Рјечник

sr У ресторану 2   »   be У рэстаране 2

30 [тридесет]

У ресторану 2

У ресторану 2

30 [трыццаць]

30 [trytstsats’]

У рэстаране 2

[U restarane 2]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски белоруски Игра Више
Cок од јабуке, молим. Калі лас--,-----н-у яб--ч-аг------! Калі ласка, шклянку яблычнага соку! К-л- л-с-а- ш-л-н-у я-л-ч-а-а с-к-! ----------------------------------- Калі ласка, шклянку яблычнага соку! 0
K--і la--a,--h--yan-u-y--l-c-na-- soku! Kalі laska, shklyanku yablychnaga soku! K-l- l-s-a- s-k-y-n-u y-b-y-h-a-a s-k-! --------------------------------------- Kalі laska, shklyanku yablychnaga soku!
Лимунаду, молим. Калі -ас-а- ш---н----іма---у! Калі ласка, шклянку ліманаду! К-л- л-с-а- ш-л-н-у л-м-н-д-! ----------------------------- Калі ласка, шклянку ліманаду! 0
K-l------a, sh--ya-k- -і-----u! Kalі laska, shklyanku lіmanadu! K-l- l-s-a- s-k-y-n-u l-m-n-d-! ------------------------------- Kalі laska, shklyanku lіmanadu!
Сок од парадајза, молим. Ка-- -а--а, ш--я-к- т---тна-а соку! Калі ласка, шклянку таматнага соку! К-л- л-с-а- ш-л-н-у т-м-т-а-а с-к-! ----------------------------------- Калі ласка, шклянку таматнага соку! 0
Kal--las--,--h--y--ku--a---naga -o--! Kalі laska, shklyanku tamatnaga soku! K-l- l-s-a- s-k-y-n-u t-m-t-a-a s-k-! ------------------------------------- Kalі laska, shklyanku tamatnaga soku!
Ја бих радо чашу црвеног вина. Я-хацеў-бы-- х-ц-ла-бы ке--х чы-в--аг- --н-. Я хацеў бы / хацела бы келіх чырвонага віна. Я х-ц-ў б- / х-ц-л- б- к-л-х ч-р-о-а-а в-н-. -------------------------------------------- Я хацеў бы / хацела бы келіх чырвонага віна. 0
Y- kha-s-- b- --kh-ts--a by kelіk- ---rv-n-ga vіna. Ya khatseu by / khatsela by kelіkh chyrvonaga vіna. Y- k-a-s-u b- / k-a-s-l- b- k-l-k- c-y-v-n-g- v-n-. --------------------------------------------------- Ya khatseu by / khatsela by kelіkh chyrvonaga vіna.
Ја бих радо чашу белог вина. Я ----- бы-/ х-цела-бы -е--х--е-аг---ін-. Я хацеў бы / хацела бы келіх белага віна. Я х-ц-ў б- / х-ц-л- б- к-л-х б-л-г- в-н-. ----------------------------------------- Я хацеў бы / хацела бы келіх белага віна. 0
Y--k-a--eu -y------t-el- -y---lіk--b--ag--vіna. Ya khatseu by / khatsela by kelіkh belaga vіna. Y- k-a-s-u b- / k-a-s-l- b- k-l-k- b-l-g- v-n-. ----------------------------------------------- Ya khatseu by / khatsela by kelіkh belaga vіna.
Ја бих радо флашу шампањца. Я----е--б--- х-цел- бы-бут-льк--ша-п-н---г-. Я хацеў бы / хацела бы бутэльку шампанскага. Я х-ц-ў б- / х-ц-л- б- б-т-л-к- ш-м-а-с-а-а- -------------------------------------------- Я хацеў бы / хацела бы бутэльку шампанскага. 0
Ya -h--seu-by --khat--la--- ---el-k---ha-p-nska--. Ya khatseu by / khatsela by butel’ku shampanskaga. Y- k-a-s-u b- / k-a-s-l- b- b-t-l-k- s-a-p-n-k-g-. -------------------------------------------------- Ya khatseu by / khatsela by butel’ku shampanskaga.
Волиш ли рибу? Т-----іш -ыб-? Ты любіш рыбу? Т- л-б-ш р-б-? -------------- Ты любіш рыбу? 0
Ty --ub-----y-u? Ty lyubіsh rybu? T- l-u-і-h r-b-? ---------------- Ty lyubіsh rybu?
Волиш ли говедину? Т--л---ш---а-ічы-у? Ты любіш ялавічыну? Т- л-б-ш я-а-і-ы-у- ------------------- Ты любіш ялавічыну? 0
Ty-l-ub-sh -al--і--ynu? Ty lyubіsh yalavіchynu? T- l-u-і-h y-l-v-c-y-u- ----------------------- Ty lyubіsh yalavіchynu?
Волиш ли свињетину? Т--любіш---іні-у? Ты любіш свініну? Т- л-б-ш с-і-і-у- ----------------- Ты любіш свініну? 0
T- ly----h-s-і----? Ty lyubіsh svіnіnu? T- l-u-і-h s-і-і-u- ------------------- Ty lyubіsh svіnіnu?
