Рјечник

sr Присвојне заменице 1   »   ru Относительные местоимения

66 [шездесет и шест]

Присвојне заменице 1

Присвојне заменице 1

66 [шестьдесят шесть]

66 [shestʹdesyat shestʹ]

Относительные местоимения

Otnositelʹnyye mestoimeniya

Изаберите како желите да видите превод:   
српски руски Игра Више
ја – мој / моја / моје Я-–--ой Я – м__ Я – м-й ------- Я – мой 0
Y- –---y Y_ – m__ Y- – m-y -------- Ya – moy
Ја не могу наћи мој кључ. Я не м--- на-ти ---- ---ч. Я н_ м___ н____ с___ к____ Я н- м-г- н-й-и с-о- к-ю-. -------------------------- Я не могу найти свой ключ. 0
Y- -e -----n-yt- s--y -----h. Y_ n_ m___ n____ s___ k______ Y- n- m-g- n-y-i s-o- k-y-c-. ----------------------------- Ya ne mogu nayti svoy klyuch.
Ја не могу наћи моју возну карту. Я-н----гу -ай-- -вой ----т. Я н_ м___ н____ с___ б_____ Я н- м-г- н-й-и с-о- б-л-т- --------------------------- Я не могу найти свой билет. 0
Y- -- -ogu--a-t---v-y--ile-. Y_ n_ m___ n____ s___ b_____ Y- n- m-g- n-y-i s-o- b-l-t- ---------------------------- Ya ne mogu nayti svoy bilet.
ти – твој / твоја / твоје Т- – твой Т_ – т___ Т- – т-о- --------- Ты – твой 0
T- - t-oy T_ – t___ T- – t-o- --------- Ty – tvoy
Јеси ли нашао твој кључ? Т- ----л--в-й--л--? Т_ н____ с___ к____ Т- н-ш-л с-о- к-ю-? ------------------- Ты нашёл свой ключ? 0
T- nash---------l---h? T_ n_____ s___ k______ T- n-s-ë- s-o- k-y-c-? ---------------------- Ty nashël svoy klyuch?
Јеси ли нашао твоју возну карту? Т--н--ёл-с-ой б-ле-? Т_ н____ с___ б_____ Т- н-ш-л с-о- б-л-т- -------------------- Ты нашёл свой билет? 0
T--na--ël-s--- bi--t? T_ n_____ s___ b_____ T- n-s-ë- s-o- b-l-t- --------------------- Ty nashël svoy bilet?
он – његов / његова / његово Он-–---о О_ – е__ О- – е-о -------- Он – его 0
On –-yego O_ – y___ O- – y-g- --------- On – yego
Знаш ли где је његов кључ? Ты---ае-ь, гд- -г- --ю-? Т_ з______ г__ е__ к____ Т- з-а-ш-, г-е е-о к-ю-? ------------------------ Ты знаешь, где его ключ? 0
Ty-zna---h-- --e-ye-- kl----? T_ z________ g__ y___ k______ T- z-a-e-h-, g-e y-g- k-y-c-? ----------------------------- Ty znayeshʹ, gde yego klyuch?
Знаш ли где је његова возна карта? Ты з--е-ь--г-е ----билет? Т_ з______ г__ е__ б_____ Т- з-а-ш-, г-е е-о б-л-т- ------------------------- Ты знаешь, где его билет? 0
Ty ----------gde--e-o-b-let? T_ z________ g__ y___ b_____ T- z-a-e-h-, g-e y-g- b-l-t- ---------------------------- Ty znayeshʹ, gde yego bilet?
она – њен / њена / њено О-а-– -ё О__ – е_ О-а – е- -------- Она – её 0
O-- - --yë O__ – y___ O-a – y-y- ---------- Ona – yeyë
Њен новац је нестао. Её-д--ь---про--л-. Е_ д_____ п_______ Е- д-н-г- п-о-а-и- ------------------ Её деньги пропали. 0
Yeyë-de--gi -ropa--. Y___ d_____ p_______ Y-y- d-n-g- p-o-a-i- -------------------- Yeyë denʹgi propali.
Њена кредитна картица је такође нестала. И-её-креди-ной к--т--------е-не-. И е_ к________ к_______ т___ н___ И е- к-е-и-н-й к-р-о-к- т-ж- н-т- --------------------------------- И её кредитной карточки тоже нет. 0
I-yeyë--redit--y-kart-chki t-z---n-t. I y___ k________ k________ t____ n___ I y-y- k-e-i-n-y k-r-o-h-i t-z-e n-t- ------------------------------------- I yeyë kreditnoy kartochki tozhe net.
ми – наш / наша / наше М--- н-ш М_ – н__ М- – н-ш -------- Мы – наш 0
My-- na-h M_ – n___ M- – n-s- --------- My – nash
Наш деда је болестан. На- --д---а б--е-. Н__ д______ б_____ Н-ш д-д-ш-а б-л-н- ------------------ Наш дедушка болен. 0
Nas---e--s--a -----. N___ d_______ b_____ N-s- d-d-s-k- b-l-n- -------------------- Nash dedushka bolen.
Наша бака је здрава. На-а баб-шк--з-----а. Н___ б______ з_______ Н-ш- б-б-ш-а з-о-о-а- --------------------- Наша бабушка здорова. 0
Nas-a-b-b--hka zd-r-v-. N____ b_______ z_______ N-s-a b-b-s-k- z-o-o-a- ----------------------- Nasha babushka zdorova.
ви – ваш / ваша / ваше В- - -аши В_ – в___ В- – в-ш- --------- Вы – ваши 0
V--–-va--i V_ – v____ V- – v-s-i ---------- Vy – vashi
Децо, где је ваш тата? Д--и, гд- в-- п--а? Д____ г__ в__ п____ Д-т-, г-е в-ш п-п-? ------------------- Дети, где ваш папа? 0
Deti- gd------ p-p-? D____ g__ v___ p____ D-t-, g-e v-s- p-p-? -------------------- Deti, gde vash papa?
Децо, где је ваша мама? Д--и,-где ваша м-м-? Д____ г__ в___ м____ Д-т-, г-е в-ш- м-м-? -------------------- Дети, где ваша мама? 0
De-i--g---vash--mama? D____ g__ v____ m____ D-t-, g-e v-s-a m-m-? --------------------- Deti, gde vasha mama?

