Я --чу-учит-ся-- --ив-рс-т--е.
Я х___ у______ в у____________
Я х-ч- у-и-ь-я в у-и-е-с-т-т-.
------------------------------
Я хочу учиться в университете. 0 Y--k-ochu-uc--tʹ-y--- univ--sitet-.Y_ k_____ u________ v u____________Y- k-o-h- u-h-t-s-a v u-i-e-s-t-t-.-----------------------------------Ya khochu uchitʹsya v universitete.
Я-м--о-з-р-б---ваю.
Я м___ з___________
Я м-л- з-р-б-т-в-ю-
-------------------
Я мало зарабатываю. 0 Y- -al--zar-bat-v--u.Y_ m___ z____________Y- m-l- z-r-b-t-v-y-.---------------------Ya malo zarabatyvayu.
Я -а п-а---к- -а г-а----й.
Я н_ п_______ з_ г________
Я н- п-а-т-к- з- г-а-и-е-.
--------------------------
Я на практике за границей. 0 Ya--a p-a-t-ke-z- -ranit---.Y_ n_ p_______ z_ g_________Y- n- p-a-t-k- z- g-a-i-s-y-----------------------------Ya na praktike za granitsey.
В о-ед м--в--г-а х-д-- в ----ов--.
В о___ м_ в_____ х____ в с________
В о-е- м- в-е-д- х-д-м в с-о-о-у-.
----------------------------------
В обед мы всегда ходим в столовую. 0 V obed m- v-e-d---hodi--v-st----u--.V o___ m_ v_____ k_____ v s_________V o-e- m- v-e-d- k-o-i- v s-o-o-u-u-------------------------------------V obed my vsegda khodim v stolovuyu.
Я -ж- --л-- г-д-без ра-о-ы.
Я у__ ц____ г__ б__ р______
Я у-е ц-л-й г-д б-з р-б-т-.
---------------------------
Я уже целый год без работы. 0 Ya-uzhe -----y---d bez-rabo--.Y_ u___ t_____ g__ b__ r______Y- u-h- t-e-y- g-d b-z r-b-t-.------------------------------Ya uzhe tselyy god bez raboty.
В э-о- -тр-----лиш--- м---о-б-зра-о-н--.
В э___ с_____ с______ м____ б___________
В э-о- с-р-н- с-и-к-м м-о-о б-з-а-о-н-х-
----------------------------------------
В этой стране слишком много безработных. 0 V-e----s-r-n- sl-shk-m--n-g--be-r------kh.V e___ s_____ s_______ m____ b____________V e-o- s-r-n- s-i-h-o- m-o-o b-z-a-o-n-k-.------------------------------------------V etoy strane slishkom mnogo bezrabotnykh.
Већина људи памти свој први дан у школи.
Многи од њих се ипак не сећају шта је било пре тога.
Скоро да немамо сећање на прве дане нашег живота.
Али зашто?
Зашто се не сећамо искустава које смо имали кад смо били бебе?
Разлог лежи у развоју.
Говор и меморија се развијају готово истовремено.
Да би се нечега сетила, особи је неопходан језик.
То значи да мора имати речи којима би означила своја искуства.
Научници су децу тестирали на различите начине.
Том приликом дошли су до занимљивог открића.
Чим науче да говоре, деца забораве све што је било пре тог тренутка.
Зато је почетак говора истовремено и почетак меморије.
Прве три године живота деца уче огроман број ствари.
Свакога дана доживљавају нове ствари.
У тој животној доби стичу многа важна искуства.
Па ипак све то нестане.
Психолози овај феномен називају инфантилном амнезијом.
У памћењу остају само ствари које су деца у стању да именују.
Аутобиографско памћење чува лично доживљено.
Ово ради на принципу вођења дневника.
У њему је записано све што нам је у животу важно.
На тај начин аутобиографска меморија формира наш идентитет.
Али њен развој зависи од учења матерњег језика.
Њу можемо активирати искључиво путем говора.
Ствари које смо као беба научили нису нестале.
Све оне су меморисане негде у мозгу.
Једино их се не можемо сетити... Заиста штета, зар не?