А дан--ит- -а--ис---.
А д_______ с_ в______
А д-н-ц-т- с- в-с-к-.
---------------------
А данъците са високи. 0 A dan-tsite--a-v--o--.A d________ s_ v______A d-n-t-i-e s- v-s-k-.----------------------A danytsite sa visoki.
И --ра--ата-о---у-ов------и----.
И з________ о_________ е в______
И з-р-в-а-а о-и-у-о-к- е в-с-к-.
--------------------------------
И здравната осигуровка е висока. 0 I -d--v---- -----r-vk--y--v---k-.I z________ o_________ y_ v______I z-r-v-a-a o-i-u-o-k- y- v-s-k-.---------------------------------I zdravnata osigurovka ye visoka.
Ис--м д- -----а--- у-и---сит-т-.
И____ д_ с______ в у____________
И-к-м д- с-е-в-м в у-и-е-с-т-т-.
--------------------------------
Искам да следвам в университета. 0 Iskam -a-s-e-v-m---uni-----tet-.I____ d_ s______ v u____________I-k-m d- s-e-v-m v u-i-e-s-t-t-.--------------------------------Iskam da sledvam v universiteta.
Аз съ- -- пр--ти-а-в чу-би-а.
А_ с__ н_ п_______ в ч_______
А- с-м н- п-а-т-к- в ч-ж-и-а-
-----------------------------
Аз съм на практика в чужбина. 0 A---ym-n- praktik- - chuz---n-.A_ s__ n_ p_______ v c_________A- s-m n- p-a-t-k- v c-u-h-i-a--------------------------------Az sym na praktika v chuzhbina.
Н--обяд--ина-- --ди--в-с--л-.
Н_ о___ в_____ х____ в с_____
Н- о-я- в-н-г- х-д-м в с-о-а-
-----------------------------
На обяд винаги ходим в стола. 0 Na ---ad--inagi --o--- v st-l-.N_ o____ v_____ k_____ v s_____N- o-y-d v-n-g- k-o-i- v s-o-a--------------------------------Na obyad vinagi khodim v stola.
В -а-и-стр-н--им--м-----------отни.
В т___ с_____ и__ м____ б__________
В т-з- с-р-н- и-а м-о-о б-з-а-о-н-.
-----------------------------------
В тази страна има много безработни. 0 V ta---str-na--m- --ogo-bez-abot-i.V t___ s_____ i__ m____ b__________V t-z- s-r-n- i-a m-o-o b-z-a-o-n-.-----------------------------------V tazi strana ima mnogo bezrabotni.
Већина људи памти свој први дан у школи.
Многи од њих се ипак не сећају шта је било пре тога.
Скоро да немамо сећање на прве дане нашег живота.
Али зашто?
Зашто се не сећамо искустава које смо имали кад смо били бебе?
Разлог лежи у развоју.
Говор и меморија се развијају готово истовремено.
Да би се нечега сетила, особи је неопходан језик.
То значи да мора имати речи којима би означила своја искуства.
Научници су децу тестирали на различите начине.
Том приликом дошли су до занимљивог открића.
Чим науче да говоре, деца забораве све што је било пре тог тренутка.
Зато је почетак говора истовремено и почетак меморије.
Прве три године живота деца уче огроман број ствари.
Свакога дана доживљавају нове ствари.
У тој животној доби стичу многа важна искуства.
Па ипак све то нестане.
Психолози овај феномен називају инфантилном амнезијом.
У памћењу остају само ствари које су деца у стању да именују.
Аутобиографско памћење чува лично доживљено.
Ово ради на принципу вођења дневника.
У њему је записано све што нам је у животу важно.
На тај начин аутобиографска меморија формира наш идентитет.
Али њен развој зависи од учења матерњег језика.
Њу можемо активирати искључиво путем говора.
Ствари које смо као беба научили нису нестале.
Све оне су меморисане негде у мозгу.
Једино их се не можемо сетити... Заиста штета, зар не?