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + руски (1-100) МП3 руски (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Креативан језик

Креативност је у данашње време једно веома важно својство. Сви желе да буду креативни. То је зато што се креативни људи сматрају инелигентним. И наш језик треба да буде креативан. Раније су људи настојали да говоре исправно. У данашње време човек мора бити у стању да креативно говори. Пример за то су реклама и нови медији. Они нам показују како се језиком може играти. За последњих педесет година је значај креативности умногоме порастао. Овим феноменом баве се чак и научници. Изучавањем креативних процеса баве се психолози, педагози и философи. Креативност се дефинише као способност да се створи нешто ново. На тај начин креативни говорник производи нове лингвистичке форме. Може се радити о речима или граматичким структурама. Проучавањем креативног језика лингвисти долазе до тока како се језикмења. Нови лингвистички елементи ипак нису разумљиви за свакога. Да би разумели креативни језик потребно нам је знање. Морамо знати како језик функционише. Такође морамо познавати окружење оних који овим језиком говоре. Само тада смо у могућности да разумемо ста се жели рећи. Добар пример за ово је сленг тинејџера. Деца и млади људи непрекидно измишљају нове појмове. Одраслима су често ове речи стране. Сада имамо речнике сленга тинејџера. Али они врло брзо застаревају, односно трају само једну генерацију. Ипак се креативни језик може научити! Чак се нуде и специјални курсеви у том правцу. При томе је најважније правило : активирајте свој унутрaшњи глас!