Рјечник

sr Радити   »   ru Работать

55 [педесет и пет]

Радити

Радити

55 [пятьдесят пять]

55 [pyatʹdesyat pyatʹ]

Работать

Rabotatʹ

Изаберите како желите да видите превод:   
српски руски Игра Више
Шта сте по занимању? К---В- -о пр--е--ии? К__ В_ п_ п_________ К-о В- п- п-о-е-с-и- -------------------- Кто Вы по профессии? 0
Kt---- p--p--f---i-? K__ V_ p_ p_________ K-o V- p- p-o-e-s-i- -------------------- Kto Vy po professii?
Мој муж је по занимању доктор. Мой--уж--о пр-ф--с-и-в---. М__ м__ п_ п________ в____ М-й м-ж п- п-о-е-с-и в-а-. -------------------------- Мой муж по профессии врач. 0
M---mu-h p----o---s------c-. M__ m___ p_ p________ v_____ M-y m-z- p- p-o-e-s-i v-a-h- ---------------------------- Moy muzh po professii vrach.
Ја радим пола радног времена као медицинска сестра. Я --б-т-ю --дс-стр-й--- п---ста-ки. Я р______ м_________ н_ п__________ Я р-б-т-ю м-д-е-т-о- н- п-л-с-а-к-. ----------------------------------- Я работаю медсестрой на пол-ставки. 0
Y---ab---y----dse--r-y-n--p---st---i. Y_ r_______ m_________ n_ p__________ Y- r-b-t-y- m-d-e-t-o- n- p-l-s-a-k-. ------------------------------------- Ya rabotayu medsestroy na pol-stavki.
Ускоро ћемо добити пензију. Ск-ро--ы--о----- -е-сию. С____ м_ п______ п______ С-о-о м- п-л-ч-м п-н-и-. ------------------------ Скоро мы получим пенсию. 0
Skor--m--p-lu--im-pen----. S____ m_ p_______ p_______ S-o-o m- p-l-c-i- p-n-i-u- -------------------------- Skoro my poluchim pensiyu.
Али су порези високи. Но--а--ги в--оки-. Н_ н_____ в_______ Н- н-л-г- в-с-к-е- ------------------ Но налоги высокие. 0
N------g------k---. N_ n_____ v________ N- n-l-g- v-s-k-y-. ------------------- No nalogi vysokiye.
И здравствено осигурање је високо. И --д--и--к---с-р-----а-д-рог-я. И м__________ с________ д_______ И м-д-ц-н-к-я с-р-х-в-а д-р-г-я- -------------------------------- И медицинская страховка дорогая. 0
I me-i---ns---- str--hov-a do-og-ya. I m____________ s_________ d________ I m-d-t-i-s-a-a s-r-k-o-k- d-r-g-y-. ------------------------------------ I meditsinskaya strakhovka dorogaya.
Шта желиш једном постати? Ке- -------шь с-а-ь? К__ т_ х_____ с_____ К-м т- х-ч-ш- с-а-ь- -------------------- Кем ты хочешь стать? 0
Ke- t--k-o-h--hʹ--tatʹ? K__ t_ k________ s_____ K-m t- k-o-h-s-ʹ s-a-ʹ- ----------------------- Kem ty khocheshʹ statʹ?
Ја желим постати инжењер. Я хоте- бы-- ---е---б- ---т- -нженером. Я х____ б_ / х_____ б_ с____ и_________ Я х-т-л б- / х-т-л- б- с-а-ь и-ж-н-р-м- --------------------------------------- Я хотел бы / хотела бы стать инженером. 0
Ya------l--y --k--te-- b----a-ʹ--nzh---ro-. Y_ k_____ b_ / k______ b_ s____ i__________ Y- k-o-e- b- / k-o-e-a b- s-a-ʹ i-z-e-e-o-. ------------------------------------------- Ya khotel by / khotela by statʹ inzhenerom.
Желим да студирам на универзитету. Я -о-- ---т-с--в у---е-сите-е. Я х___ у______ в у____________ Я х-ч- у-и-ь-я в у-и-е-с-т-т-. ------------------------------ Я хочу учиться в университете. 0
Y----o-h--uchi-ʹs-a-v-u-ive-s--et-. Y_ k_____ u________ v u____________ Y- k-o-h- u-h-t-s-a v u-i-e-s-t-t-. ----------------------------------- Ya khochu uchitʹsya v universitete.
Ја сам приправник. Я п---тика-т-/-п-------нтка. Я п_________ / п____________ Я п-а-т-к-н- / п-а-т-к-н-к-. ---------------------------- Я практикант / практикантка. 0
Ya pra-t-k-nt /--ra----antka. Y_ p_________ / p____________ Y- p-a-t-k-n- / p-a-t-k-n-k-. ----------------------------- Ya praktikant / praktikantka.
Ја не зарађујем много. Я----- з--аба----ю. Я м___ з___________ Я м-л- з-р-б-т-в-ю- ------------------- Я мало зарабатываю. 0
Y- ---o-z----at-v-yu. Y_ m___ z____________ Y- m-l- z-r-b-t-v-y-. --------------------- Ya malo zarabatyvayu.
Ја одрађујем приправнички стаж у иностранству. Я----п-а-ти----- г--ницей. Я н_ п_______ з_ г________ Я н- п-а-т-к- з- г-а-и-е-. -------------------------- Я на практике за границей. 0
Ya--a--r-kti---z--g-ani--e-. Y_ n_ p_______ z_ g_________ Y- n- p-a-t-k- z- g-a-i-s-y- ---------------------------- Ya na praktike za granitsey.
Ово је мој шеф. Эт- -о- -а-ал-ни-. Э__ м__ н_________ Э-о м-й н-ч-л-н-к- ------------------ Это мой начальник. 0
E-- mo- n--h--ʹ--k. E__ m__ n__________ E-o m-y n-c-a-ʹ-i-. ------------------- Eto moy nachalʹnik.
Имам драге колеге. У меня х-р-ш---к-----и. У м___ х______ к_______ У м-н- х-р-ш-е к-л-е-и- ----------------------- У меня хорошие коллеги. 0
U-m-nya-kho-osh-----ol-e--. U m____ k_________ k_______ U m-n-a k-o-o-h-y- k-l-e-i- --------------------------- U menya khoroshiye kollegi.
У подне увек идемо у кантину. В--бе---ы ----да--одим-в--т---ву-. В о___ м_ в_____ х____ в с________ В о-е- м- в-е-д- х-д-м в с-о-о-у-. ---------------------------------- В обед мы всегда ходим в столовую. 0
V---e---y--s-gd---h--i- v --ol-v-yu. V o___ m_ v_____ k_____ v s_________ V o-e- m- v-e-d- k-o-i- v s-o-o-u-u- ------------------------------------ V obed my vsegda khodim v stolovuyu.
Ја тражим радно место. Я-ищу ра-о--. Я и__ р______ Я и-у р-б-т-. ------------- Я ищу работу. 0
Ya -s--h- rabo-u. Y_ i_____ r______ Y- i-h-h- r-b-t-. ----------------- Ya ishchu rabotu.
Ја сам већ годину дана незапослен / незапослена. Я ----ц--ы--год ----р-б---. Я у__ ц____ г__ б__ р______ Я у-е ц-л-й г-д б-з р-б-т-. --------------------------- Я уже целый год без работы. 0
Ya---h- -sely- go--bez -ab-ty. Y_ u___ t_____ g__ b__ r______ Y- u-h- t-e-y- g-d b-z r-b-t-. ------------------------------ Ya uzhe tselyy god bez raboty.
У овој земљи има превише незапослених. В --ой--тр--е---и---- --о-о-безра-отн-х. В э___ с_____ с______ м____ б___________ В э-о- с-р-н- с-и-к-м м-о-о б-з-а-о-н-х- ---------------------------------------- В этой стране слишком много безработных. 0
V-et-- str-n----i-hk-m m--go-b-zra--t--k-. V e___ s_____ s_______ m____ b____________ V e-o- s-r-n- s-i-h-o- m-o-o b-z-a-o-n-k-. ------------------------------------------ V etoy strane slishkom mnogo bezrabotnykh.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + руски (1-100) МП3 руски (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Меморији је потребан говор