Хтео / хтела бих нешто без меса. Я -а-е- ---- -ац-л--б- шт--н-б-дз- бе---я-а. Я хацеў бы / хацела бы што-небудзь без мяса. Я х-ц-ў б- / х-ц-л- б- ш-о-н-б-д-ь б-з м-с-. -------------------------------------------- Я хацеў бы / хацела бы што-небудзь без мяса. 0
Y- -h--seu--- /-khatsel- b---ht--n---d-------m-asa. Ya khatseu by / khatsela by shto-nebudz’ bez myasa. Y- k-a-s-u b- / k-a-s-l- b- s-t---e-u-z- b-z m-a-a- --------------------------------------------------- Ya khatseu by / khatsela by shto-nebudz’ bez myasa.
Хтео / хтела бих плату са поврћем. Я-ха-еў--ы - --------ы-з-кус---- --ро-----. Я хацеў бы / хацела бы закуску з гародніны. Я х-ц-ў б- / х-ц-л- б- з-к-с-у з г-р-д-і-ы- ------------------------------------------- Я хацеў бы / хацела бы закуску з гародніны. 0
Y- kh-t-eu b--- k-ats-la -y -ak--k- - g---dnі-y. Ya khatseu by / khatsela by zakusku z garodnіny. Y- k-a-s-u b- / k-a-s-l- b- z-k-s-u z g-r-d-і-y- ------------------------------------------------ Ya khatseu by / khatsela by zakusku z garodnіny.
Хтео / хтела бих нешто што не траје дуго. Я х-ц---б--/ -ацел- -- ----н--у--ь- -то--о-на--у-----р--атава-ь. Я хацеў бы / хацела бы што-небудзь, што можна хутка прыгатаваць. Я х-ц-ў б- / х-ц-л- б- ш-о-н-б-д-ь- ш-о м-ж-а х-т-а п-ы-а-а-а-ь- ---------------------------------------------------------------- Я хацеў бы / хацела бы што-небудзь, што можна хутка прыгатаваць. 0
Ya kh-tseu b----kh--sela--- sh---neb-dz-, --t- m-zhna k---k- -ry-at-vat-’. Ya khatseu by / khatsela by shto-nebudz’, shto mozhna khutka prygatavats’. Y- k-a-s-u b- / k-a-s-l- b- s-t---e-u-z-, s-t- m-z-n- k-u-k- p-y-a-a-a-s-. -------------------------------------------------------------------------- Ya khatseu by / khatsela by shto-nebudz’, shto mozhna khutka prygatavats’.
Желите ли то с пиринчeм? В-- п-дац- гэта--------? Вам падаць гэта з рысам? В-м п-д-ц- г-т- з р-с-м- ------------------------ Вам падаць гэта з рысам? 0
Vam------s’ -e-- - r--am? Vam padats’ geta z rysam? V-m p-d-t-’ g-t- z r-s-m- ------------------------- Vam padats’ geta z rysam?
Желите ли то с резанцима? В-м -ад-ць--эта-----к-----? Вам падаць гэта з локшынай? В-м п-д-ц- г-т- з л-к-ы-а-? --------------------------- Вам падаць гэта з локшынай? 0
V----ad--s’----a-z lok-----y? Vam padats’ geta z lokshynay? V-m p-d-t-’ g-t- z l-k-h-n-y- ----------------------------- Vam padats’ geta z lokshynay?
Желите ли то с кромпиром? В-- --дац---эта ---у-ьб-й? Вам падаць гэта з бульбай? В-м п-д-ц- г-т- з б-л-б-й- -------------------------- Вам падаць гэта з бульбай? 0
Vam pada-----eta-----l-ba-? Vam padats’ geta z bul’bay? V-m p-d-t-’ g-t- z b-l-b-y- --------------------------- Vam padats’ geta z bul’bay?
То ми није укусно. Гэта ---м-чна. Гэта нясмачна. Г-т- н-с-а-н-. -------------- Гэта нясмачна. 0
Ge-a -------h--. Geta nyasmachna. G-t- n-a-m-c-n-. ---------------- Geta nyasmachna.
Јело је хладно. Е----ал-----. Ежа халодная. Е-а х-л-д-а-. ------------- Ежа халодная. 0
Ezh---h---dna-a. Ezha khalodnaya. E-h- k-a-o-n-y-. ---------------- Ezha khalodnaya.
То ja нисам наручио / наручила. Я---таг- н---а-азва--- ---з----в-ла. Я гэтага не заказваў / не заказвала. Я г-т-г- н- з-к-з-а- / н- з-к-з-а-а- ------------------------------------ Я гэтага не заказваў / не заказвала. 0
Y- --tag---e -a-azv-- - ne z--az-al-. Ya getaga ne zakazvau / ne zakazvala. Y- g-t-g- n- z-k-z-a- / n- z-k-z-a-a- ------------------------------------- Ya getaga ne zakazvau / ne zakazvala.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Језик и реклама

