Рјечник

sr У возу   »   ru В поезде

34 [тридесет и четири]

У возу

У возу

34 [тридцать четыре]

34 [tridtsatʹ chetyre]

В поезде

[V poyezde]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски руски Игра Више
Да ли je то воз за Берлин? Эт- --е-д-до Б-рл-н-? Это поезд до Берлина? Э-о п-е-д д- Б-р-и-а- --------------------- Это поезд до Берлина? 0
Eto--o-e---d--Berlin-? Eto poyezd do Berlina? E-o p-y-z- d- B-r-i-a- ---------------------- Eto poyezd do Berlina?
Када креће воз? Когда-э--т-поезд от---вл---ся? Когда этот поезд отправляется? К-г-а э-о- п-е-д о-п-а-л-е-с-? ------------------------------ Когда этот поезд отправляется? 0
Ko-d-----t -----d---p-avlya-e--y-? Kogda etot poyezd otpravlyayetsya? K-g-a e-o- p-y-z- o-p-a-l-a-e-s-a- ---------------------------------- Kogda etot poyezd otpravlyayetsya?
Када стиже воз у Берлин? К--да этот---е-д пр--ы-ает в --р-ин? Когда этот поезд прибывает в Берлин? К-г-а э-о- п-е-д п-и-ы-а-т в Б-р-и-? ------------------------------------ Когда этот поезд прибывает в Берлин? 0
K--da-etot-p--e-----i-yva--t ---e--in? Kogda etot poyezd pribyvayet v Berlin? K-g-a e-o- p-y-z- p-i-y-a-e- v B-r-i-? -------------------------------------- Kogda etot poyezd pribyvayet v Berlin?
Извините, смем ли проћи? И--и--те,--аз--ш--- п--й-и? Извините, разрешите пройти? И-в-н-т-, р-з-е-и-е п-о-т-? --------------------------- Извините, разрешите пройти? 0
Izv--i-e- r--re-h------o-t-? Izvinite, razreshite proyti? I-v-n-t-, r-z-e-h-t- p-o-t-? ---------------------------- Izvinite, razreshite proyti?
Мислим да је то моје место. П--м--му, -то моё м--т-. По-моему, это моё место. П---о-м-, э-о м-ё м-с-о- ------------------------ По-моему, это моё место. 0
P---o-e------- m-y---e-to. Po-moyemu, eto moyë mesto. P---o-e-u- e-o m-y- m-s-o- -------------------------- Po-moyemu, eto moyë mesto.
Мислим да седите на мом месту. П-----му,--ы с-д-те на -о-м--е--е. По-моему, вы сидите на моём месте. П---о-м-, в- с-д-т- н- м-ё- м-с-е- ---------------------------------- По-моему, вы сидите на моём месте. 0
P---oye--, -y si---- ----o-----e---. Po-moyemu, vy sidite na moyëm meste. P---o-e-u- v- s-d-t- n- m-y-m m-s-e- ------------------------------------ Po-moyemu, vy sidite na moyëm meste.
Где су кола за спавање? Г-е ----ьный--а-он? Где спальный вагон? Г-е с-а-ь-ы- в-г-н- ------------------- Где спальный вагон? 0
Gde --a--ny- --go-? Gde spalʹnyy vagon? G-e s-a-ʹ-y- v-g-n- ------------------- Gde spalʹnyy vagon?
Кола за спавање су на крају воза. Спал-н-й в-го- в к-н-е----зда. Спальный вагон в конце поезда. С-а-ь-ы- в-г-н в к-н-е п-е-д-. ------------------------------ Спальный вагон в конце поезда. 0
S---ʹ--- -a--n ---o-t------ez--. Spalʹnyy vagon v kontse poyezda. S-a-ʹ-y- v-g-n v k-n-s- p-y-z-a- -------------------------------- Spalʹnyy vagon v kontse poyezda.
А где је вагон за ручавање? – На почетку. А-гд- ва-о--ре----а-?-–-В-г---в----е-да. А где вагон-ресторан? – В голове поезда. А г-е в-г-н-р-с-о-а-? – В г-л-в- п-е-д-. ---------------------------------------- А где вагон-ресторан? – В голове поезда. 0
A-g-- ---on----t-ra-- - ----love -oye-d-. A gde vagon-restoran? – V golove poyezda. A g-e v-g-n-r-s-o-a-? – V g-l-v- p-y-z-a- ----------------------------------------- A gde vagon-restoran? – V golove poyezda.
Могу ли спавати доле? М--н- - буд- с-ать-н- н----й пол-е? Можно я буду спать на нижней полке? М-ж-о я б-д- с-а-ь н- н-ж-е- п-л-е- ----------------------------------- Можно я буду спать на нижней полке? 0
