Рјечник

sr Постављати питања 1   »   ru Задавать вопросы 1

62 [шездесет и два]

Постављати питања 1

Постављати питања 1

62 [шестьдесят два]

62 [shestʹdesyat dva]

Задавать вопросы 1

Zadavatʹ voprosy 1

Изаберите како желите да видите превод:   
српски руски Игра Више
учити Уч--ь У____ У-и-ь ----- Учить 0
U-h--ʹ U_____ U-h-t- ------ Uchitʹ
Уче ли ученици много? Уч-ни----н-г--у---? У______ м____ у____ У-е-и-и м-о-о у-а-? ------------------- Ученики много учат? 0
U----i-- -------chat? U_______ m____ u_____ U-h-n-k- m-o-o u-h-t- --------------------- Ucheniki mnogo uchat?
Не, они уче мало. Нет,---- у-а- ----. Н___ о__ у___ м____ Н-т- о-и у-а- м-л-. ------------------- Нет, они учат мало. 0
N-t----- -c-a--m--o. N___ o__ u____ m____ N-t- o-i u-h-t m-l-. -------------------- Net, oni uchat malo.
питати С----и---ь С_________ С-р-ш-в-т- ---------- Спрашивать 0
S-r---i-atʹ S__________ S-r-s-i-a-ʹ ----------- Sprashivatʹ
Питате ли често учитеља? Вы---с-о -п-аши--е---у--т---? В_ ч____ с__________ у_______ В- ч-с-о с-р-ш-в-е-е у-и-е-я- ----------------------------- Вы часто спрашиваете учителя? 0
V- --asto --rashivay-te----i--l--? V_ c_____ s____________ u_________ V- c-a-t- s-r-s-i-a-e-e u-h-t-l-a- ---------------------------------- Vy chasto sprashivayete uchitelya?
Не, не питам га често. Нет- я --о спр-ши----н- -асто. Н___ я е__ с________ н_ ч_____ Н-т- я е-о с-р-ш-в-ю н- ч-с-о- ------------------------------ Нет, я его спрашиваю не часто. 0
Ne---y- yeg- -prash--ayu n- c-----. N___ y_ y___ s__________ n_ c______ N-t- y- y-g- s-r-s-i-a-u n- c-a-t-. ----------------------------------- Net, ya yego sprashivayu ne chasto.
одговорити От-еч--ь О_______ О-в-ч-т- -------- Отвечать 0
Otv-c--tʹ O________ O-v-c-a-ʹ --------- Otvechatʹ
Одговорите, молим Вас. О-веть----------й-т-. О________ п__________ О-в-т-т-, п-ж-л-й-т-. --------------------- Ответьте, пожалуйста. 0
O--e--te- --z--l---t-. O________ p___________ O-v-t-t-, p-z-a-u-s-a- ---------------------- Otvetʹte, pozhaluysta.
Ја одговарам. Я---в---ю. Я о_______ Я о-в-ч-ю- ---------- Я отвечаю. 0
Y---tv---ayu. Y_ o_________ Y- o-v-c-a-u- ------------- Ya otvechayu.
радити Ра----ть Р_______ Р-б-т-т- -------- Работать 0
Ra-----ʹ R_______ R-b-t-t- -------- Rabotatʹ
Ради ли он управо? О- к-- --з -аб-т-ет? О_ к__ р__ р________ О- к-к р-з р-б-т-е-? -------------------- Он как раз работает? 0
O- -a- -az--abo-a---? O_ k__ r__ r_________ O- k-k r-z r-b-t-y-t- --------------------- On kak raz rabotayet?
Да, управо ради. Д-, о- ка--ра--раб-т-е-. Д__ о_ к__ р__ р________ Д-, о- к-к р-з р-б-т-е-. ------------------------ Да, он как раз работает. 0
D-,-o- -a--r-z-ra--tay--. D__ o_ k__ r__ r_________ D-, o- k-k r-z r-b-t-y-t- ------------------------- Da, on kak raz rabotayet.
долазити Идти И___ И-т- ---- Идти 0
I--i I___ I-t- ---- Idti
Долазите ли Ви? В- ид-те? В_ и_____ В- и-ё-е- --------- Вы идёте? 0
Vy------? V_ i_____ V- i-ë-e- --------- Vy idëte?
Да, долазимо одмах. Да---ы -е-ч-с--рий--м. Д__ м_ с_____ п_______ Д-, м- с-й-а- п-и-д-м- ---------------------- Да, мы сейчас прийдем. 0
Da- my--eyc----pr-ydem. D__ m_ s______ p_______ D-, m- s-y-h-s p-i-d-m- ----------------------- Da, my seychas priydem.
становати Жить Ж___ Ж-т- ---- Жить 0
Z---ʹ Z____ Z-i-ʹ ----- Zhitʹ
Станујете ли у Берлину? В- -и-ё-е-в ------е? В_ ж_____ в Б_______ В- ж-в-т- в Б-р-и-е- -------------------- Вы живёте в Берлине? 0
V- --i-ët--- Berline? V_ z______ v B_______ V- z-i-ë-e v B-r-i-e- --------------------- Vy zhivëte v Berline?
Да, ја станујем у Берлину. Да, ------ - Б---ин-. Д__ я ж___ в Б_______ Д-, я ж-в- в Б-р-и-е- --------------------- Да, я живу в Берлине. 0
Da, y--z-ivu-v Ber-i--. D__ y_ z____ v B_______ D-, y- z-i-u v B-r-i-e- ----------------------- Da, ya zhivu v Berline.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + руски (1-100) МП3 руски (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Ко хоће да говори, мора и писати!

Учење страних језика није увек једноставно. Ученицима страног језика говор на почетку иде врло тешко. Многи немају храбрости да говоре на страном језику. Боје се да не праве грешке. За овакве ученике решење лежи у писању. Онај ко жели да савлада један језик мора да пише што је могуће више. Писање нам помаже да се прилагодимо новом језику. За ово има многo разлога. Писање функционише другачије од говора. У питању је много комплекснији процес. Када пишемо, имамо више времена да бирамо речи. То чинећи, наш мозак се много интензивније бави страним језиком. При писању смо такође и много опуштенији. Поред нас нема никога ко чека на одговор. На тај начин полако губимо страх од језика. Сем тога, писање унапређује креативност. Осећамо се слободнијим и боље се играмо новим језиком. При писању такође имамо и више времена. Оно такође подржава памћење! Ипак, највећа предност је та што је у питању дистанцирани облик. То значи да на миру можемо размотрити резултат. Имамо све јасно пред собом. У могућности смо да исправимо грешке, па тиме и учимо. О чему на новом језику пишемо је, теоретски гледано, небитно. Важно је само да се редовно формулишу реченице у писаном облику. Ако желите да усавршите језик, дописујте се с неким из иностранства. А онда треба да ту особу и упознате. И видећете: говор ће вам много лакше пасти!