Рјечник

sr Радити   »   cs Práce

55 [педесет и пет]

Радити

Радити

55 [padesát pět]

Práce

Изаберите како желите да видите превод:   
српски чешки Игра Више
Шта сте по занимању? Č-m-se ži-í--? Č__ s_ ž______ Č-m s- ž-v-t-? -------------- Čím se živíte? 0
Мој муж је по занимању доктор. Mů- ----e- j---o--lán-m -ék--. M__ m_____ j_ p________ l_____ M-j m-n-e- j- p-v-l-n-m l-k-ř- ------------------------------ Můj manžel je povoláním lékař. 0
Ја радим пола радног времена као медицинска сестра. J----ac-ji-ja----dr-v--n--s-s-ra n--p-- ---z--. J_ p______ j___ z________ s_____ n_ p__ ú______ J- p-a-u-i j-k- z-r-v-t-í s-s-r- n- p-l ú-a-k-. ----------------------------------------------- Já pracuji jako zdravotní sestra na půl úvazku. 0
Ускоро ћемо добити пензију. B-z--p-jd-me-d---ů-hodu. B___ p______ d_ d_______ B-z- p-j-e-e d- d-c-o-u- ------------------------ Brzy půjdeme do důchodu. 0
Али су порези високи. A----an- -so- vy--k-. A__ d___ j___ v______ A-e d-n- j-o- v-s-k-. --------------------- Ale daně jsou vysoké. 0
И здравствено осигурање је високо. A-z-ra----í-pojiš--n- ---dr-hé. A z________ p________ j_ d_____ A z-r-v-t-í p-j-š-ě-í j- d-a-é- ------------------------------- A zdravotní pojištění je drahé. 0
Шта желиш једном постати? Čí--c-ce- j-dno--b-t? Č__ c____ j_____ b___ Č-m c-c-š j-d-o- b-t- --------------------- Čím chceš jednou být? 0
Ја желим постати инжењер. C--ěl / ch------yc--b-- -nž-nýre- / inže------. C____ / c_____ b___ b__ i________ / i__________ C-t-l / c-t-l- b-c- b-t i-ž-n-r-m / i-ž-n-r-o-. ----------------------------------------------- Chtěl / chtěla bych být inženýrem / inženýrkou. 0
Желим да студирам на универзитету. C--i j---n- ---ve----u. C___ j__ n_ u__________ C-c- j-t n- u-i-e-z-t-. ----------------------- Chci jít na univerzitu. 0
Ја сам приправник. Jsem--a-st---. J___ n_ s_____ J-e- n- s-á-i- -------------- Jsem na stáži. 0
Ја не зарађујем много. N-----lá-----oc. N__________ m___ N-v-d-l-v-m m-c- ---------------- Nevydělávám moc. 0
Ја одрађујем приправнички стаж у иностранству. D-lá- --á- - zah-----í. D____ s___ v z_________ D-l-m s-á- v z-h-a-i-í- ----------------------- Dělám stáž v zahraničí. 0
Ово је мој шеф. To j- --j -éf. T_ j_ m__ š___ T- j- m-j š-f- -------------- To je můj šéf. 0
Имам драге колеге. M-m --l--sp---pra--vn-k-. M__ m___ s_______________ M-m m-l- s-o-u-r-c-v-í-y- ------------------------- Mám milé spolupracovníky. 0
У подне увек идемо у кантину. V--o-e------e-- ---y-----a-----. V p______ j____ v___ d_ k_______ V p-l-d-e j-e-e v-d- d- k-n-ý-y- -------------------------------- V poledne jdeme vždy do kantýny. 0
Ја тражим радно место. H----- -r---. H_____ p_____ H-e-á- p-á-i- ------------- Hledám práci. 0
Ја сам већ годину дана незапослен / незапослена. Už-ro- j-em-nez-městn----/-n-za---tnan-. U_ r__ j___ n___________ / n____________ U- r-k j-e- n-z-m-s-n-n- / n-z-m-s-n-n-. ---------------------------------------- Už rok jsem nezaměstnaný / nezaměstnaná. 0
У овој земљи има превише незапослених. V---t--z--i -- p-íl-š--no----ez-městn-nýc-. V t___ z___ j_ p_____ m____ n______________ V t-t- z-m- j- p-í-i- m-o-o n-z-m-s-n-n-c-. ------------------------------------------- V této zemi je příliš mnoho nezaměstnaných. 0

Меморији је потребан говор

Већина људи памти свој први дан у школи. Многи од њих се ипак не сећају шта је било пре тога. Скоро да немамо сећање на прве дане нашег живота. Али зашто? Зашто се не сећамо искустава које смо имали кад смо били бебе? Разлог лежи у развоју. Говор и меморија се развијају готово истовремено. Да би се нечега сетила, особи је неопходан језик. То значи да мора имати речи којима би означила своја искуства. Научници су децу тестирали на различите начине. Том приликом дошли су до занимљивог открића. Чим науче да говоре, деца забораве све што је било пре тог тренутка. Зато је почетак говора истовремено и почетак меморије. Прве три године живота деца уче огроман број ствари. Свакога дана доживљавају нове ствари. У тој животној доби стичу многа важна искуства. Па ипак све то нестане. Психолози овај феномен називају инфантилном амнезијом. У памћењу остају само ствари које су деца у стању да именују. Аутобиографско памћење чува лично доживљено. Ово ради на принципу вођења дневника. У њему је записано све што нам је у животу важно. На тај начин аутобиографска меморија формира наш идентитет. Али њен развој зависи од учења матерњег језика. Њу можемо активирати искључиво путем говора. Ствари које смо као беба научили нису нестале. Све оне су меморисане негде у мозгу. Једино их се не можемо сетити... Заиста штета, зар не?