- Geta palіto maygo kalegі.
Ово је ауто моје колегинице. Гэ---а--а-а-іл- ма-----ле--. Гэта аўтамабіль маёй калегі. Г-т- а-т-м-б-л- м-ё- к-л-г-. ---------------------------- Гэта аўтамабіль маёй калегі. 0
Ge---a-t-m-b--- m-e---ale-і. Geta autamabіl’ maey kalegі. G-t- a-t-m-b-l- m-e- k-l-g-. ---------------------------- Geta autamabіl’ maey kalegі.
Ово је посао мојих колега. Г--- ра--т- -а-х ---е-. Гэта работа маіх калег. Г-т- р-б-т- м-і- к-л-г- ----------------------- Гэта работа маіх калег. 0
Geta rabo-a maіkh kal--. Geta rabota maіkh kaleg. G-t- r-b-t- m-і-h k-l-g- ------------------------ Geta rabota maіkh kaleg.
Дугме на кошуљи је отпало. Гуз-- -д--а-у-і-адар-----. Гузік ад кашулі адарваўся. Г-з-к а- к-ш-л- а-а-в-ў-я- -------------------------- Гузік ад кашулі адарваўся. 0
G-zіk--d----hul--adarvaus-a. Guzіk ad kashulі adarvausya. G-z-k a- k-s-u-і a-a-v-u-y-. ---------------------------- Guzіk ad kashulі adarvausya.
Кључ од гараже је нестао. Клю- -- г--а-а п----ў. Ключ ад гаража прапаў. К-ю- а- г-р-ж- п-а-а-. ---------------------- Ключ ад гаража прапаў. 0
K-y-c--a--garaz-a---ap-u. Klyuch ad garazha prapau. K-y-c- a- g-r-z-a p-a-a-. ------------------------- Klyuch ad garazha prapau.
Шефов компјутер је покварен. К-мп--т-р-н-ч------------р-ўн-. Камп’ютэр начальніка няспраўны. К-м-’-т-р н-ч-л-н-к- н-с-р-ў-ы- ------------------------------- Камп’ютэр начальніка няспраўны. 0
Kamp-y--er-nac-a-’n--a nyas-ra---. Kamp’yuter nachal’nіka nyasprauny. K-m-’-u-e- n-c-a-’-і-a n-a-p-a-n-. ---------------------------------- Kamp’yuter nachal’nіka nyasprauny.
Ко су родитељи девојчице? Хт---аць-і-д---ч-нк-? Хто бацькі дзяўчынкі? Х-о б-ц-к- д-я-ч-н-і- --------------------- Хто бацькі дзяўчынкі? 0
K-----ats’-----ya--h-n-і? Khto bats’kі dzyauchynkі? K-t- b-t-’-і d-y-u-h-n-і- ------------------------- Khto bats’kі dzyauchynkі?
Како да дођем до куће њених родитеља? Як мн- -----ці -- --м------ац----? Як мне прайсці да дома яе бацькоў? Я- м-е п-а-с-і д- д-м- я- б-ц-к-ў- ---------------------------------- Як мне прайсці да дома яе бацькоў? 0
Ya- m-- pra-st---d---oma----- -a-s’kou? Yak mne praystsі da doma yaye bats’kou? Y-k m-e p-a-s-s- d- d-m- y-y- b-t-’-o-? --------------------------------------- Yak mne praystsі da doma yaye bats’kou?
Кућа се налази на крају улице. Д-м---аіць-- канцы вул-цы. Дом стаіць у канцы вуліцы. Д-м с-а-ц- у к-н-ы в-л-ц-. -------------------------- Дом стаіць у канцы вуліцы. 0
Do- s-a-t-’ ---ant---vul-t--. Dom staіts’ u kantsy vulіtsy. D-m s-a-t-’ u k-n-s- v-l-t-y- ----------------------------- Dom staіts’ u kantsy vulіtsy.
Како се зове главни град Швајцарске? Я- -азы-ае-ца ст---ца -ве-----і? Як называецца сталіца Швейцарыі? Я- н-з-в-е-ц- с-а-і-а Ш-е-ц-р-і- -------------------------------- Як называецца сталіца Швейцарыі? 0
Ya----z-v-e-st-a-st--іtsa--h--yt--ry-? Yak nazyvaetstsa stalіtsa Shveytsaryі? Y-k n-z-v-e-s-s- s-a-і-s- S-v-y-s-r-і- -------------------------------------- Yak nazyvaetstsa stalіtsa Shveytsaryі?