Mo------- budu ---tʹ na--iz-ne- po-ke? Mozhno ya budu spatʹ na nizhney polke? M-z-n- y- b-d- s-a-ʹ n- n-z-n-y p-l-e- -------------------------------------- Mozhno ya budu spatʹ na nizhney polke?
Могу ли спавати у средини? М--но --буд- -пат- н- с-е-ней п---е? Можно я буду спать на средней полке? М-ж-о я б-д- с-а-ь н- с-е-н-й п-л-е- ------------------------------------ Можно я буду спать на средней полке? 0
M--h-o y--b------a-ʹ n--s-ed-ey-po---? Mozhno ya budu spatʹ na sredney polke? M-z-n- y- b-d- s-a-ʹ n- s-e-n-y p-l-e- -------------------------------------- Mozhno ya budu spatʹ na sredney polke?
Могу ли спавати горе? М-жно-я --д- сп-ть на-ве-хн---п----? Можно я буду спать на верхней полке? М-ж-о я б-д- с-а-ь н- в-р-н-й п-л-е- ------------------------------------ Можно я буду спать на верхней полке? 0
Mo-h-- -a-bud- ----ʹ na-verk---y-po--e? Mozhno ya budu spatʹ na verkhney polke? M-z-n- y- b-d- s-a-ʹ n- v-r-h-e- p-l-e- --------------------------------------- Mozhno ya budu spatʹ na verkhney polke?
Када смо на граници? Ко--а мы б-д-м--а--ран-це? Когда мы будем на границе? К-г-а м- б-д-м н- г-а-и-е- -------------------------- Когда мы будем на границе? 0
Ko--a--y-b-d-m--a-g-a--tse? Kogda my budem na granitse? K-g-a m- b-d-m n- g-a-i-s-? --------------------------- Kogda my budem na granitse?
Колико траје вожња до Берлина? Как--олго по-зд--дё- -- --р--н-? Как долго поезд идёт до Берлина? К-к д-л-о п-е-д и-ё- д- Б-р-и-а- -------------------------------- Как долго поезд идёт до Берлина? 0
K-----lgo --ye-d i--t--- ----ina? Kak dolgo poyezd idët do Berlina? K-k d-l-o p-y-z- i-ë- d- B-r-i-a- --------------------------------- Kak dolgo poyezd idët do Berlina?
Да ли воз касни? По-зд-опаз-ы-а-т? Поезд опаздывает? П-е-д о-а-д-в-е-? ----------------- Поезд опаздывает? 0
Po-ezd-opa---v-y--? Poyezd opazdyvayet? P-y-z- o-a-d-v-y-t- ------------------- Poyezd opazdyvayet?
Имате ли нешто за читати? У-В-с е--ь ч-о---б--ь п-ч---ть? У Вас есть что-нибудь почитать? У В-с е-т- ч-о-н-б-д- п-ч-т-т-? ------------------------------- У Вас есть что-нибудь почитать? 0
U V-s--e-t- -h-o----u-ʹ-po--i--t-? U Vas yestʹ chto-nibudʹ pochitatʹ? U V-s y-s-ʹ c-t---i-u-ʹ p-c-i-a-ʹ- ---------------------------------- U Vas yestʹ chto-nibudʹ pochitatʹ?
Може ли се овде добити нешто за јести и пити? Зд-сь------ ч-о-ниб--- --ес-- --п-п-т-? Здесь можно что-нибудь поесть и попить? З-е-ь м-ж-о ч-о-н-б-д- п-е-т- и п-п-т-? --------------------------------------- Здесь можно что-нибудь поесть и попить? 0
Zd--ʹ---z--o --to-n-b-----oy---- i p---t-? Zdesʹ mozhno chto-nibudʹ poyestʹ i popitʹ? Z-e-ʹ m-z-n- c-t---i-u-ʹ p-y-s-ʹ i p-p-t-? ------------------------------------------ Zdesʹ mozhno chto-nibudʹ poyestʹ i popitʹ?
Да ли бисте ме молим пробудили у 7 часова? Р--бу------е--,-пожал-йста--в-се-----с--. Разбудите меня, пожалуйста, в семь часов. Р-з-у-и-е м-н-, п-ж-л-й-т-, в с-м- ч-с-в- ----------------------------------------- Разбудите меня, пожалуйста, в семь часов. 0
R-------e me---- p--h---ysta,-v-sem--c-as-v. Razbudite menya, pozhaluysta, v semʹ chasov. R-z-u-i-e m-n-a- p-z-a-u-s-a- v s-m- c-a-o-. -------------------------------------------- Razbudite menya, pozhaluysta, v semʹ chasov.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Бебе читају са усана!

