Рјечник

sr Радити   »   ca Treballar

55 [педесет и пет]

Радити

Радити

55 [cinquanta-cinc]

Treballar

Изаберите како желите да видите превод:   
српски каталонски Игра Више
Шта сте по занимању? D- -uè-t---a--a -os--? D_ q__ t_______ v_____ D- q-è t-e-a-l- v-s-è- ---------------------- De què treballa vostè? 0
Мој муж је по занимању доктор. E- m------it -- --tge. E_ m__ m____ é_ m_____ E- m-u m-r-t é- m-t-e- ---------------------- El meu marit és metge. 0
Ја радим пола радног времена као медицинска сестра. (--) t-e---l--c-m a-i-fe-----------p--p-r--al. (___ t_______ c__ a i________ a t____ p_______ (-o- t-e-a-l- c-m a i-f-r-e-a a t-m-s p-r-i-l- ---------------------------------------------- (Jo) treballo com a infermera a temps parcial. 0
Ускоро ћемо добити пензију. A---- en---u--lar-m. A____ e__ j_________ A-i-t e-s j-b-l-r-m- -------------------- Aviat ens jubilarem. 0
Али су порези високи. Pe-- e-- -mpos-o- s-n-al-s. P___ e__ i_______ s__ a____ P-r- e-s i-p-s-o- s-n a-t-. --------------------------- Però els impostos són alts. 0
И здравствено осигурање је високо. I -’--segur--ça--e -a--t-és----a. I l____________ d_ s____ é_ c____ I l-a-s-g-r-n-a d- s-l-t é- c-r-. --------------------------------- I l’assegurança de salut és cara. 0
Шта желиш једном постати? Q-- vo-s --r--e-gra-? Q__ v___ f__ d_ g____ Q-è v-l- f-r d- g-a-? --------------------- Què vols fer de gran? 0
Ја желим постати инжењер. M-a--a-a--a s-- e-giny--. M__________ s__ e________ M-a-r-d-r-a s-r e-g-n-e-. ------------------------- M’agradaria ser enginyer. 0
Желим да студирам на универзитету. (jo- v-ll es-udi-r-a-l--un--er--t-t. (___ v___ e_______ a l_ u___________ (-o- v-l- e-t-d-a- a l- u-i-e-s-t-t- ------------------------------------ (jo) vull estudiar a la universitat. 0
Ја сам приправник. Sóc un-be-a-i /--na----ària. S__ u_ b_____ / u__ b_______ S-c u- b-c-r- / u-a b-c-r-a- ---------------------------- Sóc un becari / una becària. 0
Ја не зарађујем много. N- -uan------re. N_ g_____ g_____ N- g-a-y- g-i-e- ---------------- No guanyo gaire. 0
Ја одрађујем приправнички стаж у иностранству. Es--c-f--- -n-s pr---i--e- ---’-stra-ge-. E____ f___ u___ p_________ a l___________ E-t-c f-n- u-e- p-à-t-q-e- a l-e-t-a-g-r- ----------------------------------------- Estic fent unes pràctiques a l’estranger. 0
Ово је мој шеф. Aq---t-és-el me- c-- - el -eu-j--e. A_____ é_ e_ m__ c__ / e_ m__ j____ A-u-s- é- e- m-u c-p / e- m-u j-f-. ----------------------------------- Aquest és el meu cap / el meu jefe. 0
Имам драге колеге. T----b--s-c--panys--- f-ina. T___ b___ c_______ d_ f_____ T-n- b-n- c-m-a-y- d- f-i-a- ---------------------------- Tinc bons companys de feina. 0
У подне увек идемо у кантину. Al ---di-, semp-e-an------- c-ntin-. A_ m______ s_____ a___ a l_ c_______ A- m-g-i-, s-m-r- a-e- a l- c-n-i-a- ------------------------------------ Al migdia, sempre anem a la cantina. 0
Ја тражим радно место. E-t---b-s---t fei--. E____ b______ f_____ E-t-c b-s-a-t f-i-a- -------------------- Estic buscant feina. 0
Ја сам већ годину дана незапослен / незапослена. Es----------pa--de- de ---u- -n-. E____ d________ d__ d_ f_ u_ a___ E-t-c d-s-c-p-t d-s d- f- u- a-y- --------------------------------- Estic desocupat des de fa un any. 0
У овој земљи има превише незапослених. Hi--- -as-- d-s-cupa-s -n --u--t p-í-. H_ h_ m____ d_________ e_ a_____ p____ H- h- m-s-a d-s-c-p-t- e- a-u-s- p-í-. -------------------------------------- Hi ha massa desocupats en aquest país. 0

Меморији је потребан говор

Већина људи памти свој први дан у школи. Многи од њих се ипак не сећају шта је било пре тога. Скоро да немамо сећање на прве дане нашег живота. Али зашто? Зашто се не сећамо искустава које смо имали кад смо били бебе? Разлог лежи у развоју. Говор и меморија се развијају готово истовремено. Да би се нечега сетила, особи је неопходан језик. То значи да мора имати речи којима би означила своја искуства. Научници су децу тестирали на различите начине. Том приликом дошли су до занимљивог открића. Чим науче да говоре, деца забораве све што је било пре тог тренутка. Зато је почетак говора истовремено и почетак меморије. Прве три године живота деца уче огроман број ствари. Свакога дана доживљавају нове ствари. У тој животној доби стичу многа важна искуства. Па ипак све то нестане. Психолози овај феномен називају инфантилном амнезијом. У памћењу остају само ствари које су деца у стању да именују. Аутобиографско памћење чува лично доживљено. Ово ради на принципу вођења дневника. У њему је записано све што нам је у животу важно. На тај начин аутобиографска меморија формира наш идентитет. Али њен развој зависи од учења матерњег језика. Њу можемо активирати искључиво путем говора. Ствари које смо као беба научили нису нестале. Све оне су меморисане негде у мозгу. Једино их се не можемо сетити... Заиста штета, зар не?