Рјечник

sr Радити   »   be Праца

55 [педесет и пет]

Радити

Радити

55 [пяцьдзесят пяць]

55 [pyats’dzesyat pyats’]

Праца

[Pratsa]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски белоруски Игра Више
Шта сте по занимању? К---Вы пра----е? К__ В_ п________ К-м В- п-а-у-ц-? ---------------- Кім Вы працуеце? 0
K-m -- pr-t-u-t-e? K__ V_ p__________ K-m V- p-a-s-e-s-? ------------------ Kіm Vy pratsuetse?
Мој муж је по занимању доктор. М-й--уж-п- -ра-есіі-д--тар. М__ м__ п_ п_______ д______ М-й м-ж п- п-а-е-і- д-к-а-. --------------------------- Мой муж па прафесіі доктар. 0
M-y -uz- pa p-af---- -ok---. M__ m___ p_ p_______ d______ M-y m-z- p- p-a-e-і- d-k-a-. ---------------------------- Moy muzh pa prafesіі doktar.
Ја радим пола радног времена као медицинска сестра. Я-----ую -а --ў-т--кі медс--тр-й. Я п_____ н_ п________ м__________ Я п-а-у- н- п-ў-т-ў-і м-д-я-т-о-. --------------------------------- Я працую на паўстаўкі медсястрой. 0
Ya-pr-tsuyu--- -au-t-u-----ds-a-tr-y. Y_ p_______ n_ p________ m___________ Y- p-a-s-y- n- p-u-t-u-і m-d-y-s-r-y- ------------------------------------- Ya pratsuyu na paustaukі medsyastroy.
Ускоро ћемо добити пензију. Хутка--ы вы----- -а пенсію. Х____ м_ в______ н_ п______ Х-т-а м- в-й-з-м н- п-н-і-. --------------------------- Хутка мы выйдзем на пенсію. 0
Khu--- m- v-ydz-m--- -ens-yu. K_____ m_ v______ n_ p_______ K-u-k- m- v-y-z-m n- p-n-і-u- ----------------------------- Khutka my vyydzem na pensіyu.
Али су порези високи. А---п-даткі-в----ія. А__ п______ в_______ А-е п-д-т-і в-с-к-я- -------------------- Але падаткі высокія. 0
Ale p-d---і----okі-a. A__ p______ v________ A-e p-d-t-і v-s-k-y-. --------------------- Ale padatkі vysokіya.
И здравствено осигурање је високо. І с-ра---а-не на -ыпа------аро-ы--а--гое. І с__________ н_ в______ х______ д_______ І с-р-х-в-н-е н- в-п-д-к х-а-о-ы д-р-г-е- ----------------------------------------- І страхаванне на выпадак хваробы дарагое. 0
І-st-a---v--ne-na-v--a-a---hva------a-a---. І s___________ n_ v______ k_______ d_______ І s-r-k-a-a-n- n- v-p-d-k k-v-r-b- d-r-g-e- ------------------------------------------- І strakhavanne na vypadak khvaroby daragoe.
Шта желиш једном постати? К-м-т- хо-----т-ц-? К__ т_ х____ с_____ К-м т- х-ч-ш с-а-ь- ------------------- Кім ты хочаш стаць? 0
K------k--c--s- --a---? K__ t_ k_______ s______ K-m t- k-o-h-s- s-a-s-? ----------------------- Kіm ty khochash stats’?
Ја желим постати инжењер. Я-жада- с-а-ь--нжыне--м. Я ж____ с____ і_________ Я ж-д-ю с-а-ь і-ж-н-р-м- ------------------------ Я жадаю стаць інжынерам. 0
Y- -h-da---s-ats--і-zh----am. Y_ z______ s_____ і__________ Y- z-a-a-u s-a-s- і-z-y-e-a-. ----------------------------- Ya zhadayu stats’ іnzhyneram.
Желим да студирам на универзитету. Я-ж---- -уч--ц-------і-ерсі---е. Я ж____ в______ в_ у____________ Я ж-д-ю в-ч-ц-а в- у-і-е-с-т-ц-. -------------------------------- Я жадаю вучыцца ва універсітэце. 0
Ya--h--a-- vu-h-t-----va-u--v--sі-e--e. Y_ z______ v_________ v_ u_____________ Y- z-a-a-u v-c-y-s-s- v- u-і-e-s-t-t-e- --------------------------------------- Ya zhadayu vuchytstsa va unіversіtetse.
Ја сам приправник. Я пр-кты--нт. Я п__________ Я п-а-т-к-н-. ------------- Я практыкант. 0
Ya ----tyk-n-. Y_ p__________ Y- p-a-t-k-n-. -------------- Ya praktykant.
Ја не зарађујем много. Я--а--б--ю-няшма-. Я з_______ н______ Я з-р-б-я- н-ш-а-. ------------------ Я зарабляю няшмат. 0
Y---a----y--- nya-hm-t. Y_ z_________ n________ Y- z-r-b-y-y- n-a-h-a-. ----------------------- Ya zarablyayu nyashmat.
Ја одрађујем приправнички стаж у иностранству. Я -ра---ж- п--кт----з- мя--й. Я п_______ п_______ з_ м_____ Я п-а-о-ж- п-а-т-к- з- м-ж-й- ----------------------------- Я праходжу практыку за мяжой. 0
Ya prakh-d----p---tyku--a-my-zh--. Y_ p_________ p_______ z_ m_______ Y- p-a-h-d-h- p-a-t-k- z- m-a-h-y- ---------------------------------- Ya prakhodzhu praktyku za myazhoy.
Ово је мој шеф. Гэта---й-н-ч----і-. Г___ м__ н_________ Г-т- м-й н-ч-л-н-к- ------------------- Гэта мой начальнік. 0
G-----oy na--a--n-k. G___ m__ n__________ G-t- m-y n-c-a-’-і-. -------------------- Geta moy nachal’nіk.
Имам драге колеге. У---не-----мн-я к---гі. У м___ п_______ к______ У м-н- п-ы-м-ы- к-л-г-. ----------------------- У мяне прыемныя калегі. 0
U-myane p-y-m-y---ka----. U m____ p________ k______ U m-a-e p-y-m-y-a k-l-g-. ------------------------- U myane pryemnyya kalegі.
У подне увек идемо у кантину. У --е- ------с--- -од-ім-у------ў-у. У а___ м_ з______ х_____ у с________ У а-е- м- з-ў-ё-ы х-д-і- у с-а-о-к-. ------------------------------------ У абед мы заўсёды ходзім у сталоўку. 0
U-a--d--- z-----y---o------ s-a--uk-. U a___ m_ z______ k______ u s________ U a-e- m- z-u-e-y k-o-z-m u s-a-o-k-. ------------------------------------- U abed my zausedy khodzіm u stalouku.
Ја тражим радно место. Я--ук---ме-ца п-ацы. Я ш____ м____ п_____ Я ш-к-ю м-с-а п-а-ы- -------------------- Я шукаю месца працы. 0
Y--s--ka-- mes-----rat-y. Y_ s______ m_____ p______ Y- s-u-a-u m-s-s- p-a-s-. ------------------------- Ya shukayu mestsa pratsy.
Ја сам већ годину дана незапослен / незапослена. Я ----г-д-б-с-ра--ўны. Я ў__ г__ б___________ Я ў-о г-д б-с-р-ц-ў-ы- ---------------------- Я ўжо год беспрацоўны. 0
Y--uzh--g-d-b-sp--t-o-ny. Y_ u___ g__ b____________ Y- u-h- g-d b-s-r-t-o-n-. ------------------------- Ya uzho god bespratsouny.
У овој земљи има превише незапослених. У ---ай-кр--не-з-надт- ш-а- --спра----ых. У г____ к_____ з______ ш___ б____________ У г-т-й к-а-н- з-н-д-а ш-а- б-с-р-ц-ў-ы-. ----------------------------------------- У гэтай краіне занадта шмат беспрацоўных. 0
U-g---- kra-ne -ana----sh--t ---p-a--ou----. U g____ k_____ z______ s____ b______________ U g-t-y k-a-n- z-n-d-a s-m-t b-s-r-t-o-n-k-. -------------------------------------------- U getay kraіne zanadta shmat bespratsounykh.