Кад бебе уче да говоре, усредсређују се на уста родитеља. Ово су установили психолози за развој. Бебе почињу да читају са усана отприлике са шест месеци. Овако уче како морају да обликују уста да би производили звуке. Са годину дана су бебе већ у стању да разумеју неколике речи. Тек од тада оне почињу да људима опет гледају у очи. Чинећи то, долазе до многих важних информација. Гледајући родитеље у очи, могу знати да ли су ови срећни или тужни. На овај начин се упознавају са светом емоција. Занимљива ситуација настаје када им се неко обрати на страном језику. У том случају, бебе поново почињу да читају са усана. Тако уче како да производе стране звуке. Зато треба, када разговарате са бебом, да јој се увек директно обраћате. Бебама је неопходан дијалог да би се правилно развијале. Посебно родитељи често понављају то што беба каже. На тај начин бебе добијају повратну информацију. Повратна информација је за њих врло важан. Само тако могу знати да их је човек разумео. Оваква потврда мотивише бебу. И зато се и даље забављају док уче да говоре. Није довољно једној беби пуштати аудио траке. Научници су доказали да бебе стварно умеју да читају са усана. У експериментима су им пуштани филмови без тона. Били су то филмови и на њиховом матерњем и на страним језицима. Филмове на матерњем језику бебе су дуже гледале. Било је очигледно да су при том биле много пажљивије. Ипак су прве речи које једна беба изговори широм света исте. “Мама” и “тата” - ове речи су лаке, без обзира о ком се јези
Да ли си знао?
Пољски спада у западнословенске језике. То је матерњи језик за више од 45 милиона људи. Они углавном живе у Пољској и у многим земљама Источне Европе. Пољски исељеници су свој језик пренели и на друге континенте. Тако у целом свету има око 60 милиона људи који говоре пољски. После руског је то слoвенски језик с највише говорника. Пољски је у уском сродству са чешким и словачким. Модерни пољски књижевни језик се развио из различитих дијалеката. Данас скоро да нема дијалеката пошто већина Пољака користи стандардни језик. Пољска абецеда користи латинична слова и има 35 слова. Увек се наглашава предзадњи слог једне ријечи. Граматика разликује седам падежа и три рода. Скоро сваки крај речи се деклинира или конјугира. Пољски тиме не спада баш обавезно у најлакше језике… Али ускоро ће постати један од најважнијих језика Европе!