Већина људи памти свој први дан у школи. Многи од њих се ипак не сећају шта је било пре тога. Скоро да немамо сећање на прве дане нашег живота. Али зашто? Зашто се не сећамо искустава које смо имали кад смо били бебе? Разлог лежи у развоју. Говор и меморија се развијају готово истовремено. Да би се нечега сетила, особи је неопходан језик. То значи да мора имати речи којима би означила своја искуства. Научници су децу тестирали на различите начине. Том приликом дошли су до занимљивог открића. Чим науче да говоре, деца забораве све што је било пре тог тренутка. Зато је почетак говора истовремено и почетак меморије. Прве три године живота деца уче огроман број ствари. Свакога дана доживљавају нове ствари. У тој животној доби стичу многа важна искуства. Па ипак све то нестане. Психолози овај феномен називају инфантилном амнезијом. У памћењу остају само ствари које су деца у стању да именују. Аутобиографско памћење чува лично доживљено. Ово ради на принципу вођења дневника. У њему је записано све што нам је у животу важно. На тај начин аутобиографска меморија формира наш идентитет. Али њен развој зависи од учења матерњег језика. Њу можемо активирати искључиво путем говора. Ствари које смо као беба научили нису нестале. Све оне су меморисане негде у мозгу. Једино их се не можемо сетити... Заиста штета, зар не?