Меморији је потребан говор

Већина људи памти свој први дан у школи. Многи од њих се ипак не сећају шта је било пре тога. Скоро да немамо сећање на прве дане нашег живота. Али зашто? Зашто се не сећамо искустава које смо имали кад смо били бебе? Разлог лежи у развоју. Говор и меморија се развијају готово истовремено. Да би се нечега сетила, особи је неопходан језик. То значи да мора имати речи којима би означила своја искуства. Научници су децу тестирали на различите начине. Том приликом дошли су до занимљивог открића. Чим науче да говоре, деца забораве све што је било пре тог тренутка. Зато је почетак говора истовремено и почетак меморије. Прве три године живота деца уче огроман број ствари. Свакога дана доживљавају нове ствари. У тој животној доби стичу многа важна искуства. Па ипак све то нестане. Психолози овај феномен називају инфантилном амнезијом. У памћењу остају само ствари које су деца у стању да именују. Аутобиографско памћење чува лично доживљено. Ово ради на принципу вођења дневника. У њему је записано све што нам је у животу важно. На тај начин аутобиографска меморија формира наш идентитет. Али њен развој зависи од учења матерњег језика. Њу можемо активирати искључиво путем говора. Ствари које смо као беба научили нису нестале. Све оне су меморисане негде у мозгу. Једино их се не можемо сетити... Заиста штета, зар не?