І с-ра---а-не на -ыпа------аро-ы--а--гое.
І с__________ н_ в______ х______ д_______
І с-р-х-в-н-е н- в-п-д-к х-а-о-ы д-р-г-е-
-----------------------------------------
І страхаванне на выпадак хваробы дарагое. 0 І-st-a---v--ne-na-v--a-a---hva------a-a---.І s___________ n_ v______ k_______ d_______І s-r-k-a-a-n- n- v-p-d-k k-v-r-b- d-r-g-e--------------------------------------------І strakhavanne na vypadak khvaroby daragoe.
Я-ж---- -уч--ц-------і-ерсі---е.
Я ж____ в______ в_ у____________
Я ж-д-ю в-ч-ц-а в- у-і-е-с-т-ц-.
--------------------------------
Я жадаю вучыцца ва універсітэце. 0 Ya--h--a-- vu-h-t-----va-u--v--sі-e--e.Y_ z______ v_________ v_ u_____________Y- z-a-a-u v-c-y-s-s- v- u-і-e-s-t-t-e----------------------------------------Ya zhadayu vuchytstsa va unіversіtetse.
Я -ра---ж- п--кт----з- мя--й.
Я п_______ п_______ з_ м_____
Я п-а-о-ж- п-а-т-к- з- м-ж-й-
-----------------------------
Я праходжу практыку за мяжой. 0 Ya prakh-d----p---tyku--a-my-zh--.Y_ p_________ p_______ z_ m_______Y- p-a-h-d-h- p-a-t-k- z- m-a-h-y-----------------------------------Ya prakhodzhu praktyku za myazhoy.
У --е- ------с--- -од-ім-у------ў-у.
У а___ м_ з______ х_____ у с________
У а-е- м- з-ў-ё-ы х-д-і- у с-а-о-к-.
------------------------------------
У абед мы заўсёды ходзім у сталоўку. 0 U-a--d--- z-----y---o------ s-a--uk-.U a___ m_ z______ k______ u s________U a-e- m- z-u-e-y k-o-z-m u s-a-o-k-.-------------------------------------U abed my zausedy khodzіm u stalouku.
Я ----г-д-б-с-ра--ўны.
Я ў__ г__ б___________
Я ў-о г-д б-с-р-ц-ў-ы-
----------------------
Я ўжо год беспрацоўны. 0 Y--uzh--g-d-b-sp--t-o-ny.Y_ u___ g__ b____________Y- u-h- g-d b-s-r-t-o-n-.-------------------------Ya uzho god bespratsouny.
Већина људи памти свој први дан у школи.
Многи од њих се ипак не сећају шта је било пре тога.
Скоро да немамо сећање на прве дане нашег живота.
Али зашто?
Зашто се не сећамо искустава које смо имали кад смо били бебе?
Разлог лежи у развоју.
Говор и меморија се развијају готово истовремено.
Да би се нечега сетила, особи је неопходан језик.
То значи да мора имати речи којима би означила своја искуства.
Научници су децу тестирали на различите начине.
Том приликом дошли су до занимљивог открића.
Чим науче да говоре, деца забораве све што је било пре тог тренутка.
Зато је почетак говора истовремено и почетак меморије.
Прве три године живота деца уче огроман број ствари.
Свакога дана доживљавају нове ствари.
У тој животној доби стичу многа важна искуства.
Па ипак све то нестане.
Психолози овај феномен називају инфантилном амнезијом.
У памћењу остају само ствари које су деца у стању да именују.
Аутобиографско памћење чува лично доживљено.
Ово ради на принципу вођења дневника.
У њему је записано све што нам је у животу важно.
На тај начин аутобиографска меморија формира наш идентитет.
Али њен развој зависи од учења матерњег језика.
Њу можемо активирати искључиво путем говора.
Ствари које смо као беба научили нису нестале.
Све оне су меморисане негде у мозгу.
Једино их се не можемо сетити... Заиста штета, зар не?