Који је наслов књиге? Як----а-ва ў--э--- к---і? Якая назва ў гэтай кнігі? Я-а- н-з-а ў г-т-й к-і-і- ------------------------- Якая назва ў гэтай кнігі? 0
Ya-aya ------- --t-- --і--? Yakaya nazva u getay knіgі? Y-k-y- n-z-a u g-t-y k-і-і- --------------------------- Yakaya nazva u getay knіgі?
Како се зову деца oд комшијe? Як з-аць-дзяц-- с-сед---? Як зваць дзяцей суседзяў? Я- з-а-ь д-я-е- с-с-д-я-? ------------------------- Як зваць дзяцей суседзяў? 0
Yak--v-t-’ --y-t-e- s--ed--au? Yak zvats’ dzyatsey susedzyau? Y-k z-a-s- d-y-t-e- s-s-d-y-u- ------------------------------ Yak zvats’ dzyatsey susedzyau?
Када је школски распуст деце? К-л- --д--ц-й б--у-- ---льн-я---н---л-? Калі ў дзяцей будуць школьныя канікулы? К-л- ў д-я-е- б-д-ц- ш-о-ь-ы- к-н-к-л-? --------------------------------------- Калі ў дзяцей будуць школьныя канікулы? 0
K--і---d--at-ey -u--t-’ -h--l’nyy--kanі---y? Kalі u dzyatsey buduts’ shkol’nyya kanіkuly? K-l- u d-y-t-e- b-d-t-’ s-k-l-n-y- k-n-k-l-? -------------------------------------------- Kalі u dzyatsey buduts’ shkol’nyya kanіkuly?
Када су докторови термини за пацијенте? К--і - д--т-р--г--з-ны -р---у? Калі ў доктара гадзіны прыёму? К-л- ў д-к-а-а г-д-і-ы п-ы-м-? ------------------------------ Калі ў доктара гадзіны прыёму? 0
K-l--- do----a-g--zі-- ---em-? Kalі u doktara gadzіny pryemu? K-l- u d-k-a-a g-d-і-y p-y-m-? ------------------------------ Kalі u doktara gadzіny pryemu?
Када је отворен музеј? Я-і--гадзіны --а-ы--узея? Якія гадзіны працы музея? Я-і- г-д-і-ы п-а-ы м-з-я- ------------------------- Якія гадзіны працы музея? 0
Ya-і-a g-d-і------ts- --z--a? Yakіya gadzіny pratsy muzeya? Y-k-y- g-d-і-y p-a-s- m-z-y-? ----------------------------- Yakіya gadzіny pratsy muzeya?

Боља концентрација = боље учење

Кад учимо морамо се концентрисати. Сву пажњу морамо усредсредити само на једну ствар. Моћ концентрације није урођена. Најпре је неопходно научити како да се концентришемо. До овога углавном долази у забавишту или у школи. Са шест година деца се могу концентрисати око 15 минута. Код деце од 14 година ово траје двоструко дуже. Фаза концентрације одраслих је 45 минута. После извесног времена концентрација почиње да попушта. Ученици тада полако почињу да губе интересовање за материју. Може се десити да постану преморени или дођу у стресну ситуацију. Резултат тога је да учење постаје све теже. Меморија више није у стању да добро задржава штиво. Ипак, могуће је повећати концентрацију. Веома је важно да сте се пре учења наспавали. Уморна особа може се концентрисати само кратко време. Кад смо уморни, мозак прави више грешака. Емотивно стање такође утиче на концентрацију. Особа која жели да ефикасно учи мора се налазити у неутралном стању духа. Претерани број позитивних или бегативних емоција омета успех у учењу. Разуме се да нисмо увек у стању да контролишемо емоције. Али, барем можемо настојати да их у процесу учења игноришемо. Особа која жели да се концентрише мора бити мотивисана. Када учимо, увек пред очима морамо имати циљ. Само тада је мозак спреман да се концентрише. За добру концентрацију је тишина такође један од важних предуслова. Када учите треба да пијете довољно воде; ово вас држи будним ... Ко се приджрав ових савета, сигурно остаје дуже концентрисан!