Реклама представља специјалан облик комуникације. Сврха му је успостављање контакта између произвођача и потрошача. Као и сваки други облик комуникације и рекламирање има дугу историју. Политичари и кафане рекламирају се још од од античких времена. Језик рекламе употребљава специфичне елементе реторике. Пошто има циљ, она је планирана комуникација. Усмерена је буђењу пажње и интересовања конзумената. Али изнад свега намера јој је да нам пробуди жељу за одређеним предметом и наведе нас да га купимо. Из тог разлога је језик рекламе веома једноставан. Користи се мали број речи и једноставни слогани. Ово би требало да нас наведе да добро запамтимо њихову поруку. Уобичајена је употреба извесних врста речи као што су придеви и суперлативи. Оне описују неки предмет као изузетно користан. Зато је језик рекламе увек врло позитиван. Занимљиво је рећи да култура увек условљава језик рекламе. Зато је у стању да нам много тога каже о једној култури. У данашње време појмови као што је лепота или младост доминирају многим друштвима. Речи “будућност” и “безбедност” се такође често помињу. Енглески се радо користи посебно у западним друштвима. Сматра се да је то један модеран и међународни језик. Због тога одлично функционише када су у питању технички производи. Елементи из романских језика употрбљавају се када су у питању уживања и страсти. Они се радо примењују када су у питању прехрамбени производи и козметика. Они који се служе дијалектом радо наглашавају вредности као што су домовина и традиција. Имена производа су врло често неологизми - измишљени изрази. Они углавном немају никакво значење, већ само лепо звуче. Имена неких производа направила су чак и каријеру! Име једне врсте усисивача за прашину (Хувер), чак је постало и глагол ( to hoover -усисивати прашину)!
Да ли си знао?
Холандски спада у групу западногерманских језика. То значи да је сродан с немачким и енглеским. Холандски је матерњи језик за око 25 милиона људи. Већина њих живи у Холандији и Белгији. Али холандски се говори и у Индонезији и Суринаму. Разлог томе је што је Холандија некад била колонијална сила. Тако је холандски био база за разне креолске језике. И јужноафрички африканс је настао из холандског. То је најмлађи члан германске језичке породице. За холандски су карактеристичне многе речи из других језика. Посебно снажан утицај је пре имао француски. Често су преузимане и речи из немачког. Већ неколико деценија у овај језик долази све више енглеских речи. Неки се зато плаше да ће холандски у будућности потпуно нестати.