Рјечник

sr Присвојне заменице 2   »   da Possessivpronominer 2

67 [шездесет и седам]

Присвојне заменице 2

Присвојне заменице 2

67 [syvogtres]

Possessivpronominer 2

Изаберите како желите да видите превод:   
српски дански Игра Више
наочале bril---ne b________ b-i-l-r-e --------- brillerne 0
Он је заборавио своје наочале. Han--a---l--t---ne -ril--r. H__ h__ g____ s___ b_______ H-n h-r g-e-t s-n- b-i-l-r- --------------------------- Han har glemt sine briller. 0
Ма где су му наочале? H-o----r --n ------n----il---? H___ h__ h__ d__ s___ b_______ H-o- h-r h-n d-g s-n- b-i-l-r- ------------------------------ Hvor har han dog sine briller? 0
сат ur-t u___ u-e- ---- uret 0
Његов сат је покварен. Han- u--er i-st---er. H___ u_ e_ i s_______ H-n- u- e- i s-y-k-r- --------------------- Hans ur er i stykker. 0
Сат виси на зиду. Uret----g-r-på vægg-n. U___ h_____ p_ v______ U-e- h-n-e- p- v-g-e-. ---------------------- Uret hænger på væggen. 0
пасош p-ss-t p_____ p-s-e- ------ passet 0
Он је изгубио свој пасош. Han h-- m---e----t-pas. H__ h__ m_____ s__ p___ H-n h-r m-s-e- s-t p-s- ----------------------- Han har mistet sit pas. 0
Где је онда његов пасош? H--r-ha--ha--d----i--pa-? H___ h__ h__ d__ s__ p___ H-o- h-r h-n d-g s-t p-s- ------------------------- Hvor har han dog sit pas? 0
они – њихов / њихова / њихово hun-- hendes h__ – h_____ h-n – h-n-e- ------------ hun – hendes 0
Деца не могу наћи њихове родитеље. B-rnene kan-ik-- f-n-e---r-s-for-----. B______ k__ i___ f____ d____ f________ B-r-e-e k-n i-k- f-n-e d-r-s f-r-l-r-. -------------------------------------- Børnene kan ikke finde deres forældre. 0
Али ето долазе њихови родитељи! M-- -e--k---------e--for-l-r- j-! M__ d__ k_____ d____ f_______ j__ M-n d-r k-m-e- d-r-s f-r-l-r- j-! --------------------------------- Men der kommer deres forældre jo! 0
Ви – Ваш / Ваша / Ваше De---Deres D_ – D____ D- – D-r-s ---------- De – Deres 0
Какво је било Ваше путовање, господине Милер? Hv---an v-- --r------se, hr- -ü-l--? H______ v__ D____ r_____ h__ M______ H-o-d-n v-r D-r-s r-j-e- h-. M-l-e-? ------------------------------------ Hvordan var Deres rejse, hr. Müller? 0
Где је Ваша жена, господине Милер? H--r -r-Deres-ko-e, --- ------? H___ e_ D____ k____ h__ M______ H-o- e- D-r-s k-n-, h-. M-l-e-? ------------------------------- Hvor er Deres kone, hr. Müller? 0
Ви – Ваш / Ваша / Ваше De-–---r-s D_ – D____ D- – D-r-s ---------- De – Deres 0
Какво је било Ваше путовање, госпођо Шмидт? H-o-dan -a--Der---r--se---ru Sc---d-? H______ v__ D____ r_____ f__ S_______ H-o-d-n v-r D-r-s r-j-e- f-u S-h-i-t- ------------------------------------- Hvordan var Deres rejse, fru Schmidt? 0
Где је Ваш муж, госпођо Шмидт? Hv---er Deres ma----fr- -ch-i-t? H___ e_ D____ m____ f__ S_______ H-o- e- D-r-s m-n-, f-u S-h-i-t- -------------------------------- Hvor er Deres mand, fru Schmidt? 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + дански (1-100) МП3 дански (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Генетска мутација омогућава говор

Човек је једино живо биће које поседује моћ говора. Овим се разликује од животиња и биљака. Разуме се да и биљке и животиње комуницирају једне с другима. Ипак, у питању није језик компликованих слогова. Али зашто човек може говорити? Да би могли да говоримо, неопходно је да имамо одређене органске карактеристике. На ове карактеристике наилазимо само код човека. Али не разуме се само по себи да их је он развио. . У еволуцији се ништа не догађа без разлога. У једном тренутку човек је почео да говори. У ком тренутку тачно се не зна. Мора бити да се догодило нешто што је човеку подарило моћ говора. Научници верују да је за ово била одговорна извесна генетска мутација. Антрополози су упоређивали генетски код различитих живих бића. Познато је да један одређени ген условљава говор. Људи код којих је овај ген оштећен имају проблема са говором. Такви људи нису у стању да се добро изразе, а теже им је и да разумеју речи. Овај ген испитиван је код човека, мајмуна и миша. Код човека и шимпанзе је врло сличан. Изузетак су две мале разлике. Ове разлике најбоље се примећују у мозгу. Заједно са другим генима утичу на одређене мождане функције. Зато човек може говорити, а мајмун не. Али, тиме загонетка људског говора још није решена. Јер генетска мутација није довољна да се говори. Научници су варијанту људског гена имплантирали мишевима. Мишеви захваљујући томе ипак нису проговорили. Ипак, њихово цијукање звучало је другачије!